Čovek koji je stalno negde u žurbi, što zbog obaveza. što zbog loše organizacije vremena! Oko njega je stalno neka frka, pere zube i češlja se, dok mu keva pegla košulju, sestra čisti patike a ćale psuje majku što je napravio tako neorganizovanog skota
Ćale: Uđi još jednom obuven u wc, jebaću ti majku dok ne zatrudni, i ako je u menopauzi, pa kad rodi muško onda ću da te ubijem! Sunce mu jebem, treći put čistim danas blato! ------------------------------------------------------------------------------------------------ A: Gde ode Milovan, brate kolko trči kravata mu spala, a oko njega piči prašina, samo zvoni! B: Ma mani ga bre, dileja, pet minuta pre nego što treba da se nađe sa ribom drka, a onda sere obuven a gaće presvlači u taksiju!!
Još ni Zornjača svoje lice pokazala nije, razbudio me otac, blagim ćuškanjem i nežnim gunđanjem. Ispod medveđe kože se iskobeljah, još topao od sna, a on je stajao preda mnom, obučen u kožuh, u debelim valjenkama, držao je topor u snažnim rukama. Prvi put u branje hrasta! Koledo je danas! Trebalo je dočekati Svarožića, mlado Sunce što se vraća! Skočio sam, džarnuo vatru, mali Domaći zapištaše i poleteše na sve strane. I ja navukoh kožuh, valjenke i ušanku, u tren oka zagazismo u celac. Otac je dugo prtio, a ja za njim skakutao. Pomolih se Morani da nas pusti do dubrave – jer zaista, dizao se hladan jutarnji vetar i vejavica – i Lesniku, da nas unutra primi, zaštiti i oprosti uzimanje drveta. Obećah mu žrtvu, meda, voska, kolača, prineću pred njegovim kipom, jer on je zaštitnik našeg roda… I zaista, dok stigosmo u dubravu, vetar i vejavica prestaše, oblaci se prorediše, i ispred nas hrastić je stajao, obasjan jedinim zrakom Sunca koji se probijao odozgo pa sve do Matere Mokre Zemlje. To je bio znak. Otac reče: Pazi, sine! Jednim udarcem! Inače, neće na dobro izaći. Zamahnu teškim toporom, i hrastić se zatrese, pade postrance, a topor se odbi, i oca po nozi okrznu. Priđoh stabljici – visila je na još dva-tri vlakna. Pogledah oca: niz prosečenu nogavicu mu je curio tanak trag krvi. Otac se namršti i pritisnu rukom ranu. Obuzeti strepnjom i moleći se Bogovima, krenusmo natrag u selo, noseći drvce. Iz daleka, primetismo da nešto nije u redu. Rezak miris dima štipao nam je nozdrve, a u daljini kao da se čulo pucketanje vatre, zapomaganje žena, njištanje konja. Malo bliže, mogli smo da ugledamo crvene vrele petlove kako skakuću po krišama naših izbi. Selo je bilo napadnuto, kipovi oboreni i spaljeni. Tamo gde su stajali Veles, Perun, Jarilo, Vesna, igrao je vatreni koloplet. Jedino džinovski Triglav nije hteo da gori. Oboren konopcima, načet sekirama, tužno je gledao sa zemlje, znali smo da ga niko više neće podići. Lesnome možemo samo zahvaliti otac i ja što smo pre svih otišli u branje hrasta...
Majka je ležala ispred kolibe, pokušavala da ustane. Prišli smo joj puni nade, ali tevtonska strela virila joj je iz grudi. Pala je ocu na ruke, ja sam plakao, a ona je šaputala: Ljudi na gvozdenim konjima... Sa krstovima na grudima i štitovima... Izvlačili su nas iz izbi... Straža je spavala... Pse su potrovali još noćas... Klali su nas kao stoku... Oborili Bogove, zapalili... Malo nas je pobeglo, nisu se trudili da ih gone... Pre nego što su napustili selo, njihov vođa, Černobog mu kosti glodao, propeo je konja i na slovenskom što smrdi na nemačku prokletinju izviknuo iz sveg glasa: „Pagani slovenski! Srećan vam vaš Koledo! Do ovog datuma sledeće godine vi ćete saznati kako se slavi Božić! Poslaćemo vam misionare. Onima koji su preživeli. Ukoliko ponovo dignete svoje drvene bogove, milosti neće biti ni za koga. Čuli ste me. Hrist vas blagoslovio! Bar ove preživele, ostali gore u paklu... Do sledećeg puta...“ Majci je linula krvava pena na usta, otac je plakao kao dete u kolevci, stežući je u naručju. Ja sam okrenuo leđa selu, odbacio drvce, uzeo očev teški topor i krenuo kroz negaženi celac. Do hrišćanskog grada, da prinesem žrtvu za Koledo, braćo i sestre. Znam jedino da će me uskoro videti svi oni koje sam ikada izgubio, i majka će me čekati kad budem stigao, a biće tamo i naši Bogovi. Zagrlićemo se, Bogovi i ljudi, i slavićemo praznik mladog Sunca do kraja vremena.
