Postoji Tuga, i postoji Tužnjikavost. O Tugaljivosti nekom drugom prilikom.
Za Tužnjikavost je potrebno sadejstvo izvesnih fizioloških i psiholoških faktora. Tužnjikava osoba je sita ili polupunog stomaka. Ako si gladan, ne možeš da budeš tužnjikav. Kada si sit, javlja se vajkanje zbog prejedanja i osećaš se pomalo "kao svinja", što bi narod rekao.
Tužnjikave osobe mogu da ispunjavaju svakodnevne obaveze u zajedinici bez problema. Svoje poslove obavljaju usporeno, ali opet stižu sve da završe na vreme.
Tužnjikave osobe mogu da onanišu, ali to rade lagano, najčešće sa 2 ili 3 prsta, dok retko upražnjavaju seks ili agresivnu masturbaciju.
Tužnjikavko je bliži flegmatiku nego melanholiku.
Veliki broj tužnjikavih muškaraca ima bebeći mentalni sklop. Kod jednog broja ispitanika primećena je vizija Velike Bele Dojke koja bi ih ušuškala i ratosiljala Tužnjikavosti.
Za razliku od Tuge, Tužnjikavost nema klistirajuće dejstvo na dušu. Ovo je ujedno i glavna razlika između Tuge i Tužnjikavosti. Tužnjikavost ne može da pročisti dušu, ona povlači za sobom neke druge posledice, kao što su Zabagrevanje (o tome drugom prilikom) i Zatupljivanje.
-Ćao, da li bi mi pirkao u uši? -Ne mogu danas, nešto sam tužnjikav :S
Nadam se da znaš da je izuzetak kad si izuzet iz nečega. Ne izuven, to je druga vrsta samootimanja.
Recimo, svi ga šašolje ručno, a ti se trljaš. Lično, preferiram trljanje o krevet, gde jastuk predstavlja glavu i torzo, a ostatak trljajuće dupe.
S druge strane, izuzimanje može biti i Odsustvo. Recimo, odeš negde i osećaš nečije odsustvo. Zapravo- gde god da odeš osećaš to odsustvo. I to te onda nekako drobi.
Otud i ono trljanje iz drugog pasusa. U nedostatku trljajuće kože, čovek mora da maštom kompenzuje stvarnost.
Koža ipak najviše nedostaje tvojim prstima. Bez nje su ti ruke nekako prazne, kao da dodiruju samo vazduh. Neka umarajuća izvesnost.
Izuzimanje može biti i kad sklanjaš od sebe. Kao od nesreće. Ako skloniš nekog od sebe, da li to znači ... Ne, nekako je previše patetično. Razumi da to pišem iz navike. Tako je najsigurnije. Psihologija pizde.
Pa npr i dok pišem prethodnu sintagmu, osećam iznenadni nalet gađenja prema sopstvenom misaonom procesu. Tako je pogrešan. Otkud kamenu pravo da misli?
Potrebno je izuzeti se iz vremena, danas to shvatam. Pustiti poplavu da prođe pored tebe, odbiti da učestvuješ. Zamisli da jednog dana shvatiš da si samo deo nekog bezličnog poretka. Da si uglavljen u rutine koje su drugi napisali za tebe.
Treba se izuzimati. Ali i nekako ipek integrisati u tu stvarnost. Čisto da je nateraš da malo odjebe. Da se ne kurči previše.
Jer i ti si neki gospodar. Možeš da imaš kontrolu.
Patnja ostavljenog mužjaka se uglavnom svodi na čežnju za izmaklim sisama i guzovima. Ja to naravno razumem, neću ovde da glumim lažnog moralistu. Imao sam i ja jednom nečije sise, uveče sam se uspavljivao uz njih, jutrima sam im to kompenzovao kuvanjem kafe, pisanjem slova na papiru ili kupovinom sitnih potrepština.
Takvo ponašanje se obično obije o glavu. Recimo- idealizuješ te sise i onda dođe trenutak kad ti se one pokažu. Shvatiš da si se socijalizovao uz k. Sve se sruši, a ti proklinješ sebe zbog nezahvalnosti.
