Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).
Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.
-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj! -Ma evo, upisao faks, ti? -Ja upisao privatni, bole me kurac. -Aha...pa lepo. -A ti, gde si ti sad? -Ja upisao filozofiju. -Filozofiju? -Da. -Filozof da budeš, a? -Hehe -Šta ćeš posle? -Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu. -I za to ti treba fakultet? -Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao. -Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova? -Pa zato što volim filozofiju. -Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke? -Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen... -Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.
Ključan segment dugometražnih reklama proizvoda koji ljudima iz temelja menjaju život. Bilo da je reč o medicinskim sredstvima kao što su magnetni mider protiv raka i ekstrakt lemurskog belog bubrega protiv dijareje ili nasušnim asesoarima: silikonskom držaču skrotuma i elektronskoj štipaljci za nos, ništa ne može zameniti preporuku iskrenog glasa spašene duše koja vam prenosi svoje iskustvo.
Vodenjkasti pogled vapi iza dvocifrene dioptrije izborane starice (Darinka, 88 godina, Šid, penzionerka), dok se u krupnom kadru priseća kako joj je bilo dok je koristila običan štap. "Drvo se brzo ishaba, a gumeni kraj probije, te se koeficijent trenja naprasno menja i dovodi do varijanse u trajektoriji kretanja i frekvenciji zvuka poštapanja", vajka se ona. "A zamasi ka najbližima su tako neprecizni", dodaje.
Sa novom Turbo-Patericom 3000 sve je postalo ružna prošlost. Osmeh se razvlači na bakinoj fizionomiji, dok mustaći miluju vrh nosa. Vidimo i blistavu Turbo Patericu odmah pored. Izrađena od lake kompozitne legure, opremljena laserskim navođenjem i ultrazvučnim rasterivačem kučića, Turbo Paterica svog korisnika vodi sigurnim putem do još dublje starosti. "Možda sam jednom nogom u grobu, ali sa TP 3000, ja sam faktički sa dve van", kaže simpatična gospođa i krepkim hodom vrteći štap oko kažiprsta izlazi iz kadra, praćena blinkanjem lasera i Cunetovim hitom iz ugrađenog MR3 plejera.
***
Darko (Kragujevac, 40) već dugi niz godina radi u agenciji za poslovnu pratnju Trabant DOO kao senior žigolo developer. Usled čestog boravka na terenu i nesebičnog ulaganja u starije, zahtevne i gaboraste klijente, patio od hroničnog umora, suicidalne opsesije i aritmije prostate. Za Dildomat™ doktora Milojebića je čuo od prijatelja iz inostranstva i srećan je što postoji i kod nas.
"Samo u određenom trenutku uključim Dildomat i on završi posao. Meni preostaje samo da pričam sa klijentom i ujutru ispržim jaja i skuvam gorču kafu", kaže, a zatim se okreće drugoj kameri. "Otkad ga koristim, mirnije spavam ih i mogu više vremena da provedem sa porodicom. Preporučio bih svim kolegama.” Baterije se kupuju posebno.
Ona devalvira. Jede je inflacija k'o nacionalnu valutu Zimbabvea. Nalazi se u konstantnom padu i nikako drugačije.
Koliko god čovek bio tolerantan, pod dejstvom teških lekova za smirenje ili lakih droga, progres njegovog pižđenja je neminovan.
Poruke na vratima garaže u prometnoj ulici sa malo parking mesta. Sortirane po godinama.
2004. Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala. 2005. Ne parkirajte ispred garaže. 2006. Ne parkiraj ispred garaže! 2007. Ne parkiraj zovem pauka. (Skica tarantule ili sličnog zajebanog pauka.) 2008. Ne parkiraj stoko! Zabadam eksere u gume i lomim retrovizore! (Skica čekića.) 2009. Ne parkiraj sve ti jebem! Zabadam eksere u glavu i lomim noge! (Skica lobanje. Crna.) 2010. Prodao sam stan i garažu. Odselio sam se na Durmitor. Bolje mi je sa gladnim vucima nego sa vama. Dabogda vam se po ženama parkirali! 2011. (Novi vlasnik) Molim Vas da ne parkirate ispred garaže. Unapred hvala.
