Probanje lubenice na pijaci, pogotovo ako je prodavac navalio da kupiš baš kod njega.
-Juriš bostan, rođeni? Dođi 'vamo, ne troši cipele. Slušaj je samo kako zveči, nema slađe u celome Sremu, da merim?
-Zajebi ti, rođeni, kako ona zveči, nisam ti ja muzikant. Nego daj nož, odradi biopsiju, da probam, pa da razgovaramo.
To jest nudimo sve što ima pristojna domaćinska kuća, zato mojne mi tu izvoljevaš.
- Šta ćete da popijete?
- Ja pivo.
- I ja.
- Isto.
- Ja ću samo vodu. Ali ako imaš neku flaširanu. I da je ladna, mogao bi leda da staviš, tri kockice. I cedni mi malo limuna u nju leba ti, a još ako imaš neki list nane...
- Džamirokvaj, evo tebi papir i olovka da ti to lepo zapišeš na rajder listu dok ja odem po vops, može?
Čarolija umetničkog stvaralaštva. Ovde veliki mag drame Siniša Pavić na suptilan, istančan način uvlači svoje junake u konflikt, gde dolazi do neverovatnog preokreta u dijalogu, uz pomoć samo dva lakonska pitanja: "koji?" ili "kakav?". Ove reči, zahvaljujući karakterističnoj retardiranosti likova, bivaju okidač frustracije junaka kome su upućene, i tako jednim sasvim spontanim, volšebnim tokom dolazi do kulminacije u radnji.
- Branislave, zvoni telefon, hoćeš li se javiti već jednom?
- Koji telefon?
- Isti onaj preko koga se domunđavaš sa onom rospijom, tvojom sekSretaricom!! Šta je, šta si ubledeo, mislio si da ne znam? Aaaa, pa nije Rajka sisala vesla!
- Ma o čemu ti pričaš, ženo? Kakva vesla?
- Ovolika vesla! Sad ćeš da vidiš kolika vesla!
(uzima veslo i juri ga po kući)
Kao Karleuša sa dobrom pesmom, k'o pile sa sisama, k'o Marica bez krivog kurca, k'o Britanija bez kiše.
Nešto gotovo nemoguće, ili teško ostvarljivo. Nezamislivo.
-Hoćemo da zovemo Mareta da ide sa nama večeras? Možda neće povesti onu njegovu.
-Jovanu? Nema teorije. To ti je k'o da vidiš Manćinija bez šala.
Jedino realno objašnjenje fenomena da je Rumunija jedina zemlja iz okruženja sa kojom nikada nismo ratovali.
Raširena pojava u kojoj preterano urbane i kvazi-obrazovane dame u svakoj priči za decu vide skrivenu poruku koja za cilj ima da se ženski pol omalovaži i potceni.
- Ja ovo ćerkici neću pustiti, nema šanse! Jasno je kao dan da je Pepeljuga obična ziljava sponzoruša! Prvo je kroz prozor gledala onaj velelepni dvorac u daljini i zamišljala da živi tamo a tek pred kraj filma, na balu, je upoznala princa! Htela je da se uda zbog dvorca i titule, nije ni znala kako on izgleda! Kurvaćetina!
- I još je bežala od kuće da se sa njim vidi! Nije to za decu, slažem se! Uče nam ćerke da budu drolje! Pusti joj bolje Snežanu ili Uspavanu lepoticu!
- Tek to ne može! Njih dve su obe totalno pasivne, obični paraziti. Nemaju posao ni završene škole, sve im se svodi na to da se dobro udaju!
- Mislim da su obe princeze i da imaju para!
- Ma nema šanse! Snežana živi sama u kući sa 7 muškaraca i spava na njihovim krevetićima. Uostalom, obe bi umrle da ih na kraju nije poljubio princ. Ne dopada mi se ta varijanta u kojoj su obe zavisne od muškaraca u tolikoj meri!
