Rade Lacković je u zadnje vreme postao izuzetno popularan na internetu a naročito na ovom sajtu, mnogi ne znaju puno o ovom čoveku, a naša je želja da priča o njemu još više zaživi. Zašto baš Rade? Sve je počelo za vreme jedne intelektualne rasprave o kvalitetu pesme jedne naše pevačice koju ovom prilikom nećemo imenovati, neko od njenih pristalica je ničim izazvan uvredio Radeta Lackovića pri čemu je usledio grub odgovor druge strane koja je stala u Radetovu odbranu, rasprava se završila a upravo nakon završetka te rasprave na ovom sajtu otpočela je diskusija o delu i liku Radeta Lackovića. Proizvod te diskusije su mnogobrojne anegdote nastale o ovom pevaču, kojih je vremenom bilo sve više i više, u kojima je on predstavljen kao borac protiv nekvalitetne muzike i kao srpska verzija Čak Norisa, samo što je Rade mnogo skromniji. Takođe vremenom smo se i mi sve više upoznavali sa Radetovim likom i delom, jer iako smo znali za njega nismo znali mnogo toga o njemu. Što smo se više upoznavali sve više smo i zavoleli Rada, te smo stoga odlučili da na neki način i doprinesemo tome da Radetova popularnost bude sve veća, a ovo je samo jedan od načina. Kada na našoj estradnoj sceni postoji mesta za individue kao što su Ekrem Jevrić, Vendi, JK itd., onda mora postojati i mesto za Rada, jer Rade to sa svojih 12 albuma definitivno i zaslužuje. Prema našim informacijama Rade trenutno živi u Nemačkoj i nastupa iskjučivo u dijaspori, mi mu od srca želimo sve najbolje i da uskoro ponovo počne da žari i pali diskotekama u Srbiji a i na prostoru cele bivše SFRJ.
Ovo su samo neke od anegdota o Radu:
Rade se jednom kao mlad momak potukao sa Čak Norisom na ispraćaju u vojsku Stivena Sigala…
Rade Lacković je tolko dobar čovek da kad defloriše device on krvari umesto njih.
Rade je pevao na jednoj svadbi usled teške oluje. Jednom rukom je držao šator a drugom sekao pečenje.
Jedan čovek je u testamentu napisao da želi da mu na sahrani peva Rade Lacković, čovek umro, Rade došo da peva na sa'rani, i to za dž normalno. Završio pop svoje i na scenu stupa Rade, čim je počeo da poje svojim anđeoskim glasom, mrtvac ustade iz kovčega, pozdravi se i izljubi sa Radetom, i reče "E sad mogu da umrem", vrati se u kovčeg, leže i umre opet.
Rade kad kolje prasad on im otpeva nešto iz svog repertoara da bi ta ista prasad umrla u veselju shvativši da su vodila život sa svrhom. Rade guru!
'Ja sam bio dobar- ali Rade razvaljuje!'- Volfgang Amadeus Mocart
Pizdarije, kojima klinci prozivaju fudbalere. Od karikiziranja imena, do dodavanja vulgarnih stihova. Ova čast se dodeljuje najboljima, ili onima čije se ime namestilo za sprdnju. Najčešće nastaju u periodu "Mundijala" ili završnica velikih evropskih takmičenja.
Anal Širer Maradona - viri mu iz pantalona Vejn Runi - žene puni Odita - velika mu kita Emeghara - velika mu kara Pele - voli pičke vrele Mijatović Peđa - uvaljuje s leđa Inzagi Filipo - za kurac me pip'o Del Pjero - u dupe mu crnac ster'o Šunsuke Nakamura - ženama u mindžu gura Pavel Nedved - guzio ga medved Batistuta - alatka mu kruta Malouda - mala muda Edvin Van Der Sar - prima ga u čmar Seda kosa, pogled smeli, svaka njega riba želi - Fabricio Ravaneli
* Najveći deo prikupljenog materijala, potiče iz perioda Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. Dodavanje svežijih provala je dobrodošlo.
Delić prošlosti, prve domaće sportske TV stanice. U čarima majstora francuske lige, zbog grafike koja je sadržala najrazličitija govna i okupirala čitav jebeni ekran, mogli su da uživaju isključivo oni sa dijagonalom TV prijemnika, većom od sedamdeset santimetara.
