Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Ova neopisivo bolna obaveza u životu svakog tinejdžera predstavlja jedan od najtužnijih dana u njegovom životu. Dotični je toliko depresivan i u mrš-u-pičku-materinu fazonu da je cela kuća sa celokupnom rodbinom i prvim komšijom Pajom nervozna i bratoubilački raspoložena. Elem, dolaziš u školu negde oko 10 do 2, tik pred zvono, ali kasniš na prvi čas kod razredne jer si sklapao neki biznis sa ortacima iz 3-8, koje nisi dugo video pa se usput i raspituješ šta ima novo. Ulaziš u svoju učionicu, vidiš 30 glava koji izviruju okolo u nadi pronalska tajnog izlaska iz učionice, a da pri tom savršenom bekstvu niko to ne primeti. 1: "Dobar dan, razr.." 2: "Radovanoviću, znala sam, tačno sam znala! Ni prvi dan ne možeš da dođeš na vreme, kasniš 20 minuta!" 1: "Ali.." 2: "Ćut! Da te ne čujem! Sad te neću upisati (nema dnevnik), ali za svako iduće kašnjenje na čas dobićeš tri neopravdana! Nacrtaj se na svoje mesto!".. Sedaš za svoj sto, klimaš glavom okolo otpozdravljajući kolege svoje barke koja tone. Slušaš narogušenu razrednu koja preti kako će vas sve pobesiti i zaklati ako se neko uopšte usudi da udahne dva puta u 5 sekundi, da ne pričamo o drugim prekršajima svete knjige "Ja sa sekirom teram đake da postanu ljudi". Zvono prekida razrednu u pola reči, a svi prisutni zahvaljuju Bogu. Dolazite na drugi i poslednji čas, u još veći pakao. Profa ulazi, baca dnevnik na sto i govori da vadite knjigu i da otvorite stranu 842, paragraf 3, članak a. Zbunjeno gledate jedni u druge i jednostavno ne kapirate. Samo oni najiskusniji ćute i znaju šta sada sledi (ponavljači, znaju sve profesore i znaju kakva doza im treba), ali naravno, uvek će se naći neko naivan (pogotovo ako je u pitanju prvi razred srednje). 1: "Profesore, ali, prvi dan škole je." 2: "Jel prvi? E, evo tebi onda prvi u dnevnik. Hoćeš da bude i drugi?" (Na scenu stupa atmosfera sa sahrane babe Kvetoslave) Bog je poslao anđele koji su zazvonili i oterali đavole sa radnih mesta. Freedom, at last. Zoveš kevu, govoriš kako ćete imati punih 7 časova i tri dopunska iz špansko-južnoameričkih ratova i kako je to obavezno za kontrolni u novembru. Naravno, nakon dopunske idete kod Laze (najvećeg štrebera u razredu) da igrate šah i monopol. Keva naivno odobrava i ponosno priča ocu šta radiš i šta ćeš raditi. Svi su se uputili u obližnju birtiju kako bi ugasili tugu i prokleli đavole sa stalnim zaposlenjem. Tek je četr sata, napolju je 36, ali već se ispija Lozovača i naručuju tužaljke. U toku ostatka višečasovnog opijanja doživljavaš najsramotnije momente svog života, ali ko te pita, ipak se opraštaš od još jedne neproživljene godine. Pravite sranja u birtiji, a konobar sa zadovoljstvom vadi svoju super-ultra 101 megapixel kameru, smeška se, snima vas, i raspravlja sa kolegom kako će da nazove snimak kad ga okači na Jutjub. Posle toga se više ništa ne sećaš. Budiš se, svu energiju koju imaš upućuješ u pravcu desnog oka kako bi ga otvorio. Uspeo si. Okrećeš se, pitaš se gde si. Posle dobrih 2 minuta i 38 sekundi primećuješ da si kući. To je dobro. Preko puta veliki sat pokazuje da je 13:52, pljeskavica iz Leskovačkog ti je na stomaku, sendvič iz Arene na levoj nozi a mamin ručak na desnoj. Pored svog tog sranja tebi se u glavi neprestano vrti jedna te ista, đavolsko-antihumana rečenica..
"..tri neopravdana, tri neopravdana, tri neopravdana.."
Znači je najznačajnija reč koja postoji u šabansko-dizelaškom dijalektu srpskohrvatskog jezika. Bez znači nijedna rečenica ne bi mogla da zasija punim sjajem i obaspe slušaoca dubokim smislom i širokim značenjem. Ona poput pera miluje uho, čekić, nakovanj i ono treće sranje, i ti kada slušaš tu harmoničnu melodiju prosto ne možeš da ne pustiš uvo da se isvršava i napuni cerumenom.
- Znači sedim u znači bembari i znači zvoni mi znači fontele i znači kažem znači šta hoćeš, znači pali, znači nisam te čuo!
Čarobne reči koje rešavaju problem koji nastaje usled napada na vas, od strane trećeg lica, zato što niste kulturni ili razgovarate neosnovano, bez argumenata. Uglavnom, problem koji nastaje usled konstatovanja da ste idioti. Često se može videti i u raspravama na poznatim socijalnim internet mrežama.
