Pošto je svakim danom sve više Kineza u Srbiji, masivno počinju da se rađaju ovde, odrastaju po našim gradovima, spontano uče sprski i poprimaju neke naše manire, dobijaju srpska imena, i što je veoma zanimljivo, vrlo lako upijaju naše psovke. Čak se prilagođavanje sprskom mentalitetu odrazilo i na robu koju prodaju, pa se kod njih često mogu sresti artikli kao što su majice sa dvoglavim orlom, peškiri sa srpskom zastavom i slično.
Primer1: Kineskinja sa detetom prelazi ulicu na crveno svetlo, vozač autobusa joj trubi i dere se kroz prozor: - Ženooo, jesi ti normalna, oćeš da te zgazim?! Kineskinja se okrene ka njemu, pokaže mu srednjaču i obrusi mu: - Pusi moja kulac! Žena na trotoaru joj se obrati: - Ženo, sa detetom pretrčavaš tako ulicu! Zgaziće vas nešto! Kineskinja: - I ti pusi moja kulac!
Primer2: Mali Kinez, 3 godine, šetka se po prodavnici u kojoj mu rade roditelji i uzima igračkice sa polica. Keva viče: Ne dila! Ne dila! Mali Kinez: Pićka matelina! Kupac: Hehe... Mali priča srpski? Kineskinja: Nece kineski.
Primer3: U jednoj prodavnici radi Kinez Ljubiša. Svi ga znaju. Ime mu je kinesko, ali su ga ljudi u kraju prozvali Ljubiša, jer njegovo kinesko ime malo podseća na Ljubiša i njemu se to mnogo svidelo. Obožava kada ga tako zovu.
Kupac: Ljubišaaa, daj bre desnu cipelu! Dao si mi dve leve. Ljubiša: Sace.
Daje desnu cipelu.
Kupac: Pa Ljubiša, ovo je 40! Meni treba desna, broj 42. Ljubiša: Donese.
Deca 21. veka bi čak i uživala u njemu s obzirom da je veoma sličan Fejsbuku. Sediš i gubiš vreme, pišeš po zidovima i bockaju te ljudi koje ne poznaješ.
1. Hrabrost 2. Muškost 3. Testisi 4. Autoritet 5. Ništa
1. ...Ma 'de da skoči. Nema on muda. 2. Možda je kul, ali fale mu muda. 3. Da vi'š što mi Ana lizala muda. Htedo' da crknem. 4. Ti si kao neko mudo ovde? 5. Muda sam dobio za Novu godinu, eto šta.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Pocetak recenice kojom roditelji cesto ogranicavaju svoju maloletnu decu. Dete tom prilikom dobije utisak da je sa 18 sve dozvoljeno. Medjutim, pravi problem nailazi kada dete napuni 18 godina.
ja: Tata idem da busim obrvu. tata: Kad napunis 18 godina izbusi sebi rupu na sred glave ako oces, ali sad Boga mi neces. ja: Ali tata...ja imam 19 godina. tata: Dok zivis pod mojim krovom, nemas!!!
Klinac: Ćale, aj pljuni 45 'iljada za novi fontele! Razbio sam juče onaj stari. Jebi ga, napili smo se s ortacima, i pogodila me pesma, šta da ti kažem ...a, i onako je bio star već tri meseca. Ćale: (Počinje da mu "igra" desno oko, dograbi tanjir sa posnim pasuljem, i zafrljači ga u pravcu sina, koji se razbija o zid blizu njega. Počinje da skida kaiš) Ma daću ja tebi sad kad te dovatim!
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Mnogo fina, snebivljiva i smerna osoba, najčešće pripadnica nežnijeg pola, mada se javljaju i muški primerci, kojoj je sve "iju", "fuj", "bljak" i "O, moj Bože".
- E, Sandra, hoćeš da idemo na klopu u pauzi za ručak.
- Možemo. Gde si mislio?
- Ne'am pojma, al' jede mi se burek već nekol'ko dana, 'oću da crknem.
- Burek??? Fuj!!! O, moj Bože!!! Bljak!!! Ne mogu ja to da jedem!!!
- Da, da... Izvini, zaboravio sam... Ti kenjaš karanfile. U tom slučaju, vodim te na škembiće.