Tako da, u redu je, patim i ja za takvim stvarima iz prošlosti. Ljudi smo, volimo da se trljamo, volimo meko pod prstima i normalno da nedostaje.
Ali, postoje i neke specifične faze u osećanju odsustva. Setiš se nekih sitnih navika, tikova, setiš se neobičnog izgovaranja pojedinih kombinacija slova. Setiš se obrva ...
To mene rastura. Tkivo stari, atrofira, gubi vrednost pod tuđim prstima, i onda lakše podnostiš njegovo odsustvo. Ali obrve, to su ti čuvari planeta. Ono o čemu si maštao dok nije postalo telesno.
Tako i ja mislim na te divno grupisane dlake. Gledao sam je u obrve, nisam imao hrabrosti da ponudim svoj pogled njenim očima. Onda sam počeo da ih uhodim. Uglavnom u snovima. Pizda ne sme da izlaže lice ljudima.
Pričao sam sa njima o snegu, ili o nekim notama ... Maštao o promenjenom sebi. O biću koje ima put ali ne i trajanje. Bilo je lepo, veruj mi. Lepo je kad se postidiš pred nekim. Pred nečijim obrvama.
Kad znaš da bi se raspao od jednog pokreta tih divnih malih stanovnika lica. I da ništa ne bi ostalo od tebe ... Od one odvratne sujete koja te celog života zakucava ...
Da, to je kad dvoje imaju jedan puls. Jednu percepciju stvarnosti, jedan strah od buđenja. I ništa se ne dešava ...
Ćutao sam joj u obrve, nije se bunila ... Ono što je bilo posle pripada logici propasti. Neumitnosti jednog procesa koji teče paralelno sa vremenom u tebi. Ne želim da pričam o tome. To mora da se plati. Svaka radost se plaća.
Samo želim da razmisliš sledeći put kad te uhvati žal za sisama ...
Vrhunski đaci, pobednici na svim regionalnim i evropskim takmičenjima, sobu sređuju svakodnevno, čak stignu i majci da pomognu, za poroke su čuli samo u novinama, a druže se samo sa sebi jednakima. Inače istinitost ovih tvrdnji je poprilično diskutabilna, pošto našim roditeljima, majke tih wunderkindova izlaganje o uspesima svoje dece počinju sa famoznim :" A, moj sin.....". Treba se zapitati da li ti ljudi stvarno u to veruju, ili ih deca izvrću ko mlade majmune.
Majka:"...mesto tu da balaviš sa kojekakvim ološima bolje bi ti bilo da se ugledaš na Majinu ćerku, Jelisavetu... Da,da. Nemoj tu da mi kotrljaš očima. Ah kako je samo divno to dete, baš bih volela..... da je upoznam!"
sinonim za apsolutni haos. U istom trenutku aktivno je pola gostiju u studiju. Kate radi škola karatea iz Lazarevca, manekenke pokazuju najnovije šik-modele iz domaće modne industrije, voditelj Žika intervjuiše eminentnog privrednika iz Bele Palanke i tamburaški orkestar iz Kanjiže izvodi obradu ''Smoke on the water''. Svoj nastup čeka politički analitičar i prijatelj Srbije iz Belorusije, dobitnik nagrade ''najbolji uzgajivač krava u Srbiji''(naravno, sa svojim uzgojom), primadona Beogradske opere, folklorna sekcija iz Kusadka i glumačka sekcija O.Š.''Dimitrije Tucović'' iz Čajetine sa šaljivim skečom. A ostalo je još 2 minuta do probijanja termina.
A: Kako ti je na poslu? B: Kako mi je na poslu? Apsolutna ludnica...Ne zna se ko je lud, a ko zbunjen. Direktor nikad nije tu, uvalio mi je da obučavam njegovog sinovca sa sela. Došla nam je finansijska, ja ne znam gde su sva dokumenta, a danas u 3 treba da dočekam poslovne partnere iz Italije na aerodromu. Budžet za njih mi je NULA, a svi hoteli u gradu popunjeni. Moram da ih smestim kod mene na gajbu, znači sledi i razvod... A: Znači, ludnica... B: Ma još gore...Žikina šarenica
