Priroda je odredila da muškarci od datuma pamte jedino Mijatovićevu prečku i Bari devedes'prve. To je to. Nismo mi žene, pa da pamtimo kad nam je prvi put u braku nestala voda, kada nismo platili prvi račun za struju ili kada nam je kučetu rođendan... Ovom frazom bi mogao da upotpuniš događaj, jer kad si već zaboravio, dodaj i ovo ili kupi poklon za samog sebe, nek' zna ko ore traktorom, a ko trči po vodu.
-Ljubaviiii, ksss, ksss, ljubavi... jesi li budan? -Naravno, obožavam nedeljom u pola šes' da budem budan... si normalna ti? Šta mi šištiš pored uveta, k'o da spavam sa šarkom, daleko bilo... -Znaš šta se desilo pre tačno osam godina u ovo vreme, na današnji dan?! -Ne, je l' treba da čestitam? -Zaboravio si?! -Ne! Ali, znam šta će se desiti na današnji dan ako momentalno ne legneš da spavaš... ovoga mi krsta...
Obavezna majstorska aktivnost na mestima gde curi.
- Komšija, možeš li da svratiš da promeniš gumicu kod mene u kupatilu? - Mogu komšinice, ali mislim da bi udobnije bilo u spavaćoj sobi... - Pa tamo nemam česmu... IJU, sram te bilo! - Hehe, malo šale nije na odmet, navratiću za pola sata... - Dođi bolje za sat i po, ide muž na sastanak u stranku, sad će izbori pa se zadrži duže...
Fiktivna tačkica u mozgu. Sitna kao makovo zrno ali sa pipcima dužine obale Kanade. Pipci se mogu pronaći u svakom aspektu ličnosti što je u mozgu uskladišten. To dovodi do toga da je vlasnik ove tačkice perverzan, Bože sačuvaj. Prst da mu pokažeš, nešto bi perverzno pomislio.
Trojica momaka sjede u bašti kafića pričajući o doživljajima iz sinoćnjeg klabinga:
A: I kažem ja njoj, ajmo na kafu... V: Hehehehehehehehehehe. G: Šta ti bi čovječe? V: Ništa, samo nastavi. A: I odemo mi popodne do mene, kad negdje zamirisaše kobasice... V: (zagrcne se od smjeha) G: Aman, čovječe, šta ti je? V: Ma ništa, ništa, nastavi... A: I reko, sa' ću ja, samo da nešto kupim. Ja trk niz stepenice, u market, kažem "Sto grama kulena", ona odgovori 69 dinara, ja opet trk... V: AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA G: (udari ga po glavi) Somino jedna, šta ti je danas? A: Ma pusti ga, izgleda da mu škakljivim perverznu tačku. G: Ako nastavi ovako ja ću ga malo poškakljati po rebrima. Dosta nas je sramotio u javnosti za danas.
Legendarna replika Pavla Vujisića u domaćem filmu, gde ga nastavnica poziva na razgovor u vezi problematičnog deteta valjda. Ovo je tako iskren, prost i nedvosmislen odgovor i opravdanje za izostanak jednog običnog, vrednog i mučnog pripadnika radničke klase, apsolutno primenjiv u situacijama kad želimo da izrazimo najdublji bol u kurcu za fensi hepeninge i slična sranja novopečenih pripadnika domaće "elite" .
- Eeeeej pa gde si, legendo, šta ima, ćao! - Zdravo, Deni. - Dolaziš kod mene na Kop u nedelju, pravim koktel parti sa čelnicima SNS-a, biće i starleta puno, potvrdila mi Soraja da dolazi, aaa? - Kad je to reče? - Pa sad u nedelju, hipsteru majstoreee! - Ne mogu u nedelju, jbg. Teram neki cement za Vladičin Han, ima tura za tamo. - A gde je to, maćore? - Levo.
Rang ispod crvenog slova u pravoslavnoj hijerarhiji, ali zato, u narodu izjednačene pa čak i veće važnosti u pojedinim slučajevima.