Pri vrhu ekrana, ekipa novinara koja je nekad boravila na zapadnoj strani beogradske "Marakane", davala nam je uputstvo, kako bi mogli poslati svoju dubokoumnu, stručnjačku poruku. Uputstvo je zauzimalo dovoljno prostora, da se Fabijanu Bartezu, kada je u krupnom kadru, ne vidi čelo. U donjem delu ekrana, umesto desne aut linije, mogli su se videti rezultati čitavog kola. Od korejske lige, preko rezultata meča između budimpeštanskog Videotona i segedinskog domaćina, do najjačih liga. Posmatranje šansi ispred gola, koji se nalazi ispod severne tribine, bilo je onemogućeno tekstovima poruka, napisanih od strane prosvećenih fudbalskih stručnjaka, koji su sjebali 50 kinti plus PDV, kako bi nas obavestili da će pičke grobarske/pičke ciganske, biti nagužene sutra u derbiju. Doživljaj ne bi bio potpun, bez komentara legende SOS kanala, gospodina Topalovića, zvanog Top, koji nas je revnosno obaveštavao o rezultatu para iz regionalnog prvenstva severoistočne Bavarske, koji se od ovolike kladioničarske populacije u Srbiji, našao samo na njegovom tiketu. Na preostalom neišvrljanom delu ekrana, gde se jedva može videti centar igrališta, sa vremena na vreme izleti logo "Buca" restorana, nakon čega slede kladionica "Lavovi" i "Red Star" šop.
Šansa za Okser (koju može da vidi samo Topalović, jer ima prikaz bez grafike), ali ništa. Lopta kod Barteza. Auuu, Regensvald Jungen Sportiše je ipak izjednačio protiv Majnkampfena. Neka, neka, nije gotovo. Ima još dvadeset minuta.
Vrh ekrana: Pošaljite kometar na 5050. 50 dinara + PDV.
Donji deo ekrana: Ankara-Trabzonspro 1:1, Češke Budejovice-Mlada Bolesav 2:0, Vest Bronvič Albion-Norič 0:2
Desna strana: Grobari, ko vam drma kavez, šta se ložite? Zabiće vam Žiga sutra tri komada. AVANGARDA ŽARKOVO Šta je bre Cigani? Dobićete batine kod Autokomande sutra. Grobari 1970 Tope, aj molim te pročitaj, šta radi Đurgarden protiv Malmea, ne radi mi teletekZ.
(koškanje na sredini terena, uleću i igrači sa klupe, događanja prekriva slika debelog kuvara) U Buce restoranu imate najbolju hranu.
Veoma zastupljena disciplina, u domenu neusmene komunikacije. Korisno da se nekom virtualno najebeš čitave familije, a pritom ispadeš šmeker i antihejter, jer si tobože stavio smajli, što treba da znači da si se samo zajebavao. Odličan metod za plasiranje uvreda, kojim bi na ulici, i najveću zentaru isprovocirali i naveli na fizički sukob. Može se koristiti i kao sredstvo za sinhrono podjebavanje, a ujedno i uvlačenje u guzicu, jer "Ovaj lik mi ide na kurac, sad ću da ga napljujem, ali staviću smajli, pa će on misliti da smo dobri, jer se drugarski prozivamo. Jebem li mu dete u dupe."
Pero, pičko jedna odvratna. Crkni! :) = Pero, pičko jedna odvratna. Crkni!
Neki raspali čet... Dunjitza Swatkitza connected Car_Momchilo: Evo je Dunjica moja mamica. Mama ja imam Edipov kompleks:) = Nisam se zajebavao. Nemam pojma kako izgleda, niti da li je možda pedesetogodišnji službenik rakovačkog preduzeća "21. maj". Svejedno sam toliko zagoreo, da bih je od jebačine razmontirao k'o devojčica Pertini šporet.
SMS poruka Nemam vremena da se vidimo, sad za vikend. Imam previše obaveza :( = Ne, taj tužni smajli ne znači da joj je zapravo žao što neće izaći sa tobom. Misli da si banša. Neće raditi ništa za vikend, sem možda masiranja kliće na Belosvitca iz serije "Čari".
