Isto što i naprednjaci. Žene ili muškarci,svejedno je. Završili su neke škole a od svog života ništa pametno nisu uradili i služe samo da bi zabavili ljude. Slušaju se svuda. U kafićima,klubovima,restoranima,na rođendanima,na ulici,kod kuće,kod komšije a najviše u putničkim autobusima i kafanama. Neko bi pomislio da su njihova imena lažna,ili su evenutalno nadimci ili pogrdna imena.
Šemsa, Seka, Ćana, Đana, Dara Bubamara, Sinan, Šaban, Sejo, Šerif...
Proizvod koji može da te natera da namigneš rođenoj babi.
Ljudi čiji je posao da služe kao ukras i prime se na plejbek pesme koju u tom trenutku peva neka grandovka, mlateći rendom akorde po gitari, iako se gitara nigde ne čuje na snimku.
Stara fora pri otvaranju vrata. Naravno u slučaju da vam zvoni neko nenajavljen, odnosno ne znate ko je.
Lepo pre nego da otvorite vrata uzmete jaknu ili kaput i bacite je preko ruke. Ili još bolje navučete samo jedan rukav.
Ukoliko je neko kome se niste baš obradovali, neko ko smara, onda ste "baš krenuli" a ako je neko ko vam je drag, onda ste "baš stigli".