Prilikom primanja hrišćanstva kao monoteističke religije, Sloveni, do tada politeisti, su pokušali da u novu vjeru prenesu što više elemenata stare i da nastave sa poštovanjem drevnih bogova kroz hrišćanske svetitelje, pa su tako resore prvo podijelili crvenim slovima (Perunovo ministarstvo grmljavine dobio je sv. Ilija, sv. Nikola dobio je mornaricu...), a kad je njih ponestalo, sa prve postave prešli su na klupu, pa je tako i boldovani sv. Trifun postao sekjuriti za vinograd, a sv Petka zaštitnica žena.
Zajedničko za ove svece je da ne valja raditi u polju na dane posvećene njima jer ćeš navući nevolju na vrat i od boldovanog podjednako kao i od onog sa crvenim slovom.
Petak veče: - Sinak, sutra u pola šest ti je buđenje! Idemo na selo da kosimo livadu. - Ne može sutra, sutra je svetac! - Je l'? A, koji to? - :vadi crkveni kalendar: Prepodobni Toma Maleni! - Je li taj boldovan? - Nije, ali... - Paljba u krevet, da mi se nacrtaš u pola šest! Nemo' da te ja budim!
Subota veče: - Dobar si bio sinak, dobar! E, još sutra da pokupimo sijeno... - E, sutra nećemo! Sveti Prokopije! BOLDOVAN! Na njega ni muslimani ne rade od straha! A, još i nedelja! - Tačno. Ne rade. Al' ćemo zato nas dvojica, boga se moleći... - Ma, koga boga, komunjaro???
Koristi se kada želite da opišete neki vremenski interval, najčešće kao zamena za "večnost".
- idemo na more ove godine, u Tursku.. - eee blago vama! - pa da ali ima da se iscimamo, idemo autobusom.. - pa koliko to traje put kad si tako tragičan? - ma traje k'o pogled u indijskoj seriji..! - auu ništa mi više ne pričaj sve mi je jasno! ---------------------------------------------------
Konferencija za štampu Feliksa Baumgartnera..
novinar: kako ste se osećali dok ste padali, da li vam je proletelo vreme? Feliks: možda je vama delovalo kao da vreme leti, ali meni je trajalo k'o pogled u indijskoj seriji!
Ležiš kao zadnja krmača od 200 kila koja se tek porodila, jedeš sendvič pun salamčure i bajatog kečapa i šaltaš kanale...
Miči politiku, to su sve lopovi, napunili su se para, debilčine jedne mrtve.
Gle' ovog Đokovića kako igra, pa sve mu jebem mutavo, ne umije loptu čo'ek da strefi, pu, jebem mu familiju bogaljsku, ja da sam tamo, borio bih se, vratio bih svaku loptu makar, sve bih stizao, a ne kao on, jebem mu pleme da mu jebem, pojma nema! Kako je moguće da igra uopšte, ne kapiram ovo, debil.
Šaltaj kanal, ne mogu da se nerviram...
Ma daj, ovaj Mesi je prda obična, nema veze s mozgom, daj bre gore vidiš li da ti Neimar utrčava, pa kakvo magare, majko moja rođena, ne mogu da vjerujem da ovakav debil igra, koji mu je kurac?! Gle', nevjerovatno glup čo'ek, nemoguće šta gledam, kako bre ovo plaćaju da igra, kunem ti se, ja bih srce na teren ostavio, ne bih igrao ovako kao baba!
Miči ovo sranje, pih, babuskere raspale gledam tu...
Čujem da je Mile istrč'o maraton, koja je to degenčina, zamisli na šta on gubi vrijeme... Ja bih to mogao i bez spremanja da istrčim, ma daj, smiješno, eto spremao bih se pet, šest dana i laganice, čuš toliko se spremao tip, budaletina bre...
Nego aj' da vidimo šta ima na...
Ahaaa, gle' ga ovaj peder Gejts, pa bre mamu mu jebem, tolike pare kao daje u dobrotvorne svrhe, lako mu je kad prima toliko, što ja ne primam, pa bi vidio kako se daje... Stoka bre bogata, pa se bahati tuda, on kao daje siromašnima, daj bre.... Hah, eeee Mitroviću, neka ti ga, kupio si sinu kola od sto 'iljada da se bahati, neka mu ga, neka, bije narod po ulicama. Ja bre da imam milione, sinu ne bih kupio to nego golfa dvojku, TDI i to obični, ni I crveno ne bi imao!
