Manjak samopouzdanja ili njegov viši nivo pod nazivom kompleks niže vrednosti su veoma neprijatna stanja svesti koja se odlikuju uglavnom mišljenjem da ste gori od drugih ljudi.
Manjak samopouzdanja nije kada si svestan da si bolji, lepši, pametniji, ali ne možeš da se raspravljaš sa šefom jer znaš da ćeš popiti otkaz.
Manjak samopouzdanja se gradi godinama. Ako te roditelji ne podržavaju i ne hvale tvoje rane uspehe, ako te u prvom osnovne ujede za srce nečije podjebavanje na koje bi se drugo dete nasmejalo, ako se bojiš da izneseš svoj problem u strahu da će ti se smejati, ako glasniji poništi tvoje argumente neartikulisanim krikom, ako svake večeri želiš da se ujutro nekom čarolijom probudiš savršen, a pošto je to nemoguće, biraš da zauvek ostaneš jadan kakvim se smatraš, jer misliš da nisi dovoljno jak da prebrodiš sve međufaze, ako nisi svestan činjenice da savršenstvo ne postoji, ako nisi u stanju da realno sagledaš i prihvatiš sebe - da, imaš manjak samopouzdanja.
Mnogi su svoj manjak samopouzdanja "rešili" spoljašnjom arogancijom i ciničnošću, mnogi su postali siledžije, mnogi su se skrasili uz partnera siledžiju i misle da dobijaju ono što zaslužuju... Niko od njih nije našao prave lekove: ljubav, pažnju, zaštitu i osećaj da su nekome potrebni...
Cvidže sa jakim, crnim okvirom. Rado ih je furao Andrić, i tako ih lansirao u mejnstrim.
Srpski pandan Lenonkama, samo što ovaj naš trendseter nije nezaprani hipik nego ni manje ni više nego nobelovac. Eto ti ga na globalizacijo, "Švabo rukama a Srbin viljuškom" zonfa.
- Vidi ovu čkapi, uf kakva je sa ovim pornićarskim cvikerima! - Hehe, jeste dobra sa tim Andrićkama. - Andrićkama? Hvala ti, ti virusu erektivne disfunkcije.
Tihi - Dogurao daleko. Dobio jednu od prvih vila na Senjaku i Vilis džip. I dotadašnju gazdaricu vile pride. U kožnom mantilu se šetao po Beogradu, bio strah i trepet za sve domaće izdajnike. Dogurao bi još dalje, da četre'sedme nije stao na pogrešnu stranu. I pored navaljivanja ostalih drugova, nije hteo da se pokaje. To ga je koštalo vile, džipa, kožnog mantila, gazdarice, slobode, a na kraju i života.
Prle - Ogrebao se za čin poručnika, ali dalje od toga nije otišao, jer su ga svi shvatali neozbiljno. Kada su se delile vile i funkcije u državnim preduzećima, nekako ga se niko nije setio. Govore na partijskim sastancima nije držao, jer ga to nije interesovalo. Preko ratnog druga iz opštine sredio da dobije dobru penziju. Dočekao starost. Decu zaposlio po državnim organima dok su mu ortaci još radili tamo. Plakao kad Tito umro. On umro '82.
Joca - Svašta su mu nudili, ništa ga nije interesovalo. Zadovoljio se time da ima neograničenu crtu u partijskom bifeu. Na sastanke partije nije dolazio redovno, a kad je dolazio, onda je bio pijan i držao Kastro govore, ali su svi oni šiljokurani morali da sede i da ga slušaju, jer je imao neograničeno uvažavanje. Kada je video šta se dogodilo sa Tihim, počeo je nenormalno da pije. Tako je i završio. Četres'osme su ga našli u stanu mrtvog, sa flašom pored njega.
