'Dete' od 20 i kusur godina. Nakon jedva završene srednje škole, koju je ćale morao da sređuje preko strica, parazit najčešće odlučuje da nastavi školovanje, iako mu svi govore da to nije za njega. On odgovara da se promenio, da je shvatio sve gde je grešio i iz ćaletovog džepa izbija 900 evra za upis na visoku školu koju je ubo prstom u informatoru (budžet se naravno ne podrazumeva, jer je 'jaka konkurencija'). Nakon 2 predavanja parazit obično shvati da nije baš stvoren za učenje i da zvanje studenta ne vredi toliko muka, ali takođe shvata da nije ni za posao, još je mlad...
Dan-1: "15 h : Soba kao posle pada atomske bombe : Parazit diže glavu" -MAMAAAA, KAFA!!!! -Evo srećo, sa' će mama. :Parazit ustaje, vadi krmelje iz očiju, pali komp nogom, zeva, loguje se na fejsbuk: -Evo srećo... (keva dodaje kafu, usput uzima dve prazne šolje, prazni pepeljaru, kupi smeće oko kompa) . . . "20 h : Parazit odlazi do grada, pritom traži od keve poslednjih 1 000 dinara" - Odo ja kevo... "03 h : Parazit stiže, pali komp nogom..."
Sa upisivanjem srednje škole, nastaje čitav niz novih izazova i problema od kojih nam je uvek najbitniji bio prihvatanje i uklapanje u novu sredinu. Prvi mehanizam ostvarivanja tog cilja je laganje. Bez sumnje je da svi srednjoškolci lažu, al zato se, isto tako, uvek nadje "onaj jedan" koji nema meru. On uvek ima odgovore na pitanja, smešniji komentar, bolju priču, tačniji podatak, uvid u situaciju, al nikada ništa konkretno. Tek kad od mutavih klinaca počnemo da postajemo momci stičemo uvid u to šta je pisac ustvari govorio...
Prebio sam 5 likova - potukao sam se sa jednim likom Popio sam skoro gajbu piva i pola litre vinjaka - popio sam 5 piva, omirisao vinjak i bilo mi je muka Jebo sam je - zavukao sam joj ruku u pantalone Zamalo sam je jebo - pipnuo sam joj sisu preko duksa Pusila mi u wc-u - bio sam na žurci gde me niko ne zna pa mogu da izmišljam šta 'oću Ajmo na pivo, ja častim - jebo sam Neću dugo - ko zna kad ću Daj mi cigaretu - potrošio sam sve pare na klopu i piće kojim nikog nisam ponudio pa sad nemam za pljuge Nemam pare - imam al' ne dam Imam pare - nemam pare, al' se pravim da imam i opet ti ne dam Imam 10 kečeva - imam manje od 5 kečeva Ja skupljam pare da platim račun - izlazim iz lokala u plusu Vozio sam motor - nisam vozio motor Odo' da plaknem jaja - odo' da se istuširam (nikako nije fora vezana za sex) Obili smo trafiku - drugi su obijali, ja sam se samo slučajno našao tu Vozio sam helikopter - (ko zna šta ovo znači, al čuo sam i to) Pazi sad ovo - katastrofalna glupost u najavi Ma vid'o sam svojim očima - rekao mi Toma "baron"
- Kume, neki dan vidim onu sponzorušu Vanju na zelenoj pijaci kako od neke babe kupuje tri skutića slanine i dvolitru mleka u flaši od Skaj kole, a sećaš se kako je pričala da samo jede morske plodove i pije Evijan vodu.
- Prešla sa morskih plodova na plodove štale, a izvor Evijana zamenila kravljom sisom - mora da je pala na samofinansiranje.
Posebna vrsta lekarskog, na kom se testiraju vid, brzina prepisivanja, psiholoska stabilnost i eventualno, mogucnost pregovaranja studenata. Jer, puskice su male, vremena nema mnogo, asistenti patroliraju, treba biti oprezan, a ako te u'vate, moras se znati izvuci.
Na kraju krajeva, sve te sposobnosti ce nam trebati kad se budemo zaposljavali. :)
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Najveći strah u Srba. Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
Osnovna jedinica mere kvaliteta izrade jednog kreveta.
Iako mnogi preferiraju veš mašinu, sto u trpezariji, ili klozet u avionu, ipak se gro seksualnih aktivnosti odigrava na krevetu, najboljem izumu čoveka, odmah posle onoga za muve.
Zato je izuzetno važno koliko divljanja jedan krevet može da izdrži, pre nego što se raspadne. Iverica protiv punog drveta, aluminijum i plastika protiv čelika. Forma Ideale protiv mahagonija Andersona Bradšova.
Koliko para, toliko i divljanja.
- U, je l' ti to novi krevetac, a? - Ma jeste, ali devet divljanja brate, i već se raspao... pogledaj, puklo ovde. - E zato je ja brate odvedem kod Mićka na plac, izlio gornju ploču pre jedno mesec dana, pa nema para da gradi dalje.. ju, šta ti ovo curi ovde? - Ma pukla sudopera, ako smo dva puta samo...
Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini - Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije? - Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju. - Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge - Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu - Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
