Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola.
Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Toliko.
MakotoNagano
Nekada davno, u galaksiji dalekoj, kada se s' brda na brdo dozivalo na prelo najvažnija stvar na odeždi svakog preldžije koji je hteo il' da se ženi il' samo da sobali kojekakvu rasnu miradžiku u kuruze bio je kolir. Arahični izraz za kragnu na košulji koja je morala da bude savršena, da se vidi iz kakve kuće preldžija dolazi i u kakvu kuću će potencijalna mlada da se uda, što je snajperisala staramajka dotične iz žbunja za vreme 'vatanja u kolo od strane budućih mladenaca. Kolir mora da bude čist, beo i prav. Ništa crnilo oko vrata od tegljenja bukve iz zabrana, ništa pokrivljeni špicevi od gunja, ništa džiberski raskopčano jedno dugme previše, sve mora da bude kako treba.
Pošto je to vreme prošlo da se osvrnem današnjim danima jer opet ja znam najbolje i imam veoma neskromno mišljenje. Što se šulje tiče i kragne ništa se nije promenilo, jednostavno kada pređeš određeni broj godina moraš da je imaš sve i da ti je draže da subotom uveče izađeš u starkama koje si kupio 2005. na ekskurziji u Parizu u lokalnoj anarhotriperskoj radnji i Led Cepelin 2 majici. I ako ideš u lokalnu kafanu sa namerom da se odelješ od vinjaka k'o nezdrav moraš da obučeš košulju, ako ideš u lokalni klub da slušaš ortake čiji repertoar znaš napamet i ubeđen si da bi bolje sam odsvirao sve instrumente i otpevao sve pesme od njih-moraš jebeno da obučeš kragnu. Zašto?
Zato što nećeš jebati bez kragne i tu ne mislim na snošaj uopšte, svejedno da li si pošao sa ciljem da insertuješ nispe u vadžajnu i da li si uopšte to i uradio. Jednostavno ne'š jebat'. Jer nisi dostojan onih koje vrede a one koje bi i mogao jednostavno nisu vredne toga jer ne poštuju šulju što znači da ne poštuju ni same sebe što dalje znači da nisu vredne ni "Mož' se mrdneš loma, ne vidim prenos Fenerbahčea" obraćanja. Šulja je oličenje pedantnosti, truda i samopoštovanja kod muškarca i svaki trve mužjak mora da se nosi time. Odelo bi bilo sledeći nivo ali nažalost nije adekvatno za sve prilike dok je kragna uvek prihvatljiva. Ispoštuj sebe, pokaži da imaš jajo, da nisi slina, da si u životu kao što je tvoja košuljica: tvoji stavovi su oštrih uglova kao tvoja kragna, savršeno znaš šta želiš kao što je ona savršeno ispeglana, uredan si i na mestu kao što je ona uredna i umesna i žene će to da nanjuše i pocepaju te k'o Garfild vruću lazanju.
Još jedna mudrost od mene, nikada ali nikada ne treba nositi tri tipa košulje. Prva je najgora i to je ona kojoj marka vrišti na sisi i unižava te kao ljudsko biće kojem je odežda važnija svega a takođe te okarakteriše i kao nekoga ko osim što se gleda u ogledalo duže od nevine mlade voli povremeno da se krne i u dvojku.
Druga je roze košulja, to ne stoji dobro nikome jer je jednostavno gej. Ta sranja o tome kako treba pravi alfa da bi nosio roze je sranje i nema veze s' vezom, još se nije rodio taj kojem dobro stoji roze košulja a voli žene i tačka.
Treća je oblik nošenja dotične ustvari, a to je mladomajmunisanje sa raskopčanim dugmadima da se obznani obraslost poprsja i da do znanja imanje istih takvih dlačurina i na preponama. Pravi muškarac to ne radi, košulja to sama kaže i nema potrebe za takvim ispadima džiberovanja.
Nosi košulju i ona će nositi tebe.
Onaj koji prdi svež vazduh.
Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja:
-Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