Murakami je opcionalan, može biti i neki drugo precenjeno smeće.
Poenta su te ribe. One čitaju u tramvaju, i to Murakamija. One nisu kao ostala needukovana marva koja jebe majku kontrolorima i čita Kurir. One tiho pričaju, uvek lepo mirišu i ne grbe se dok sede. Ne prde i ne pišaju kao druga ljudska bića, toksine izbacuju kroz kožu jer je to više romantično. Ne prave nagle pokrete, ne nose cegere sa paradajzom i kese iz maksija i višnjice. Ne osećaju smrad baba koje sede do njih u busu. Pišu dnevnik i maštaju da ih plodi asistent Srednjovekovne književnosti. Gledaju kroz prozor kad pada sneg sa snuždenom "ko je ubio sve male kuce" facom. Uživaju u nekim dalekim predelima okružene aurom pačulija i veltšmerca. Voliš ih iako ih ne znaš, a želiš da ih znaš. Želiš da znaš o čemu čitaju, o kome sanjaju, o čemu ta krhka bića misle dok čekaju tramvaj dvojku.
"Jebote, iskenjaću govno težine novorođenčeta kada stignem kući"
Ekstenzija koja će vam dati do znanja da format u kojem vam je poslata poruka ne podržava standardna verzija mozga homo sapiensa, i da ćete se, pre nego shvatite poruku, pozabaviti sa njenim dekodiranjem.
Nešto neizbežno i neizostavno kao šrafciger na prozoru Zastavinog vozila ili afrikanac u ekipi Javora iz Ivanjice. Aca Seltik na Bir Festu. To su neke šatro duhovite rečenice iz domaćih filmova ili Pavićevih serija koje u sred pesme ubacuje dežurni didžej. Obično te pošalice Čkalje, Gidre, Lidije Vukićević i ostalih komičara imaju veze sa tekstom muzičke numere koja u tom trenutku piči, ali nekad burazeru moraš dobro da razmisliš šta se u tom trenutku otkačilo onom liku što čačka po vinampu i za to prima neku crkavicu. Taj ljudski otpad ima fetiš da ti usere doživljaj slušanja prelepih glasova Šabana, Sinana i braće Ahmedovski glasom Srećka Šojića, tako da ti dođe da iščupaš radio uređaj iz auta, izvadiš kurac i popišaš se po njemu. Ili ćeš jednostavno ako si muzički nepismen nastaviti da piješ pivo ispred zadruge i trpeti taj teror prema ušima i nervnom sistemu.
Radio Antena, u toku su želje, čestitke i pozdravi
Izvesni gospodin Radoje iz Frankfurta šalje poruku svojoj staramajki u Srbiju uz poruku da će kasniti zbog kvara aviona i da mu spremi dvakila rasola jer će kad sleti, usput svratiti kod Mileta u Stepojevac da probaju rakiju što je kupio od Žike iz Valjeva, uz pesmu Mileta Kitića kao pozdrav.
"Moooj sokole, ptico moja mila, ko je tebi polomio krila... (didžej ubacuje snimak iz Balkanskog špijuna, "Orao pao, orao pao")... polomila tvoja ljubav staaaara..."
Radoje se krsti, pljune tri puta i pomeri se s mesta. Odlučuje da ipak ide kući mercedesom 200 d, neće da rizikuje sa vazdušnim saobraćajem. ________________________________________________________________________ Ćale čestita ženi i sam sebi rođenje sina prvenca
"Oko mamino, srce tat... (Preduhoviti batica pušta "Sido, rodila si idiota" i verovatno umire od smeha sa one strane mikrofona)... babinaaa, snaaaga deeedina" (u slučaju rođenja ženskog čeda, jajara će verovatno u pesmu "Ti si ćerko tatin sin" ubaciti repliku iz filma "Mi nismo anđeli")
Ćale zove radio stanicu i u programu jebe didžeju sve živo i mrtvo. ________________________________________________________________________ Deda želi svojim unučićima srećnu Novu godinu
"Deda Mraze, Deda Mraze, ne skreći sa staze... (Sa zvučnika se čuje stenjanje kurave i glas pornićara: "Tako je, liži dedi kurac, liži")... već pooklone spremaj"
Didžej dobija otkaz, nakon toga i batine od ćaleta iz drugog primera
Šaljivo pitanje koje postavljamo prilikom upoznavanja i barenja osobe suprotnog pola, a u cilju prekidanja neprijatne tišine. Kec iz rukava kada nam je to najpotrebnije...
