Zmije, gušteri, insekti, neizlegnute larve gundelja, jarčeva muda, nesvarena slama iz kamiljeg stomaka, sveže govno afričkog slona...Sve su to gastronomski specijaliteti koji se, između ostalih, nalaze na švedskom stolu divljine. I sve je to ono što Bear Grylls, čuveni govnojedac sa Discovery Chanell-a, stavlja u svoja ljudska usta pod izgovorom proteina. Naravno, to brojnom svetskom televizijskom auditorijumu nimalo ne smeta – takav je, naime, senzibilitet emisije - ali da li ikad iko pomisli na njegovu sirotu suprugu koja ga sa zebnjom čeka u Mančesteru?! Šta ona oseća gledajući svog voljenog Bera dok tamani ono što čak i hijene i šakali u širokom luku zaobilaze? Dok srče blatnjavu vodu, želudac gekona, mokraću kamermana...? Žvaće kameleona, muda od labuda, besne gliste...Odoh.
Aerodrom u Mančesteru
Bear : Ah, ženo ( grli je s čežnjom )...Koliko si mi samo nedostajala na mom poslednjem putovanju u Amazoniju...! Baš sam te se setio jedne noći dok sam oglodavao neke ostatke tvora od prethodnog dana i... Žena : E, aj' ćuti i okreni obraz da te poljubim...!
Omiljeno pitanje drevnih srpskih zagajbljivača iz Vojvodine. Zaštitni znak debelih Lala koji najviše vole da na tuđ račun jedu i piju. Udica na koju se gazde-somovi uvek hvataju. Naime, sputani strogim kućnim vaspitanjem i hroničnom pobožnošću, alavi Vojvođani su još pre mnogo godina bili primorani da osmisle diskretan tj. indirektan način da pristupe frižideru ciljanog domaćina ali tako da ovaj ne posumnja u njihove čestite, dobrosusedske namere. Tako je nastao izraz iz naslova a srpski domaćin - k'o srpski domaćin: sujeta mu nikada nije dozvoljavala da pred goste iznese išta manje od pečenog praseta, ruske salate, upravo ispečene gibanice i domaće doboš-torte, što je, mora se priznati, prilično išlo na ruku gladnim i žednim bećarima. Ustvari, ko zna - možda i jedni i drugi znaju o čemu se radi al' samo ćute. Tako su, kanda, vaspitani...
- ...Ta, moramo Vas nečim ugostiti, gos'n Sreto...! - Taman posla, gospodine Vaso. Ja sam i tako samo u prolazu bio... - Pa, zar ni rakiju...?! - Hvala, ne smem. Doktor naredio... - Kafu, slatko...?! - Uf, uf, uf...Pokušavam da ostavim, dragi moj Vasilije...Uostalom, sad ću ja polako i da krenem... - Ma, mi Vas nećemo pustiti da idete Vašoj kući dok Vas bar nečim ne poslužimo...! - Pa, eto...ne znam...Imate l' luka...? - Ijuu, kakvog luka...! Melanija! Hajd' otrči do kokošinjca pa zakolji dve lepe kokoške - gospodin Sreta i ja ćemo prvo supu jesti pa onda sve redom... - Samo ako nisu previše masne, gazda Vaso...
Mistična alhemijska formula kojom se čista govna čudesno pretvaraju u suvo zlato. Idealno sredstvo za medijsko dizanje rejtinga osrednjim i usranim glumcima, plavokosim i sisatim voditeljkama i polugluvim imitacijama od pevača/čica. Kvalitativni atribut dodeljiv samo onim primercima iz javnog života koji su očigledno na krajnje neobjašnjiv način pobegli iz ludare ( ili neke slične mentalne ustanove u kojoj su bili smešteni ), obukli čistu ili pozajmljenu garderobu i naprasno počeli da jebeno glume, pevaju, sviraju, vode jebene emisije jebenom nedeljom uveče i uopšte da se bave nekom kulturno-umetničkom delatnošću. E sad, jebiga. Ni su ni oni, siroti, krivi. Krivi su prozori bez rešetaka...
''...naš popularni glumac, Ivan Bosiljčić, je tim povodom izjavio : ' I ja i Jelena smo presrećni zbog njene trudnoće i nadamo se da će kad poraste postati umetnik.' Još da podsetimo da popularna pevačica svoj sledeći nastup ima 24 -og septembra u SC-u a ulaznice...''
