Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Komentar na račun ortaka koji se sprema da muva ekstremno debelu ribu.
- Pripremaš neko lansiranje, ako me razumeš, a? A? - Molim? Kakvo lansiranje? Svašta... - Ajde, Svetlana Bojković, oladi...Vidim da šacuješ onu jupiterku već pola sata. Udalji se malo da je celu sagledaš... - Daj, što si takav, slatka je... - Normalno da je slatka kad usisava ugljene hidrate kao crna rupa... Pazi kad joj budeš prilazio, (tiho) mislim da ima sopstvenu gravitaciju... - Samo ti gledaj... - ...ali cenim da si joj već u orbiti. - Mhm... (odlazi) - Ej, pazi se rotacije i revolucije, ako me razumeš! Ne bi voleo da se nađeš ispod u trenutku velikog praska...
Glavni modni detalj mangupa iz kraja. Ništa ti ne vredi air-max i nova trenerka ako nemaš najk torbicu. Uglavnom se nosi oko vrata kao što krava nosi zvono.U 90% slučajeva sadržaj je sledeći: mobilni telefon (po mogućstvu 2) , nešto keša razbacanog po celoj torbici (jer su novčanici za pičke) , brze naočare (ako nema sunca pa nisu na glavi) , tiket (jer ne možeš da imaš najk torbicu ako ne blejiš u kladionici u kraju) , lična karta (jer sa svojim ''stajlingom'' izazivaš veliku pažnju organa reda pa si samim tim redovna meta istih) , i naravno sudski poziv (jer bez toga ne blejiš u kraju) . U ostalih 10% slučajeva uglavnom se iste stvari nalaze u torbici,eventulno su tu još neki paket trave,rizle,upaljač,cigarete i sl. Mesto nabavke može biti bilo koja kineska radnja ili buvljak,ali najveći izbor je naravno u 70om ili na NBGD Buvljaku,sto izaziva emigraciju ovog staleža na Novi Beograd u potrazi za kul torbicom.
1. O, brate sto ti je dobra ta torbica,gde si kupio?
2. Kako bre gde sam kupio? Pa u Nike-u u Delta City-u!
1. Kupio si ti to jedno 200 metare pre Delta City-a...
2. ???
1. Pa budalo vidiš da ti piše najk umesto Nike?! Koga bre ti farbaš,joooj...
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
Ako si Srbin prepoznace se: Za rodjendan te vuku za uši "da porasteš", nedelju dana posle slave, božića, ili uskrsa još uvek za ručak imas sarmu, svako venčanje počinje pesmom "danas majko ženiš svoga sina" na svim svadbama je isti meni- supa, sarma, pečenje, kupus salata i torta, tvoja baba ne prihavata činjenicu da nisi gladan, vekna hleba se pojede za ručak, u svadji si sa kumovima, kad upoznaš nekog ne srbina prvo ga naučis sve psovke, tata i mama ulraju na telefon kada pricaju sa rodjacima i drugim srbima iz inostranstva. Roditelji te zovu sine bez obzira da li si dečko ili devojčica ako si stariji sin uvek moras da popustiš jer si pametniji, u garaži imas oko 120 l rakije i pola tone krša, imas u kući kalendar sa slikama svetaca , tvoja baba psuje vise od tebe, ne pričaš bar sa jednim rođakom.
Teorija punog sata je razmišljanje po kome je učenje najbolje početi kada časovnik pokazuje pun sat.
15:40 - eh taman malo upalim vukajliju, pogledam koji poster i od 16 ucenje.. 15:58 - joj ogladneo sam, aj čalabrcnem nesto, napravim neskvik.. 16:23 - e gde sad da počnem učiti majku mu.. aj nema veze od 17:00 ću.. 16:54 - telefon zvoni, keva zove.. 17:32 - u pičku materinu, al nema veze nisam ja kriv, keva je zajebala.. od 18:00 cu početi.. 17:59 - joj sto mi se piša, odlazak u kupatilo i neplansko brijanje 18:17 - e jebem ti sve, aj nema veze taman pogledam seriju, pa ću od 19:00 19:22 - hmm, ako pogledam film koji traje sat i po, taman krećem od 21:00 22:37 - e jebem ti avatar, pa koliko je ovo govno trajalo.. nema veze od sutra ću..
Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo? - Pet-šest. - Pa kad ćeš to da daš? - Ima vremena. - Pa nemoj da gubiš vreme. - Ne gubim vreme, našao sam posao u struci. - Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli. - Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci? - Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju. - Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu... - Šta? - A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš? - Evo, bio do faksa da produžim apsolventski. - Pa šta se radi, još koliko ispita imaš? - Imam... Još. - Ja sam diplomirala u januaru! - Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
Razgovor koji vodiš sa samim sobom u poslednjem ispitnom roku.
'Bem ti sitno žito!! Ne seri da mi naletelo ovo pitanje?! Jao, Lazare, jebem te malera!! A lepo sam osetio, i Crni kad me zajeba! preskočio lekciju... šio-mi-ga-djura, preskočio lekciju! Sve nabubao smrad..jaooooo.. šta pišu ovi ljudi, sunce ti?? Dobro, skoncentriši se, smiri se, ima nade! Idemo na drugo pitanje, polako! Leleee! Padam...Padam sad je zvanično! A ne smem da padnem, jebo ga ja.. poslednji rok, šta da kažem kevi?? A ćaleta sam već obrlatio da sam dao uslov.. e, moj Milovane!!! Hranio si idiota!! Ček, stani, opasulji se, još ništa nije gotovo, a Crni se ubi od pisanja, šta piše, ruka mu se osušila, šta piše kad smo zajedno učili, proklet bio dan kad sam seo d' učim s njim!!?? I reko sam lepo da neeeću više pivo da cirkam pred ispit, reko sam lepo, nema više bludničenja!!! Pazi bre, Sanja što se razgolitila majku mu! Ima mala potencijala, ipak nije suva štreberka jebem joj sve po spisku, što se ovako nije skidala kad se ložila na mene onomad?! Došla da popravi devetku, osećam, mater joj štrebersku. Eeee, gde je meni devetka??? Pa, ja da imam devetku ja bih sad u kafani ispod stola bio, a na uvce bi mi išla neka Tomina, PU! Nemaš sreće, Lazare, nemaš sreće, pa da ga jebem! A jebeš kurvu, šta ću s ispitom, serem mu se usta, na Megatrend sam treb'o, za bolje nisam, pička mu materina, i ovce bi bolje sačuvao na livadi nego što ću ovaj faks da završim!! Sudbino kleta! Uh, ništa..... Jebeš ga, iz kuće da bežim dok se ćale ne o'ladi, pa sledeće godine.... a u kurac!!
Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