Dvoje se upoznavaju, hemija u vazduhu, međutim manjak inspiracije za razgovor... ON: "I kažeš... Studiraš mikrobiologiju?" ONA: "Mhm..." ON: "To je baš... ono..." ONA: "Mmmm pa da, nije lako." ON: "Mda, da..."
Posle minut... ON: "E, a ovo vreme... kakvo je. Ne znaš kako da se obučeš; čas toplo, čas hladno..." ONA: "Da, tačno... katastrofa."
Nakon minut i po: ON: "Ovaaaaj... šta sam ono hteo...? A da! Kad kolju tvoji?" :osmeh kao da je šala: ONA: "Iju, kakvo je to pitanje? Pa dvaezdevetog novembra, ko i svaka srpska familija" ON: "S... stvarno??" ONA: "Pa nego šta... Jbt, mislila sam da me nikad nećeš pitati!! Imamo tri komada po stodvaes kila i jednu krmaču od dvesta sedamdeset... Ona ide u kobasice, matora jbg. Sve meljemo, čim ispirimo creva..." ON: "Traži kumu, sutra te vodim u Veliku Remetu pred oltar..."
Te, mi smo kultura, vidi kako sam ja kulturan idem u Prištinu da radim sa Albancima, imam šal, kosa mi razbarušena, glas mi baršunast, rečnik mi bršljanast, ova zemlja je baruština samo sam ja zlatna ribica. Te, nema para za kulturu, ček, ček, da skinem zlatan sat što pet minuta kasni u džepu mi burma mijanmar i mir-jam, te nama fale kostimi Gorica Popović sve raširila. Pa onda, te reprizirate Bulji život a nama ni dinara, nema Svetlana Bojković za votku u bifeu 212 a ne, ništa, ustvari ide u Finsku našla petog muža, Milana Panića čika Avrama ambasadora. Te onda, ne dajem ja izjave za medije al ajd za GloriHolijuLisuLeuSalmonelu da se slikam s novom pičokom pa da idem da živim na selo bez seljaka koje ću inače sam da podignem da izgleda ko Zlatibor al ne, ne, to je selo, Beograd je perbrz. Te ja ne gledam televiziju al ne izbivam s nje, milje me vazda šašolji po glavi Kusturica mi gatao na travi. Te ju, ju, ju, šta se nakotilo, nabujao šljam razvrat i poroci daleko negde ko zna gde Šerpadžija recituje Disa Džoliju, ti ljubiš a ja ne. A onda me evo sedim u emisiji između dve Starajine sise ispale iz Blica, ruzmarin još nosam na puloveru što ga nosio Tihi, saću vam odrecitujem Miku Antića pa da zajebavamo Mimu Karadžića za klempave uši i da ga pitamo dal je napoželjniji neženja. A on da šacuje Vasiljević Mirku, večno trudnu koju vara muž Vujadin Boškov il Aladin jebem li ga. Mislim ipak Vujadin. A tebe Muzafere što čitaš ovo nek još jebe Stojadin, kvačilo ti nisko hvata.
Sikter bre! Ko da ste vi jedino umetnici balego sujetna što vam zavide sitni brabonjci, koji balega neće postati, jer jebiga, iz drugog dupeta ispadaju ma koliko se uvlačili u ovo koje vas štancuje, a štancuje vas bogami, i to vas baš onako sere. Pa kad se, daske vam ispolirane jebem, što vam život višnji i nižnji novgorod znače i format 16 9 jebem pa mi na Kvadru svi ljudi dolikefalni ko Norvežani, neki slikar žalio na nešto ili kad je imao toliko prostora u medijima a da nije Tapi, il neki vajar, a da nije čuvar zoo vrta, ili šta znam, baletan, grnčar, kosmonaut il drugi neki umetnik. Pa kad je neki pesn... dobro o pesnicima da ne govorimo to je baš bedno, oni su, što se kaže, mukice.