''...na Kanskoj Kroazeti, gde je boravila i naša popularna voditeljka Biljana Obradović. Između ostalog, upoznala je Breda Pita, Džordža Klunija i ostale popularne glumce...''
''...na šta je popularni voditelj Prve Televizije izjavio da nema ništa protiv. Popularna JK mu nije dugo ostala dužna...''
''...gde je ostvarila mnoge zapažene uloge. Danas, Milica Milša uživa u svom životu i...''
Jedan od najstarijih sleng izraza u srpskom jeziku koji je, nastavši pre skoro 200 godina na prostorima tadašnje provincije Austro-Ugarske tj. današnje Vojvodine, uspeo da odoli zubu vremena i da zaživi u srpskom govornom vokabularu sve do dana današnjeg. Pretpostavlja se da je motiv nastanka ovog veoma specifičnog izraza ležao u nepobitnoj činjenici da su Srbi, od kada je sveta i veka, važili za jedan veoma težak i zajeban narod ( neki bi rekli i ''nebeski'' ) te da su iz tog razloga uvek bili nekako 'nepodesni' za saradnju sa svojim, nazovimo ih, ''gazdujućim zemljama''. Česte pobune, protesti, sitne revolucije i ustanci naterali su mudre Austro-Ugare (jerbo su čitali istoriju a i Turci su im se žalili ) da preispitaju svoj odnos sa potlačenim pravoslavnim stanovništvom i o'lade, što bi se reklo, sa apsolutističkim stavom koji su prema istom prethodno zauzeli. Zbog toga se danas izraz iz naslova koristi kao dodatak u rečenicama koje se, pre svega, afirmativno ili povlađujući odnose prema sagovorniku.
1823, dvor Franca Jozefa III Habzburškog
- Ne znam zaista šta da činim dole sa tim prokletim Serbima...! Stalno se bune, kukaju, nešto traže...To više ne može da se izdrži! Sa Slovacima, Česima, Mađarima, Hrvatima i drugim normalnim narodima sasvim zadovoljavajuće koegzistiramo ali sa ovim divljacima - nikako! Šta Vi kažete, generale Paušek...? - Rešenje je u Bačkoj, care. Tamo su Serbi najnaporniji. Mirna Bačka - i sve će biti u redu...! - Znači - gradski prevoz...? - Znači - gradski prevoz...
Čuvena i krajnje izdebilizovana replika iz američke tinejdž serije 'Moćni Rendžeri', iste serije koja nas je planski trovala, dugi niz godina praznila ulice i škole u našoj zemlji, ali i na specifičan način pretvarala nas, svoje nesluteće male gledaoce, u totalitarne idiote i kretene koji su svaku moguću priliku koristili ne bi li uzvikivali rečenicu iz naslova i ludački skakali na nevine spomenike i skulpture po parkovima i trgovima. Danas, Moćni Rendžeri ne uživaju toliku slavu kao onomad kada smo se ogrtali crvenim i žutim mušemama ne bi li imitirali drage nam idole ali i dalje se, doduše u drugačijem kontekstu, koristi ova legendarna rečenica koja je nekada krasila zajedništvo Zaka, Ejpril, one Žute kurave...i ostalih nindži.
1995 god. , Beograd, Srbija
- Sine, ajd' idi i pozovi dedu - ručak će uskoro... - 'Oću, mama. IC MORFN TAJM!!! - Ćuti, sine, ne deri se! Znaš da je deda prošli put 'teo da dobije infarkt kad si prošli put kren'o tako da se dereš...
2011 god. , /
- Momci, ako niste primetili, ona grupica od 5-6 devojaka nas već neko vreme značajno posmatra...Ako se svi slažete, ja mislim da je pravo vreme za grupnu akciju. Ok, ljudi. Upašite potkošulje, zabacite kosu, nabacite osmehe - It's morfin' time... - E, Šomi, brate...A, je l' mogu ja da budem Zek? - Ko, bre...? - Zek. Crveni Rendžer, hehe... - E, aj' tiću, tebra. Mo'š samo da budeš ona kuravela u roze kostimu. Bolje idi kući i drkaj na jebenog Zordona...