- Mala sirena?
- Koja je to tek kurvetina! Ej, dala je glas u zamenu za noge!
- I?
- Pazi, da ti objasnim! Videla je izvesnog Erika jednom u životu i napalila se na njega pa je brže bolje ostavila porodicu i dala onoj veštici Ursuli glas da bi dobila noge i trčala za Erikom i u krajnjoj liniji, da bi mogla da ih širi i kreše se sa njim! Tu je jedino dobro ono "Andadasi"
- Kad bolje pogledam - u pravu si! A Mulan?
- Mulan je trans, oblači se u muško! Ja te lgbt ne mirišem i neću da mi dete krene tim putem. I ona Alisa u zemlji čuda je užasan crtani, ona luta i usput jede neke pečurke, maltene se drogira njima!
- Lepotica i zver?
- Da mi dete gleda animal seks pa da posle juri labradora? Nema šanse!
Pustiću joj neki od onih tužnih crtaća sa životinjama i ima da peva! Znam ja bolje od nje šta je za njen uzrast dobro, nije ona mene rodila! A u pičku materinu!
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Ceđena pomorandža među hranom. Sobranje cigarete su socijala naspram ovog superkul jela. Moderno kao Fajv žvake. Naručuje se sa sladostrašćem u ustima, kao kada izgovaraš "Evian"! Kada bi postojale modne marke u ishrani, ovo bi bila savršena kreacija udruženog tima Gučija, Prade, Kavalija, Galijana i Pako Rabana.
Za pobornice cezarizacije, jela kao što su pljeskavica, pica, sarma, su čist smrtni greh. Sigurna propusnica za deveti krug pakla. One su ekstremniji slučaj "ne jedem jagnjetinu" devojaka. Postoji li zaista nešto tako dobro, kao što je zelena salata ukusa stiropora, piletina teksture sunđera i hleb vrste prošlomesečni? Plus, sve to, po simboličnoj ceni nečije dnevnice. Divno! Jedući ovo, dolaziš do zaključka da Snežana Dakić treba da ti preda pravo na vođenje emisije, a Makica Mateus ni za čet'ri života neće postići tvoj trenutni nivo trendizacije.
Jedeš, osećaš se tako moćno, dok ti se vlakna piletine i salate zabadaju u karijesom pojedene zube, a hleb zauzima mesto gde je nekada bila gornja leva četvorka. Paziš da ne upropastiš sjaj, ili kojim slučajem sa mesta ne poremetiš plave lenjir šiške. Na ovom luksuzu pozavidela bi ti i Paris lično. Posle obimne klope, ispijaš svoju pomorandžicu, plaćaš mesečnim džeparcem i odlaziš srećna, što si celih sat vremena živela na visokoj nozi.
-Meni ćete dati jednu komplet lepinju sa pršutom i molim vas natopite je što više, da curi...i jedno...ma dva kisela mleka uz to!
-Jaoj, kako možeš to da jedeš, fuj, nemam reči! Meni ćete jednu Cezar salatu!
-Jel te malo žulja praziluk u predelu dupeta? Na Zlatiboru smo, ne preseravaj se, nego jedi što i sav normalan svet, kukaćeš mi noćas da si gladna, a u apartmanu imamo samo slaninu.
-Jaoj ne, ne mogu to ni da slušam! Donesite mi i Evian vodu, molim vas!
Rečenica koja odražava klinačku potrebu da budu svrstani u neku fioku, neku grupu ljudi sa kojom će imati nešto zajedničko, da ih prepoznaju na ulici, jer su obučeni u skladu sa svojom deklaracijom, pa čak i da se dele unutar svojih podela na sitnije grupe, sve misleći da podstiču zajedništvo. Zapravo, potpuno suprotno - produbljuju jaz među svojim vršnjacima koji je i ovako preveliki usled preteranog otuđivanja kraj tv-a i kompjutera. Pokušavaju na ovaj način da izgrade svoj identitet,ali nisu svesni da se stapanjem u masu sličnih svaki identitet gubi,ostaje samo masa. Tada je sve jedno da li je u pitanju punk, rock, pop ili turbo folk kultura, masa je masa i nikada nije dobra za individuu. Svako stariji od 20 godina ko izgovori ovakvu ili sličnu rečenicu treba da poseti psihijatra.
