dodji,ker,mali ker
Rečnik / autori
MI
Mishi
na Vukajliji od maj 2011.viđena 19. dec 2011.
1 definicija0 odabranih7 poena
1. Jedini čas koji ne prisustvuješ profesor će predavati ključnu lekciju za celu godinu bez koje se ništa ne može raditi.
2. Uvek ćeš znati da uradiš suprotnu grupu od tvoje.
3. Ako baš taj dan nisi učio neki predmet profesor će te pitati, a onaj koji si učio neće sigurno.
4. Dan kada imaš pismeni promašićeš raspored za taj dan.
5. Profesor će se setiti da pregleda domaći baš tada kada ga ti nisi uradio ili poneo svesku.
6. Opremu za fizičko ćeš izgubiti čas pre njega.
7. Hemijska će prestati da ti piše 3 minuta pred kraj kontrolne.
8. Profesor će se baš tebe ućutkivati iako su pričali oni koji sede iza tebe.
9. Zakasnićeš na popravni od koga ti zavisi ocena.
10. Na informatici kada posle dužeg oklevanja otvoriš neki internet brauzer profesor će pogledati ka tebi.
11. Kada se bude određivalo ko će da čisti učionicu razredni će odabrati tebe.
12. Bićeš redar u paru sa nekim ko ne prijavljuje sve učenike, pa ćeš biti kažnjen na još jednu nedelju.
13. Na ekskurziji na tebe se neće drati tvoj razredni već razredna susednog odeljenja.
14. Tvoja slava će pasti na vikend, pa nećeš imati slobodan dan.
15. Takmičenje ti je u nedelju, pa takođe nećeš imati slobodan dan.
16. Lični lekar je suprotna smena od tebe.
17. Kada budeš prvi put zaspao na času profesor će te poslati kod razrednog/psihologa/direktora.
18. Kada se zaletiš u hodniku sigurno ćeš odvaliti nekog profesora.
19. Tetkice će te prvog dana škole zamrzeti jer si omašio kantu bacajući omot od čokoladice.
20. Prvi put kada zaboraviš da isključiš zvuk telefona, zvaće te neko skroz nebitan.
Primeri smo svi mi. Ja sam makar pola ovoga iskusila.
Ono što redar kaže kada bi da zajebava profesore, samo treba paziti da profa nije neki namćor.
Redar, koga nema?
Svi ga imamo, profesore!
(razred se kerebeči)
Rečenica kojom matiraš u sekundi svaku prodavačicu koja neće da ti usitni pare.
-Dobar dan.
-Dobar dan, izvol'te?
-Možete li da mi usitnite hiljadu dinara?
-Jaao ne mogu, nemam stvarno.
-Dobro, daćete mi onda jedan svetlo-zeleni orbit.
Svi znaju onu foru kako mangupi u Petoj beogradskoj gimnaziji pisu domaci u svesci za skolski rad....
Lek za sve strahove i fobije.
Čudovište ispod kreveta:"Mali,sad ću da ti jebem kevu"!
Sisaj kurac,odškrinuta su mi vrata!
Imaš celo jutro da naučiš neki predmet, ali si toliko lenj da se nagovaraš na taj potez(učenje) sve do 5 minuta pred polazak u školu, i onda spakuješ knjigu u ranac i kažeš: ''Ma, ko ga jebe, naučiću u školi! To je, ionako, četvrti čas...''
...aha, naučićeš...malo sutra...
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
znak da je ili Nova Godina
ili dolaze gosti...
Period zivota koji smo svi imali,uzivali u njemu,nadali se da ce brzo proci,jer smo zeleli da nemamo zabrane koje roditelji obicno postavljaju deci,zeleli smo svet bez granica.Zivot bi bio ogranicen samo mastom.
A sada,kad smo "odrasli" i na plecima vucemo razne terete silno zalimo za svojim detinjstvom i ne samo za svojim,vec i za detinjstvom nekih novih generacija koje ga nece imati u istom obliku kao mi.
1999:bombe padaju na sve strane,ja sam mali,sa bracom na selu se provodim kao lud!Igra se zmurke,vije,ledenog cike,masinice,rata(omiljena igra svakog deteta)...Kukam zbog probusene lopte,srece sto nemam cokolade i slicnih sitnica.
2010:Nema bombi,ali zato padaju sranja sa koje kakvih televizija,samo pljuste!Deca,psihicki i fizicki unakazena,ne izlaze nigde,sede ispred kompjutera ili televizora zablenuti u igrice,filmove i razne rijaliti emisije,za zmurku se zaboravilo,rat je zakonom zabranjen,a ostale igre nisu zanimljive kao Mafia wars ili CS.Deca rastu ka paklu(mi smo rasli ka Suncu)!
Pogledajte u svoje detinjstvo i uporedite ga sa detinjstvom vaseg deteta danas,ili malim komsijom koji svako vece dolazi kuci prljav premoren.
Da je dobro,nije dobro,ali dosta vise sa idealizovanjem svoje proslosti!
Iskreno zelim svakom detetu da spozna prave vrednosti.Ja sam odrastao devedesetih,pa sta mi fali?!
Svako se mora prilagodjavati vremenu u kom zivi...
Pitanje muškog roditelja upućeno majci, a koje se direktno odnosi na inteligenciju njihovog sina/kćerke.
(Nedelja ujutro, popravljanje slavine u kući)
Ćale: " 'ajde ustaj više iz te fotelje, spavao si celo jutro, došao si u 5 kući, i sad bi još fudbal da gledaš. Brže gore na tavan, i donesi mi okasti ključ, četrn'esticu.
(nakon 10-ak minuta preturanja po kutijama sa alatom)
Ćale: "Vidi ga. Pa mamlaze jedan, ne imbus, nego okasti! Je l' si ti bio na ispiranju mozga sinoć, dok su ti ispirali želudac, bre? Radice, je l' sam ja za ovo brijao muda pre dva'es godina, da sad ne može ni maticu da odvrne, stoka pijana?"
Keva: "Ćuti! Da si ti tad znao da "zašrafiš" kako treba..."
Godišnje doba u kom zbog slojeva odeće izgledamo veće nego u bilo kom drugom. Imamo poteškoće u kretanju i, pored svih drugih problema koji vremenom dolaze i odlaze, otežano nam je držanje nekih stvari u golim rukama. Pušačima je, blago rečeno, nepraktično držanje cigarete sa rukavicom, a još gore bez nje. Otpetljavanje slušalica za plejer iz šala svakom sekundom sve više podseća na histerično mlataranje i jednog i drugog predmeta. Na kraju krajeva, šibanje vetra po nezaštićenom licu postaje zanemarljivo u odnosu na druge probleme koje nosi zima.
Elem, doći će leto, pa ćemo imati letnje probleme, a na zimske ćemo zaboraviti...bar do sledećeg dana kad je temperatura u minusu.