Neizostavni deo žalopojki, za ljubavima iz školskih dana/mladim kasirkama iz Pekabete/promoterkama na Mercedesovom štandu, koje su proslavljeni muzičari želeli i voleli, dok su još bili običan plebs koji nema za kiriju. Ni sav pičji saft, koji sada mogu da pakuju u tetrapak i prodaju na veliko, im neće ugasiti želju za tom jednom Jelenom/Milicom/Marijom, koja je sada sa ko zna kim, ko zna gde.
Ono što ih vraća u vreme, kada ih nisu saletale sponzoruše, kada su imali samo taj mikrofon, gitaru, tri cigarete u pakli niške "Drine", i vatru u grudima. Odgovor publike na ovakve hitove, je u većini slučajeva pozitivan, jer uvek ima likova u "ostavi me moja jedina, nijedna nije kao ona" emo modu, još ako se ime devojke iz pesme poklapa, onda je sve spremno za "trovanje vinjakom, srča na sve strane" havariski poduhvat. Ne treba izostaviti činjenicu, da određeni broj Marija/Jelena/Milica svršava na ovakve pesme, što su mnogi mužjaci znali da iskoriste, blamirajući se polu pijani na karaokama pred prepunim klubom. Pesme ponesu i one koji su voleli devojke sa nešto nepopularijim imenima, tako da oni sa praznom flašom "Stomaklije" ispred sebe, vešto modifikuju tekst, a pustim ulicama, na blještavom svetlu mokrih trotoara, umesto Jelene, prošeta se neka Valerija ili Slavica.
Youtube video "Osvajači-Marija"
MilanKG 3 days ago Marije su najlepše devojke, Marija mazo moja!
EmoMoon 2 weeks ago I ja sam voleo jednu Mariju, htedoh da je oženim, ali nije se dalo :(
MawiyaSwechitza 11 days ago Ja se zovem MARIJA! Mi Marije smo najlepše!
CveleLabudovac 10 days ago This comment has been marked as spam SVE MARIJE SU KURVE!!!
PoslovniBiznismen 6 days ago Ja sam najlepšu i najobdareniju Mariju voleo, oženio, njoj dece napravio. O vi nikak'i jebači što slušate na tjubu emo pesme, zavidite mi.
LordCajetina 8 hours ago E, Marija, Marija, zbog tebe sam najebo ko batler u krimi romanu. Jebem li ti konak manastirski, da ti jebem.
Skraćeno od point of view. Još jedan od mnogih žanrova porno filmova, ali ono što ga čini različitim, je pozicioniranje kamere, tako da gledalac posmatra celu akciju kao iz očiju jebača. Alternativni nazivi ovog žanra, bi mogli biti "Kako je biti Ron Džeremi" ili "kako li je likovima koji imaju seksualni život". U onim kvalitetnije odrađenim, vodi se računa o najsitnijim detaljima, te je posmatranje mresta, realističnije od virtuelnog snega prilikom gledanja "Ledenog doba" sa 3D naočarima. Primarni slogan ove vrste njave je: "Biti jedan sa jebačem".
Akcenat se stavlja i na predtrsioni razgovor sa objektom tršnje, što je ujedno i najrazočaravajući segment, jer od razgovora o moravskoj školi u izgradnji srednjovekovnih manastira nema ništa, priča se fokusira na načine na koji dotična voli da blajza surlu. Nakon toga, devojka baca ćega i sisodržače, đuska u maniru grand balerina, i polako spušta ruku ka svojoj barbici, milujući je nežno k'o koala svoje mladunče. Sledeći akt, niskomoraluša iz Nebraske nabija facu u kameru (lice jebača), vadeći mu viteza iz dvorca, i prelazeći preko njega jezikom k'o Tom Sojer četkom preko tarabe. Dalja realističnost se ogleda u veštoj simulaciji muškog ponašanja, jer se kamera (pogled jebača), kada se djeva raskreči u maniru konkordovih krila, direktno ustremi na tu lepu mindžu boje ratluka od ruže. "Zguza do suza" scena se izbacuje ukoliko glumica ima batićevski strmu facijalnu profilaciju, jer ista zna da ugnjavi erekciju, k'o Živojin Mišić Poćoreka na Kolubari. Pre no što prsne "Don Perinjon", kamera(pogled jebača), fokusirana je na prste vašeg jebačkog avatara, koji štipkaju bradaje. Kada jebački avatar ispusti krik, kakav lavovi ispuste kada primete ženku, zabavi je kraj. Lice djevuške liči na havariju u subotičkoj mlekari, a ona se ispod tri sloja belog smeši, kao onaj čupavi, debeli klinac što reklamira džem, kada na tri plačinke namaže pola tegle. Ovaj vid zabave ujedno je i test, jer dobro je bar i ručno izdržati, koliko i oni koji od tršnje leba jedu.
