Za Srbe, zemlja u kojoj apsolutno ništa ne valja - vlast, opozicija, životni standard, infrastruktura, školski sistem, tajkuni, kriminalci. Jedino što vredi jesu sportisti i sportski uspesi za koje svi žive i koje prate sa neverovatnom harizmom.
Za strance, Srbija je zemlja fenomen. U Srbiji su ljudi od 1389. doživeli više ratova nego prestupnih godina. Infrastruktura se sruši pre nego što uspe da bude izgrađena i opet se ide dalje. Naše muzičare gotovo da ne slušaju, ali u julu i avgustu pola Evrope dođe sve skupa sa svojim muzičarima na Egzit, Guču i Bir fest.
Uprkos tome što u poslednjih dvadeset godina fudbalski klubovi služe za popravljanje gol-razlike, kad god postoji prilika, stadioni su puni, gore i impresioniraju ceo svet.
Sportisti su već posebna priča. Sa svojih par miliona stanovnika, Srbi redovno objašnjavaju neke stvari onima sa Zapada. Košarkaši dobijaju Amerikance u sred njihove Amerike. Nakon nekoliko slabijih godina, dolazi srebro na EP-u, sa sve Kostom Perovićem u ekipi. Odbojkaši već dvadeset godina dominiraju. Drugi menjaju timove, selektore, pozivaju strance, ali ne vredi. Gde god ode, Srbija je u vrhu, bilo da su u timu bile legende, Vanja, Nikola, Kvisko, Gerić i ostali ili klinci poput Mitića i Starovića. Slično je i sa odbojkašicama.
Posebna priča su vaterpolisti i teniseri.Teniseri su trenirajući u praznim bazenima napredovali, a danas su u vrhu svetskog tenisa. Uzimaju titule gde stignu i teraju ostatak sveta da se ozbiljno zapita šta to Srbi imaju, a oni ne. Pa jedna Amerika, nekih 50-ak puta veća od nas ne može da izbaci tenisera u prvih 15, a mi ih imamo trojicu.
Vaterpolisti su već fenomen. Da li zbog toga što su im teniseri zauzeli bazen, ne znam, ali oni već po pravilu nemaju gde da treniraju. Idu po komšijskim zemljama, spremaju se, a onda odu na takmičenje i počiste sve. I dovedu ostatak sveta do toga da stavi prst na čelo i zapita se šta ovi imaju u sebi, pa bez mora i bazena u državi decenijama deru sve ostale kao volove u kupusu.
I onda dođemo do one čuvene urbane legende, koja se proteklih meseci provlači kroz medije, što elektronske, što štampane. Srbin je: najbolji teniser sveta, najbolji odbrambeni fudbaler sveta, najbolji košarkaš Evrope, najbolji odbojkaš Evrope, najbolji vaterpolista sveta. Da ne pominjemo ko je izmislio struju, dobio Nobela za književnost, usavršio telefonske veze krajem 19.veka. I kako sve to?
Pa, jednostavno, svi su Srbi, drugog razloga nema!
evoImene
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Poruka koju devojke obozavaju, a muškarci posle te poruke znaju da su nesto opasno za***ali...
- Ljubavi, igraću veceras fudbal sa društvom, necemo moci da se vidimo.. Ne ljutiš se?
- Ok...
Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.
Sredina jula - gotov junsko-julski rok. To veče se proslavlja i pije u čast završenog roka, nezavisno od toga koliko uspešno. Narednih nedelju dana se nadoknađuje sve što nije popijeno za vreme samog roka.
Poslednja nedelja jula - nastavlja se, ali na drugom mestu, naravno, na moru. Ako već niste na moru, onda nasavljate sa ritualom od prethodne nedelje, eventualno obilazeći lokalna sela i seoca.
Početak avgusta - povratak sa mora, viđanje sa starom rajom koja je otišla na neko drugo mesto, sumiranje utisaka na fejsbuku. Oni koji nisu išli na more nazdravljaju sa onima koji su išli za srećan povratak.
10-13. avgust - prikupljanje sve potrebne literature uz konsultacije sa studentima koji su sve to već uredno ispolagali, kako biste izbacili sve nepotrebne pasuse, stranice, lekcije. Svako veče se završi u kafani "Biblioteka".
14.avgust - brojanje ispitnih pitanja i koliko ima stranica ukupno, uz oduzimanje slika i navođenja literature i pravljenje plana za učenje. Najčešće konzumiran plan "Toliko i toliko stranica za dan". Naveče izlaziš, jer od sutra krećeš ozbiljno.
Narednih dana - kukaš svima kako imaš da učiš, gledaš skripte i knjige i pitaš se odakle da kreneš i kojim tempom. Do 20h već su u dubokim planovima za još jednu večernju biblioteku.
Vikend pred ispit - frka, panika, uključuješ fejsbuk, stavljaš statuse kako te ne zanima rimsko pravo, švajcarska ekonomija ili čir na anusu, prelaziš manje od 30% gradiva.
Noć pred ispit - tona kofeina, guarane i čačkalica, daješ svoj maksimum. Uspevaš da naučiš ovlaš 50-60% gradiva. Zatvaraš knjigu, obraćaš se nebu i vanzemaljskim silama za sreću, uz svečano obećanje da ćeš sledeći put biti odgovorniji.
Dan ispita - trenutak kad ti ukažu da imaš oktobar 1 i oktobar 2 i da se raduju ponovnom druženjem sa tobom. Istu noć ideš da proslaviš kraj ispitnog roka, nezavisno od toga koliko isti bio uspešan.