Virtuozna varijacija na epsko ' Je l' se to jede '. Idealan odjeb na intelektualnu ili filozofsku tiradu sagovornika. Retoričko pitanje obogaćeno dovoljnom dozom cinizma da zasigurno ućutka i najupornijeg među kenjatorima. Savršena dosetka za sve moguće -izme, -logije i ostale mozgu naporne termine. Sarkastičan komentar na proseravanja namnoženih kvazi-umetnika o njihovoj kvazi-umetnosti.
Na izložbi ste. Tu se nalazite samo iz razloga što vaša 'intelektualna' simpatija i još uvek SAMO potencijalna recka baš mnooogo gotivi nekog rošavog slikara-pešovana, inače samog autora izložbe, koji se školovao na Visokoj umetničkoj Akademiji - u Parizu, naravno. Svi prisutni vam strahovito idu na kurac a živce posebno iritira nasmejani, obezglavljeni pacov sa nakaradne slike koju upravo posmatrate. Prilazi nadrkani kustos.
- Ne mislite li, mladiću, da ovo remek-delo predstavlja esencijalni egzemplar postpostmoderne i pravi opozit Didroovom larpurlarizmu? Mene, personalno, oduševljavaju transcedentalne nijanse pastelnih boja – čini se kao da oslikavaju uticaj Druge Češke škole na Prvu Parisku, zar ne...? Volite li portrete, mladiću...? - Je l' se to maže na 'leba...? ( uključuje se 'obrazovana pička' ) - Profesore Kustoviću,...ovaj, ovaj...molim Vas oprostite,...on, ovaj, Vas ne poznaje...Siniša, pa šta je sa tobom danas?! - Šta je sa mnom?! Šta je SA MNOM?! E, pa ovako : tebe bih kar'o al' ne daš pa moram da se vučem sa tobom po ovim izdrkanim i debilnim izložbama ne bi li mi možda jednog dana dozvolila da ti ga zavučem, ovog ovde napaćenog direktora galerije bih tako slatko išutir'o u dupe da bi mu jebeni Didro izaš'o na usta a onog bolesnika koji je namal'o ovu pacovčinu preko pola zida bih udar'o maljem po glavi dok mu ne izbijem svaku ideju da dalje nastavi da slika!!! Šupičku materinu i ti i izložba i sve!!!
- E, gde ćeš, brate...? - Idem, tebrex, do teretane loma da nabacim masu. O'š sa mnom...? - Ma, kakvi, nije to za mene...Nego, ti bi za promenu mogao malo da batališ to dizanje gvožđa i da pročitaš neku knjigu na primer,a...? - Knjiga? Je l' se to maže na 'leba...? Kad budeš nahvatao ribu na knjigu onda se javi. Do tada – pali...!
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem... - Reci Džesika, dušo. Slušamo te... - Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca. - Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...! - Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...? - Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj... - Šta je, bre, džukelo...?! - Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm... - 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?! - Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...! - Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Redovna i sasvim neobjašnjiva pojava u ponašanju muške populacije na planeti Zemlji. Mistična sposobnost anatomske anomalije u predelu abdomena, karakteristične isključivo za članice ekskluzivnog ženskog preduzeća ' Rodiću jebenu bebu d.o.o ', da na krajnje misteriozan i ezoteričan ( nije 'eteričan', bolesnici jedni ) način utiče na stav, mišljenje i generalni utisak jednog muškarca o (do)nedavno (ne)oplođenim ženama usled čega dolazi do delimične ili čak potpune reevaluacije istih tj. do njihovog novog kvalitativnog vrednovanja od strane muškaraca. Iako sve ovo pomalo zvuči komplikovano ( evo par psovki radi opuštanja – k**, p, s* - s akcentom na prvu ) stvar je zapravo prilično jednostavna. Ustvari, pomenuta izbočina ne samo da ima moć da iz korena izmeni same vlasnice iste ( što je, razume se, nekako i očekivano ) kao i ostale, neoplođene pripadnice, već je kadra da bitno koriguje mentalno-vizuelnu percepciju trudne žene u današnjem, mora se priznati, ipak muškom svetu. Šta je tačno u pitanju – čak ni naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu nisu kadri da odgovore ali je više nego jasno da je taj jedan spermatozoid koji se snašao u stvaralačkom haosu materice i pogodio svoju okruglu metu, uspeo u onome što ni Dambldor niti jebeni Merlin nisu za života mogli : da pretvori kurve u svetice, omražene drugarice u najbolje prijatelje ( i obratno ), dobre pičke u NEKADAŠNJE dobre pičke, gaborke, grobove i ostale zlotvore u anđeoske lepotice kojima bi i Šarliz ( Teron ; prim.prev. ) pozavidela dok su se glupače, sponzoruše i plavuše ( uz dužno poštovanje prema časnim i pokojnim izuzecima) pod njegovim činima u stilu ružnog pačeta transformisale u pametne i snalažljive crnke. I još nek' neko kaže da nam preti bela kuga...