Ne daj Bože.
Opis psihofizičke posledice koju ti ostavi kromanjonac nalik na Lurča iz porodice Adamsovih, čija ruka melje orahe i lešnike direkt za kevinu tortu. Kad tovari ugalj ne koristi lopatu jer je besmisleno to raditi, a cela beogradska Arena ga ne bi mogla zajebati u aplauzu jer probija zvučni zid.
Trag koji udarcom ostavlja na licu proporcionalan je količini memorije koju ti izbije iz moždanih vijuga.
- Sale, jel se sećaš kad smo u četvrtom osnovne...
- Džaba ga sine to pitaš. Njega je dočekao Mile Poklopac na volej, urnisao mu lice kao nas uranijumske bombe '99, a od prva četiri razreda seća se samo prve strane bukvara.
Najmračnija i najmorbidnija svetkovina u Srbiji, a možda i u svetu. Nastala među Vlasima, koji su i inače poznati po veoma čudnim obredima.
Kao i kod velikog broja naroda, i kod Vlaha je veoma jak i velik kult smrti, možda čak i prevelik. To dovodi do toga da se mrtvima poklanja veća pažnja nego živima. Uticaj svog kulta smrti su preneli i na ostale narode sa kojima su dolazili u kontakt, tako da se među Srbima sličan "o mrtvima sve najbolje i za sahranu iz slame da povadimo poslednje novce" način ponašanja zadržao do današnjih dana.
Međutim, sama crna svadba zbog degutantnosti i jezivosti ni među samim Vlasima nije naročito popularna.
Sve se dešava oko mladog para verenika. Svadba je ugovorena i momak i devojka treba da uđu u bračnu zajednicu. Međutim, ako se pre svadbe nekome od njih dvoje nešto dogodi (odnosno, ako neko od njih umre) svadba se mora održati. Sam dan sahrane jednog od nesuđenih supružnika postaje i svadba. Prvo se pokojnik/pokojnica venčava kao da je i dalje među živima, a potom se obavlja služba upokojenja. Između te dve službe, onaj ko je preživeo od nesrećnih mladenaca se zaklinje na jednogodišnju vernost. Dakle, i pored toga što je jedno od njih dvoje upokojeno, oni su u braku godinu dana. Ako kojim slučajem onaj ko je živ učini preljubu, to se gleda kao da je prevaren živ bračni drug.
Sama sahrana se ispraćuje kao svadba, sa sve trubačima, svadbarskim kolom, hranom, pićem, mladom u venčanici ili mladoženjom u odelu. Iako je porodica preminule osobe u crnini, iako su svi u žalosti, sve ide onako kako je planirano (da parafraziram Freda Merkjurija).
Đole: "Sale, reci ti meni, kol'ko godina ima onaj tvoj rođak, onaj što smo ga zvali Ludi Mile?"
Sale: "Šta ti je on sad pao na pamet koj' kurac? Šes' je stariji od nas, dakle 35."
Đole: "Pa, nešto se mislim, da l' se opametio malo i da li je našao neku ženu za se?"
Sale: "On da nađe žensku? On da se ženi??? Pa, zar ti ono "Ludi" ne kazuje ništa! Njegovi siroti roditelji mogu samo "crnu svadbu" da mu naprave i to pod uslovom da se nađe neka ludača koja bi zbog njega tako opičenog prerezala sebi vene ili se samoubila na neki drugi agatokristijevski način."
Po mitologiji, norveški bog komunikacije.