Njuške koje se godinama cerekaju na iste fore. Ljudi koji i dan danas prevrću dupište po patosu od smeha, na hod Ejs Venture, čoveka koji čita puno knjiga, vajanje pekarkinih sisa od strane Slavka Štimca, i vapaje Ume Turman za dugačkom, tvrdom Bilovom kitom.
Ukoliko su deo standardne ekipe za aktivnost koju je kreativna srpska omladina poistovetila sa onomatopejom ovaca, moždane ćelije ostatka ekipe riknjavaju k'o kvočke kad ih roka krupan grad. Inovacije, i implementiranja nekih novih fazona, na nivou su promena na Zastavinom modelu "Skala 55" u periodu od 1995. do 2005. godine. Traćenje dragocene i jedinstvene mladosti, blenući u adute domaće kinematografije, žanra "Dragan Zarić i Gidra, vaćare Seku Sabljić za sisu", narezane na disk koji je izrezbaren od prekomernog korišćenja. Svaki originalni pokušaj umerene sprdnje na račun preživara, biva pokošen "zagoreli muškarci /gej-rilejted" forama, izvaljenim još u skloništu '99te godine, one noći kad je NATO gađ'o Pančevo.
Nidža: E, Cone! Se sećaš kad su nas u trećem osnovne vodili u Dom kulture "Rakovica", da gledamo "Princezu Mononoki"? Bila zima, mi u busu, a neki lik skin'o kapu ono sve para šiba, dimi k'o odžak na seoskoj školi.
Cone: HAHA! Sećam se! Brate, ti se razdr'o na sav glas: BAJO, BAJO, PUŠI TI SE VUGLA!
Pera: Ljudi, to ste pričali na Mikinom osamnestom, drugoj svadbi Žiletovog ćaleta, pre neki dan dok smo čekali Cveleta da nađe rizle, i malopre, pre nepunih deset minuta dok je Nidžina keva zakuvavala kafu.
Coa: Ne seri, Rope. Da znaš da bi' te baš jeb'o u bulju, (dramska pauza uz debilan osmeh)... al' samo da nisi tolk'o ružan. HAHAHA! Nego Nidžo, kako se zove onaj film što smo gledali kad se baji pušila vuglu u busu?
Nidža: Princeza Mononoki.
Coa: Tuki ti k'o smoki! HAHAHA!
Pera: Terajte se u kurac, nabavite jebeni kalendar.
Moralna pobeda, neprocenjiv dobitak. Dobija se kada bubanj izbaci neki od brojeva koji se završavaju famoznom cifrom.
:zvuk sa TV prijemnika: Suzana Mančić: Naredi broj je trideset i OSAM!
Ekipa iz kazina "Krkela": HAHAHAHAHHAHA, haaaa brate, glupa matora fufa!
Suzana Mančić: Da vidimo šta bubanj kaže, osamdeset i osam.
Ekipa: Hahahahah, al je željna milfara roknem je u prkno rascvetalo! Hahahahah, zaređala ga, prvo Gargamel pa Grk, hahahahaha. Samo VO-ŽDO-VAC! SAAAMO VOOOŽDOVAC!
Suzana Mančić: Broj pet!
Vlada Herc: Tvoj je nićpor vid'o ceo svet! HAHAHAH!
Ekipa: Hahahahahahah, SUPER BINGO! Al si joj ga munuo Dovla, jebem li joj donju livadu nepokošenu, hahahahah.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko. Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav. Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom. I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!". Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost. Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane. Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca. A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!! Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu! ......