A - DA SE NOSIŠ I TI I ALBANIJA U TRI PIČKE LEPE MATERINE DA ZNAŠ PEDERČINO JEDNA RASPALA
B - ok to je tvoje mišljenje JEDI BRE GOVNA GEJČINO RETARDIRANA NEMOJ DA TI POJEBEM KEVU SAD SPIZDIM TE U ČMAR
A - tako ti misliš, i ja to poštujem ali KOGA ĆEŠ BRE TI TO DA SPIZDIŠ U ČMAR A BRE OĆEŠ DA TI NABIJEM MOČUGU OD 20CM U SESTRINU PICU JELIBRE
Suptilan način da pitamo sagovornika da li je derpe. Za razliku od Sege, koja je šakom i kapom objavljivala igre u kojima su pucale kosti, krv i limfa šikljale na sve strane, a ponekad bogami sevnula i po koja sisica ili pak batak, Nintendo se orijentisao na femili frendli izdanja u kojima igrač kontroliše gadne, male, pufnaste, aseksualne kreature koje skakuću po gej oblacima i sakupljaju gej zvezdice i dele šećernu vunu sa svojim gej drugarima i nemaju kičmu. Zbog nedovoljnog izlaganja nasilju i ostalim kul, testosteronom nabijenim sadržajima u ranoj mladosti, klinci odrasli sa Nintendovim gejmpedima u rukama u znatnom broju slučajeva razvili su sklonost ka čitanju knjiga u izdanju Samizdata B92, slušanju progresivnog hausa, šurenju u plinaru i pohađanju Prve beogradske gimnazije.
Pederske poslovne poteze kompanije Nintendo, predvođene kosookim hibridom imperatora Palpatina i Minje Subote, Šigeruom Mijamotom, kićenje tuđim, pre svega Seginim, perjem, krađu patenata i ostale korporativne svinjarije ne vredi ni spominjati. Svoj gej imidž, koji je marljivo gradio decenijama i na kojem bi mu pozavideo čak i onaj plavi feget iz grupe 187, Nintendo je zadržao do današnjeg dana, proizvodeći konzole kao što su Wii, NDS i nedavno najavljeni Wii U, za koji se veruje da će biti toliko gej da će obrnuti polaritet magnetnog polja Zemlje i dovesti do masovnog pomora ajkula.
-Matori, divi onu ravu! Otrsio bih je kao pokojni Sloba Slavicu Đukić Dejanović posle Trećeg kongresa SPS-a! -Dobro bre, stoko nerafinisana, dokle ćeš tako da pričaš o devojkama? -Šta tripuješ, matori, odavno Slavica nije devojka, izrasla je u solidnu bak... -Znaš ti dobro na koga ja mislim. Mislim na svaku devojku koju si video otkako si danas izašao iz kuće, na svaku devojku koja je ikada prošla pored tebe, a o kojoj si verovatno pomislio samo kako bi je, parafraziram: „Zgovnao kurčevinom, oprljio joj senfaru i nafilovao vulvu svršotinom kao četnici Boška Buhu olovom.” Znaš, i one imaju osećanja. -To su notorne laži! Nikada ne bih pomenuo Boška Buhu u tom kontekstu, rispekt za čoveka. -Žene, one su mnogo više od pukih seksualnih objekata. Na primer, ova Koviljka koju sam upoznao u školi salse, ona... -Mislim, realno brate, ja sam u njegovim godinama drkao na Ksendžu i lepio sline ispod stolice, a on je bacao bombe na Švabe, branio otadžbinu... Nego, pusti sad to, reci mi, jesi igrao ti Nintendo kao klinac? -Jesam, što? -I najviše od svega si voleo Zeldu i Kirbija, je l' sam u pravu? -Jesi. Otkud znaš? -Ma ono, lupam... E, a baš si lepo uklopio arafatku i tu majicu sa Če Gevarom.
Otac: sredom, petkom, subotom u 5 fudbal, ponedeljkom, četvrtkom, subotom u 6 košarka, subotom i nedeljom tenis, jeste da je trening dva sata ali je pre podne, tako da se sve uklapa i imaš vremena i za školu i za učenje. Majka: klavir i gluma su ti ponedeljkom odmah posle košarke, sredom pre fudbala, petkom moraš da sačekaš sat vremena posle fudbala, možeš da poneseš knjigu da nešto pročitaš, i subotom posle podne u 4 manekenstvo, tako da se i to uklapa.
Sastavni deo američke mirovne misije je izmišljanje rata, odnosno potpaljivanje žarišta tamo gde planiraju da budu mirotvorci.
U slučaju da u napuštenom selu od pet stanovnika izbije džinovski gejzir nafte, za dva dana će plasirati priču po kojoj su se deda Milorad i čiča Stanomir toliko mrzeli i podstrekivali nacionalnu mržnju, da su Ameri prosto morali da intervenišu sa 75000 vojnika da reše sukobe i pritom, tek usput, započnu masovno eksploatisanje energenta. I tu će morati da ostanu bar 70 godina- do poslednje kapi nafte!