Mrki - Postao drug. Uvek na pravoj strani, uvek na liniji partije. Prstom je pokazivao kuće, žene, firme, pozicije, i sve je bilo njegovo. Decu je školovao u Londonu. Potpisao nalog da Tihog oteraju na Goli, posle čega niko iz stare ekipe nije hteo ni da mu se javi na ulici, što ga nije previše ni potreslo, jer se odavno i nije javljao nikome od njih, da mu ne bi nešto tražili. Bio u KP, pa u SPS, pa, posle sloma Stambolićevog krila, bio jedan od ideologa demokratije u Srbiji. Umro 1993. godine.
Marija - na opšte zgražavanje, udala se za Mrkog i postala drugarica. Počela je da pije kada je Mrki počeo da se penje u partijskoj hijerarhiji i da je vara na svakom koraku, ali se nije razvodila. Pričalo se o švalerisanju sa Prletom, ali nikada javno, jer je bilo opasno. Umrla 1978.
Je jednostavno-tvoja devojka. Ako je imaš, lepiće se druge za tebe, kao da osete da imaš ribu. Kao da osete, i da hoće da se takmiče, da dokažu sebi da mogu da budu bolje od druge devojke. Razumem da pojedine vole to što je tuđe i što je zabranjeno, i frajeru je nekako gušt da smuva neku koja je zauzeta jer se oseti onda da je baja...ali šta je razlog da kad tip ima ribu, da ga vise riba tad ''hoće'', iako ga prvi put vide, i ni ne znaju da je zauzet?
-a kad nemaš i kad si zagoreo, uzmeš mobilni i šalješ redom poruke svakoj na koju naletiš, i odjednom kao nijedna ''nema'' kredita, ili ne može baš tad, itd...
Fenomen koji nema smisla, ni dlaku kurceve logike,ali zaziveo je na frekvencijama narodnog i veseljackog tipa je to, posto radio i ovako svi uglavnom slusamo u autu, da u svim pesmama oni ubacuju motive iz filmova, rafale iz kalasnjikova, pravljenje srche do kolena, i mnoge ostale motive koji mogu da doprinesu jedino da se trgnem i userem u sekundi i momentalno uletim u jendek.
Ravan put, raspizdio si muziku, stavio naocare za sunce, jednom reciju, uzivas, boli te patka za sve.
"pppput me zoveee moram pooooci, snjeeeegovi su okoooo..RATATATATATATA BUUUUUM...ljeni!!
u momentu zalezem pod volan, i ovako sam iskompleksiran ratom, a kamoli jos to....
"voleeela sam voleeelaaa, voleeela sam gaaaa, ceka...DA PUSTAM??? PUSTAJ SINE!!..la sam cekala...."
"srce je moje violina, sto ga di...RADIO AN AN AN ANTENAAA!!!...ras kad ne znas da sviraaaas"
"poooozdravi je poooozdravi, voool..VOOOZI MISKO!!..im je ko preeee"
Cvi oni koji na bini stoje iza Borisava Đorđevića, poznatijeg širim narodnim masama kao veliki, nedostižni, ultrasrbin, Bora Čorba. Za većinu onih koji se izjašnjavaju kao obožavaoci "Riblje čorbe" potpuno nepoznati, misteriozni i, na kraju krajeva, nebitni ljudi, jer svako može da lupa u gitaru ali da peva kao Bora - nikad. Muzičari koji su dali nemerljiv doprinos muzici benda, gotovo jednak kao i pomenuti frontmen, a koji za to nisu dobili nikakav kredit. Takođe, muzičari koji su svoj talenat i umeće stavili u službu čoveka koji je njihov hard rok bend godinama poseljačivao i na kraju ga pretvorio u oblik koji ima danas, kada je prosto sramota izgovoriti da "Riblja čorba" i hard rok imaju nešto zajedničko. Najzad, muzičari koji su svesni da je njihovo vreme odavno prošlo i da više nemaju energije da nešto promene. Uostalom, i jedini razlog zašto i dalje stoje iza Bore Čorbe.