I što bi reko neki časni pradeda da je živ sad (a pradede su po difoltu časne) more pre 100 godina to je bre sve bilo smatrano za cirkuzante, bilo sramota otići u glumce za ozbiljna čoveka tipa maramica markizet, a sad voleo me ceo džet set, i moj veliki drugar i prijatelj Kemiš. Pa, zar zbogom prvog nerođenog sina da dam u glumce, sestru i nevestu Miklošu Bikoviću što slabo poznaje Sentomaš al ipak stigne do Montevidea s Bjelom što se ispovraća po sred bidea. Ajde bre, u dunđeraj ima svi da odemo kako tradicija nalaže, a i Pekić. Da gradimo fabrike i dimnjake bre! Odnosno, zgrade od pet spratova za investitora koji želi da ostane anoniman, ko i svi dobrotvori. Pardon, Dobrootrovi. Dobrotvorovi. Smradovi.
Da, iz ovoga izuzimam glumce iz pozorišta po manjim gradovima, njima svaka čast, a i Milana Srdoča.
Literatura: Živojin Pavlović, Ispljuvak pun krvi - dnevnik "68
- U Srbiji je, znate, jako teško biti glumac, svome detetu to nikad ne bih dozvolio, ali znate kako, sva tri sina upisala glumu a da nisam znao, sad smo kolege i takmičimo se ko će da bude bolji, mada kažem vam, ova najmlađa ćerka ima tek da nas šije, sad je na drugoj godini, zvao me Ivan Bekjarev sa Megaglume da potvrdi karte za Zvezdu pa kaže bokte ova tvoja bolja i od tebe i od mene...
Tanja Peternik u predorgazmičkom stanju: A šta kaže supruga?
(A suprugu boli ćošak od lajsne da glumi više, uzela nacionanu penziju, pa zebava po ceo dan Evu Ras telefonom što ova nema leba da jede, ni đevrek u pičku da stavi, a ova joj psuje na mađarskom placentu krvavu)
- Pa supruga kaže ono što je Šekspir jednom rekao... pa kaže... Bogovi, oče, daju krompir ljudima od svih blaga što je blago najveće!
-Tanja Peternek piški i skvirtuje u gaće i na vrhuncu se preobražava u...
...Leposavu Kiš!: ajde Sale kreni i ti s pesmom da podržiš Šejkspira!
Sale: Pogled mi tvooooj srce Dačije jer ja sam glumac govno pačije! I gotov sam za pare sve da uradim i svako dupe izljubim! Oooo za tvoje me daske boli...
Kriptonit za svakog maloletnika koji hoće da se kladi. Streptomicin želja da se bez uloženog fizičkog (ne i psihičkog) rada ostvari nekakva dividenda. Kamen spoticanja na magičnom prolazu koji spaja ulicu i sisatu kucateljku tiketa.
- Mali, pokaži mi ličnu? - Zaboravio sam kotkuće. - A inače je imaš? - Ne.
___________________________________
- Izvini, da li imaš 18 godina? - Nemam. - Pa šta ćeš onda ovde, krv ti jeb... - Imam 23!
___________________________________
- AAAAAAAAAAAAAAA! - Mali, koji ti je kurac?! - Pa i juče si me pitala da li imam ličnu kartu. Hoćeš da ti je poklonim da je zalepiš na monitor! Da me ne pitaš više, a! - Izvini, jebote, ćosav si nešto, još te brkati nisu probili, ako me razumeš. A i lična mi ne treba jer si ružan kao kurac lipov.
___________________________________
- Teto, možeš li da kucaš keca na Frajburg? - Sunce, ti ne možeš da se kladiš. - Poslao me tata. Za hiljadu dinara igra. - Poznajemo se. Živim preko puta tvoje kuće. - Pa? Ajde uplatite, teto, pa da idem. Tata će da se naljuti. - Jovice, ti nemaš tatu.
Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak? - Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac. - Dobro šta galamiš odma...
Demonski konjanici iz slovenske, a samim tim i mitologije Srba koji tada još uvek nisu primili hrišćanstvo. Ne polu čovek- polu konj već polu čovek- ceo konj, tj. konj i jahač su jedno biće a taj jahač nema svoje noge nego raste konju iz leđa. Pokvareni i zli gadovi koji noću jure ljude i uživaju da ih kasape mačevima, gaze kopitima ili ih raspore i zapletu im creva zbog toga što nisu poštovali određene zabrane i običaje na koji su ih izlapele čukunbabe upozoravale. Iza njih jaše njihov ćopavi vođa na ogromnom konju, Veliki Todor, koji je danas poznatiji kao Sveti Todor i koji nosi veliku sablju i kalpak preko lica koje niko nikada nije video. Važno je i znati da su najaktivniji u toku Todorove nedelje. Nikako ih ne mešati sa onim pičkama kentaurima.
Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....
Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!
Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'