Jedini logični izlaz iz situacije u kojoj nisi razumio sagovornika, a ne želiš da ga uvrijediš molbom da ti ponovi i po treći put. Jedini zajeb se može dogoditi ukoliko se radilo o pitanju.
- Umrla mi je baba. Sahrana je sutra u 2, pa ako bi mogao da dođeš...? - Hehe.
Jedna od nižih lestvica u medijskom sistemu Srbije. Malo iznad novinarske sekcije u lokalnoj osnovnoj školi. Njena svrha je da izveštava o dešavanjama u mestu u kojem se nalazi, kao i da jednom nedeljno reprezentuje retrospektivu događanja iz obližnjih sela i mesnih zajednica. Egzistenciju tih televizija omogućava par reklama koje plaćaju vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekta ili zanatskih radnji, kao i deo opštinskog budžeta, uglavnom onaj namenjen za kulturu. S obzirom na kvalitet programa, koji je ravan kvalitetu hoummejd indijskog pornića, ne privlači veliki broj gledalaca. Na taj način je determinisan profil ljudi koji radi na ovim stanicama- nezainteresovani ili ludi. Ako nisi lud ili nezainteresovan, vremenom postaneš.
1: Alo, pizda vam materina, šta radite ovde? 2: Ništa šefe, vežbamo... 3: Za špicu. 1: Za koju špicu vežbate, majke vam ga nabijem narkomanske, opet duvate onu drogu! 2: Nije droga, šefa... 3: Nije, šefe, KHM... 1. Ajde mrš u studio da razvlačite kablove, vesti počinju za dvaes minuta! Pizda li vam materina narkomanska... 2: Evo, šefe. 1: Je li, a 'de je, bre, ona kuravla? 3: Koja šefe? 1: Kako koja, pa kolko ih imamo, nabijem vas na kurac? 3: A to jeste. Ne znamo, šefe. 1: Kako ne znate!? Pa ko će da vodi vesti? 2: Evo ja ću. 1: Šta ćeš ti da vodiš? Poslednje što si ti rek'o pred kamerom je reklama za Žiku kamenorezca. 3: Mogu ja, šefe? 1: Ti? Si ti normalan? 3: Pa šefe, nema ko drugi. Jova otiš'o na bolovanje. 1: Jes' majku mu. Pu, u pičku materinu, jebemti ambulantu, našli kome će da daju potvrdu da nije zdrav! Doduše, on istina malo prišućkast, HJOHJOHJOHJOHJO. 2, 3: Hehehehehehehe. 1: Šta se smejete, pička vam materina! Mrš gore, će da počne dnevnik. 2: Šefe, a ko će da vodi ako ne dođe Zora? 1: Ma nek vodi ko 'oće, mnogo me boli kurac. Ionako nas niko i ne gleda. ... 2: Matori, mogu ja da vodim? 3: Matori, mojne si pička, ti si pričao reklamu za Žikinu radnju. Ja nisam ništa nikad. Rek'o. 2: Okej, matori, vodi ti. ... 2: Tri, dva, jedan, nula. Ustvari nema nula, krenuo si pre dve sekunde. 3: Dobar dan poštovani gledaoci, ovo su vesti u šest. To jest u tri. Ovo su vesti u tri. 1: Šta radiš to, bilmezu!? 3: Pa zbunio sam se, šefe. Šta da radim? 1: Šta šta da radiš, mater ti jebem nenormalnu! Pa uživo ideš, gledaj u kameru i pričaj koje su vesti dana! 3: Ovo su vesti dana. :džingl: Jutos oko pola devet u selu Obrež kod Varvarina uhapšen četrdesetpetogodišnji J.M. zbog posedovanja marihuane. ..Šefe, pa ovo je naš Jova! Ahahahahaaha! Ladno Jova uhapšen! Ahahahahahahaha! JOVA DžANKI! Ahahahahaha!!! 1: E, sad ću da mu jebem mater. Sine, dodaj mi tu gedoru pored tebe. Ne taj, taj pored. E taj! I pusti reklame. 2: Izvolte šefe. A koje reklame da pustim? 1: Pusti obe.