- Uuu tebra, divi onu prepičku preko puta...Uh, kako bih je razvalio samo...! - Ćuti, bre! Zar ne vidiš da je trudna, majmune jedan...?! - Oštećena roba, a? Nisam vid'o, jebote...! - Ti si degenerik...
- E, brate...Znaš koga sam sreo pre neki dan u gradu...? - Koga? Učiteljicu iz osnovne, haha...? - Ne. Za razliku od tebe ja NISAM drkao na svoju učiteljicu. Ustvari, sreo sam tvoju bivšu ribu i... - Šta – tu jebenu kurvu koja nije bila vredna ni mog velikog polnog organa a kamoli srca?! E, majke mi bih je tako slatko iznabad'o da je sad vidim, da znaš...! - Trudna je... - Hmm... pa baš lepo...mislim, ona će stvarno biti super majka...E, jesam ti pričao ono kad smo ja i ona išli u Sutomore sa njenim mlađim bratom...? Fin dečko; odličan đak i svira klarinet...
- Brat, ščuo novost...? Marina u drugom stanju... - Marina? Misliš, ONA Marina na koju je drkalo pola Srednje...?! - Baš ta. Vid'o je Mare pre neki dan, kaže – ne liči ni na šta... - Pa, normalno. Sve dobre ribe kad zatrudne poružne i obratno. Ne znam – valjda je to neka hormonska fora ili tako nešto. Kad se setim kakav je samo torzo imala...ih!...
S magarca na konja. S konja u limuzinu. Učestala greška koja se dešava napaćenim i izmučenim članovima popularne socijalne mreže. Sličnosti između ove dve internet stranice su zaista zanemarljive a najveća razlika je verovatno ta što jedan Vukajlijaš, za razliku od svog kolege sa Fejsa, možda nešto i KARA.
Napolju sija Sunce, ptičice pevaju, priroda se veseli u svom punom svetlu i sjaju. Ali ništa od toga ne privlači mladog Klinca99. On sedi za svojom omiljenom igračkom i razdragano udara po crnoj, plastičnoj tastaturi :
- Vidi, vidi... – odjednom reče naglas – Milica okačila one slike sa Ade...Moraću da lajkujem one na kojima sam ja al' pre toga da ih tagujem...E, tako. Super...Ohoho, poruka! ' Lajkuj mi slike. Milica. ' Hahaha...pa jesam, Milice...'<3<3<3 :)))' . Uuuu, na ovoj sam baš super ispao! Kako se beše zove onaj dečko na koga se loži Tijana? Vuk, Vukašin...? Ček', možda ga nađem. V-U-K-A....Šta je sad ovo?! 'Vukajlija'?! 'Rečnik slenga' ? 'Registruj se' ...S-H-O-M-Y-9-9... 'Lozinka'...' s-h-o-m-y-9-9-&-a-l-b-a '...'Dodaj definiciju'...Uuuu, super! Sad ću lepo da napišem neki vic ili ONU foricu što sam juče čuo od Adama98 pa će svi da me lajkuju! –
U tom trenutku dešava se nešto neobjašnjivo u glavi novog člana Vukajlije. Po prvi put u životu on dobija I-N-S-P-I-R-A-C-I-J-U...
- E, tako! Koji sam ja kul lik! - zadovoljno uskliknu Shomy99 i uze gutljaj limunade sa stola... ------------------------------------------------------------------------------------------------- Izraz : Deda i Fejs Definicija : Zašto deda ide na Fejs? Zato što su tamo svi iz LIKE :) Primer( nije neophodan) : Moj deda ;D Skor (+/-) 5 : 29 Komentari : Decxko, vrati se odakle si došao. I tu ne mislim na Fejs. Minus i m'rš! Jadan tvoj deda kad ima takvog unuka. :( Idi jebi nešto, debilčino Streljati... U odabrane...za vešanje. Ja sam iz Like. Imaš nešto jebeno protiv...???!!!