Ooooo, evo ih hemičari na Eurosport. Stvarno bre, pogledaj kako se raspadaju, napumpali se od hemije, ne znaju đe udaraju, hah, mogao bih i ja tako, samo da oću, ali ja neću sebi da uništim život sa hemijom, nisam šašav, ja živim zdravo. Koji će mi kurac mišići koji su se naduvali kao balon od hemije i čim prestaneš da piješ i kad ostaraš ima sve da splasne i koža da ti visi... Ionako nemaju snage.
Sinko, najveće dostignuće u životu ti je prvo polugođe srednje mašinske škole iz koje si izbačen jer si mongoloidni moron, najveći fizički napor ti je što si privukao kauč i TV što bliže kuhinji da ne bi išao mnogo dalje da napraviš bajati sendvič koji ti kupuju majka i ćaća pošto si nesposoban i do prodavnice da odeš, a ne da zaradiš za isti, ali si rekorder po broju govana koje izustiš po jedinici vremena. Na stranu to što si nesposoban i što si bolid, ali to što je neko rmbačio godinama i što je izgubio dosta vremena, truda i prijatelja da bi postigao, a ti osporavaš, a i mogao bi to da postigneš bez i najmanjeg napora, to zaslužuje da te objese za muda i naguraju ti kolac u šupak, jebem te glupa u vr' glavudže raspale.
Zombi-deda iz komšiluka, koji plaši i decu i odrasle.
- Mamaaaaa, mamaaaaa, buhuhuuuuuuuu!!! - Šta se dogodilo, sine, što plačeš?! - Oterao nas je...:šmrc!:...opet nas je oterao, buhuhuhuhuuuuu!!! - Ma, ko vas je oterao, dušo majkina, sad ću ja da se obračunam sa njim... - Deda...deda...deda...deda Tozaaaaa!!! - Hm...:glp!:...ovaj...igrajte se ubuduće negde drugde, sine, ipak je on star čovek, ok?
Auditivna impresija mađarskog jezika. Ili bar onako kako ga mi poimamo...
- E, kad sam znala! Jesam ti lepo rekla da smo trebali da skrenemo pre 12 kilometara, a ti me nisi poslušao?! I kako sad da se izvučemo iz ove vukojebine, a?! - Ćuti, bre, ženo, izbaciću te iz kola...Evo ide neki čovek pa ćemo njega da pitamo...Izvinite, gospodine...? Kako da se vratimo na magistralu za *Čantavir*? Izgleda da smo se malo zagubili, xexexe... - Ekereškekerešmekereš - gulaš! - I, pametnjakoviću? Šta ti je sad rekao?! - Kaže ne znam...E, 'si i ti gladna odjednom?
Iz perspektive roditelja, detetov pokušaj samoubistva jedenjem.
- Miloše, zaboravila sam da ti kažem, baba jutros primila penziju, pa ti je donela napolitanke, eno ih u... - Naf'o fam, evo jed... - Iju, kuku meni, ustaj sa tog troseda, kako to jedeš, hoćeš da se zadaviš? - Daj bre kevo, nisam mali, šta može da mi se de... khm, KHM, KHM, HHHHHHH... - MILOŠEE!!! (TRŠ po leđima) - HHHHHHH! De bre kevo, ložim te! - Mr'š, mater ti jebem ludu!
Misli se na starije, klasične vampire, svakako, ne na ove nove vampire za devojčice.
Dakle, da bi nekad bio vampir u filmovima, morao si da budeš obučen ko gospodin, da imaš gospodske manire, obično se podrazumevalo i da imaš para. Frizura pod obavezno, a bez fraka nisi mogao da kročiš bilo gde.
Onaj kome je kompliment upućen ne mora baš da ispunjava sve ove standarde (strpali bi ga u ludnicu da se tako obuče u Srbiji), al mora da zaliči...
- Ćale, kako sam se obukao, a? - Sine, elegantan si ko vampir! Jel to ideš sa nekom malom da se vidiš, a? - Aha, sa Sanjom sa sedmog! Znači, valja ovo? - Valja sinko, nego kad pomenuh vampire, mogao bi malo šire pantalone da obučeš, da ti se ne nabode na kolac kad se budete ljubili, hnjo hnjo hnjo!