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite. -Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni. -Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led. -E onda dobro. Skida sako, seda na stolicu. -Kolega, izvucite karticu sa pitanjima. -Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite. -Molim vas, kolega, izvucite karticu. -Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće. -Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu. -Ako je do procedure, onda dobro. Izvlači karticu, pročita je i kaže: -Mogu li da zamenim pitanja? -Zašto, ne znate ili niste sigurni? -Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije. -Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje. Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu. -Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje. -Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola? -Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka. -Dobro onda. I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara: -Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu... Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Malograđanski trofej za komšijsku upotrebu. Naime, to u Kragujevcu, Nišu ili Novom Sadu nisu fakulteti i samo to što nisu na Kosovu ih razlikuje od Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, te tamo studira samo onaj koji je ili glup ili siromašan za Beograd.
- A tvoj mali, Džike, šta bi sa njegovom školom? - Evo, završio je master na elektronskom u Nišu, nastaviće, ići će na doktorske... - A, pa dobro... Mislim, Niš - koliko to može tamo da bude komplikovano? A i bolje, svakako je manji trošak. Nego moja ćera dade Kreativni dizajn lakom za nokte 3, sunce tatino, to joj je jedan od najtežih, to predaje onaj što je sad državni sekretar... - Kreativno lakiranje noktiju? Koji će joj to? - Bože, Džike, pa to je beogradska diploma, svi samo nju primaju! Biće za nju posla gde 'oćeš!
Odakle Dove kupka na obodu tvoje tuš kabine nemaš pojma, ali dobro znaš da imaš sudar za 15 minuta i da ukoliko želiš da Boban bude uspešan rudar večeras, moraš se upristojiti. Ostaješ pod tušem preko pola sata, ali ne zbog toga što nisi štrokavac čije bi telesne izlučevine pojele Horešijevu aparaturu za uzorkovanje, niti zbog toga što želiš da spereš duševne nemire mlazom vode, već zato što sve vreme imaš osećaj da se nisi dovoljno zaprao i da ti je koža još uvek isuviše masna, čak i za tvoje kriterijume. U tim trenucima se upoznaješ sa Dove efektom. Shvataš da ti koža nije masna, već hidrirana. Prvi put u životu izistinski razumeš pridev baršunast. Opet se opipavaš i ne veruješ kako za samo par minuta Dove od rendaljke za parmezan pravi guzu 12-ogodišnje devojčice. Jebao bi samog sebe, a to je priznaćete ne samo narcisoidno, već i pomalo pederski. Tad ti se kroz glavu vrzma misao da homoseksualci nisu pederi, već jednostavno gej. Da te neko upita kako se trenutno osećaš, kao iz topa bi mu odgovorio „Osećam se uglađeno.“.
- „...ja bih vam preporučila nešto iz Dove asortimana...Recimo novu kupku za...“ - „Uše spodobo! To svom sinu da daš, ščula! Meni daj koprivu...od šes litara...i da joj je isteko rok trajanja...“
Izjava koja predstavlja da postoje različiti ukusi i ne treba raspravljati o tome jer smo svi različiti, itd... POGREŠNO! Po rečima legende BU-a Sretena Petrovića, profesora estetike, i još svašta nečega, i generalno ultramegabaje, grčka izreka "o ukusima se ne raspravlja" jednostavno znači da se ZNA šta je UKUS i ZNA šta je NEUKUS, i o tome se NE RASPRAVLJA. I to zaista znači to...