Miroslav Miša Aleksić - Basista, osnivač benda. Rođen i odrastao u centru Beograda, imao pristup stranim rokenrol pločama kada Jugoslavija nije znala šta je gramofon. Sedamdesetih proveo neko vreme u Americi, prisustvovao koncertu "Led Cepelina". Po povratku u zemlju, obogaćen iskustvima, osnovao hard rok bend "Es-o-es" (koji će, nakon što im se Đorđević pridruži, promeniti ime u, šta drugo, "Riblja čorba").
Miroslav Vicko Milatović - Bubnjar, jedan od osnivača, pored Aleksića. Jako mlad, vođen zvukom "Blek sabata", započeo karijeru u hevi metal bendu "Born" a nakon raspada se priključio Aleksiću. Jedini koji je pokušavao donekle da ispolji svoj talenat projektima sa strane, ali su svi prošli nezapaženo, u senci matičnog benda.
Vidoja Džindžer Božinović - Gitarista, bendu se priključio nakon što je Bajaga, svestan da će celog života ćutati i svirati akorde onako kako mu Bora naredi, napustio bend. Rođeni brat velikog Zorana Božinovića iz progresivne "Pop mašine". Svirao u hard rok super grupi, "Rok mašina" i "Dah"-u. Čovek koji verovatno ni danas ne veruje šta svira i šta ga je snašlo.
Nikola Zorić - Klavijaturista, jedini u bendu muzički obrazovan, nije ni bio rođen kada je bend osnovan. Čovek koji se, nakon poslednjeg velikog koncerta "Riblje čorbe" u Areni 2013, još uvek pita šta radi sa svojim životom. Njega i njegov solo bend, sa kojim je nastupao kao predgrupa, publika je izviždala i negodovanjem oterala sa bine, jer ga niko nije prepoznao.
Da, ovo su ljudi koji sviraju "pao sam u sevdah ko šljiva u govno", "praziluk mi iz dupeta viri", "zašto uvek kurcu sviram" i još sijaset drugih "hard rok" pesama i koji bi, da su mogli da vide šta će danas nastati od njih, izvršili harakiri još '85.
- Tata, vidi kako je sneg pokrio njive! - Vidim, svugde jednako i ravnomerno. To je dobro za žito... - Prava šteta što ga gazimo ovako, kad bi bar mogli da ne ostavljamo tragove iza sebe... - Eh, dušo moja, to je sve što ostavljamo. Na proleće će sneg da se otopi, nestaće tragovi, a žito će početi da raste. U leto ćemo ga požnjeti, na jesen obrati voće i povrće, do novog snega i novih tragova... - A dokle tako? - Doveka. Sve dok jednog dana ne bude ni nas, pa ni tragova. - Voleo bih da je uvek sneg. - Zašto? - Pa da nam tragovi večno ostanu. - Uči ti sine školu. Budi svoj čovek, ima snegova gde se tragovi lepše ostavljaju i duže traju.
Sofisticirani način da saznaš da li je devojka spremna za neobavezni seks. Veruj, nije šala. Vlažne maramice su najjači svedok da ima na umu da se provede.A zašto? Zato što ne zna da li ćeš je odvesti u goru gde su se četnici skupljali gde nema tuša.Zato što će je možda biti sramota da te pita da ti koristi kupatilo.Zato što postoji opcija da završite u kolima, gde takođe, nema vodovoda. Na kraju krajeva, zbog čega bi sve do jedne vukljarale po` kile ničega po torbi?Svaki put kada hoće da uzme telefon, cigare ili ključeve, mora prvo da se dohvati tog pakovanja maramica.Nije to bez veze. Samo hrabro, i budi bez dileme!
-`E izvini, samo da te pitam...Imaš li vlažne maramice?` --`Imam, izvo...` -`Neka ne treba, hoćeš da idemo odavde?`