Mitski najviši ton u muzici. Predstavlja samu granicu ljudskih glasovnih mogućnosti. Apsolutnu vokalno-interpretativnu sposobnost. Legendarna tonska visina koju mogu otpevati samo najbolje, ujedno i najdeblje operske pevačice. Posle toga slobodno mogu da umru. Ili da se useru - njihov je izbor. Elem, Visoko Ce obično dolazi na samom kraju arije ili pesme ( što mu dođe na isto ) a obzirom da ga svi toliko pohlepno iščekuju da skoro niko i ne sluša ostatak koji mu prethodi, u svetskom slengu se odavno odomaćila čuvena rečenica ' It ain't over until the fat lady sings ', što bi se kod nas moglo prevesti sa ' Ništa nije gotovo dok sudija ne odsvira kraj utakmice ', ali to je već neka druga definicija... Naravno, prava istina je svetlosnim godinama daleko od gorenavedenih tvrdnji ( negde oko Zaklopače ili Borče Grede; prim.prev.) . Naime, veliki broj opersko-scenskih zvezda današnjice u stanju je da savršeno otpeva mnogo više tonove od mistifikovanog Visokog Ce a postoje i neke svinje koje su u stanju da izvrište i neverovatni F! koji se, za neupućene, nalazi čak četiri cela stepena iznad ovog iz naslova! Ipak, Visoko Ce ostaje popularni mit i kao takav će se, dokle god je sveta i veka, rado pominjati...
- I pričaj, matori...Kako je bilo sinoć sa Majom..? Jesi li je...? - Ma, 'de nisam! Oka nisam sklopio do jutra... - Pa, je l' bilo dobro...? - Dobro?! Brate, celu noć je pevala visoko Ce koliko sam je dobro taslačio...!
- Ma, hajde reci svojoj drugarici...Je l' si dozvolila Dejanu da te...? - Ma, jesam – bolje da nisam... - Što? Šta se desilo...? - Pa,...Deki je...kako da kažem,...sinoć malo 'promašivao' pa me je konstantno ubadao u butinu umesto tamo gde treba... - Ijaooj, šta kažeš...?! - Celu noć sam stenjala od bolova, pijana budala...
'Bagaž' je prosta reč francuskog porekla i znači 'prtljag, tovar' ( bagages franc.; baggage engl. ). U slučaju ove definicije može se prevesti i kao 'teret' jer se u današnjem slengu najčešće koristi kao sinonim za decu koju samohrani roditelji donose iz prethodnog u sledeći brak ili vezu. Izraz, zapravo, najviše i koriste eventualne nove mame i tate, kojima tuđa deca ustvari, ni kriva ni dužna, predstavljaju poprilično nezaobilaznu prepreku brzom i jednostavnom seksualnom opštenju sa njihovim biološkim roditeljima.
- Pa, hajde...pričaj mi. Kakav je to sjajan tip zbog kojeg se već 3 dana ne javljaš svojoj najboljoj drugarici, a...?! - Ma, šta da ti kažem, draga...Dejan je stvarno divan muškarac : lep, pametan, pažljiv, šarmantan, duhovit...Znaš ono kad se osećaš nekako zaštićeno kad si pored nekoga...Al' jebiga, uvek ima nešto... - Nije mu valjda mali, nesrećniku...? - Ijuu, sačuvaj Bože! Dvadeset santima vrhunskog zadovoljstva, draga moja...! Ama, nije to nego ima bagaž... - Ahaaa...A koliki...? - Tri kofera : dva ženska, jedan muški...
Kada popu situacija ( a najpre KANDILO ) žešće izmakne kontroli.
- E, kume moj, preživesmo mi danas ovo nekako, a ...? - Jedva kume, jedva... - Đe je mali sad...? - Eno ga u sobi - majka mu menja zavoje... - Ma, samo...nikako, kume, ne mogu da shvatim kako da od sve đece danas pop Milan zapali baš tvog malog...! - A, jebiga. Izgleda da su roditelji onog dečaka povukli tužbu protiv njega pa se siromah napio od sreće...
