- reče đak prvak učeći da piše slovo A. - reče dečak osmog razreda gledajući porno film. - reče srednjoškolac, otvorivši prazan novčanik. - reče student, odlazeći na disciplinsku komisiju zbog korišćenja bubice. - reče momak nakon što "stade na ludi kamen". - reče fensi mama kad ugleda celulit kao posledicu trudnoće. - rekoše moji roditelji kad se pijana kao zvečka vratih ujutru sa žurke. - reče moja baba, koja nema zube, pokušavši da pojede jabuku...
Uživajmo u svakom periodu života, jer nas čeka onaj trenutak, kad ni u običnoj jabuci nećemo moći da uživamo.
- Mama, mama, deca mi se smeju što imam pileće grudi i kažu mi da sam klempav.
- Boli te kurac sine, ti si aerodinamičniji od njih, a samim tim dok bežiš od robota ljudoždera otpor vazduha je manji i ti si brži, dok ti uši ne dozvoljavaju da se odlepiš od zemlje i postaneš lak plen pterosaurusima... Neka se gone oni u pičku materinu, ti si mamino savršenstvo.
Čoveku nevidljiva mračna sila koja povremeno, uglavnom noću, protutnji kroz svaku kuću u kojoj ima dece i odvede odabrane komade slagalice "na onu stranu". Nema milosti ni prema jednoj kutiji slagalica.
Kad čujete da fijuče vetar i da lupkaju prozori, a imate slagalice u kući, znajte da je kroz vašu kuću upravo tada prohujao kosač za slagalice... Od tada više nećete moći da sklopite celu slagalicu, faliće vam bar jedan deo...
U pitanju je ono čudno osećanje kojem ste izloženi u trenutku kada pokušate da obučete neki duks ili džemper i kada se desi nešto nepredviđeno. Igrom slučaja, duks ili džemper više nisu vaše, odgovarajuće veličine ali to ne može da se provali odmah. Krenete da se oblačite i onda, najednom - bum! Jedna ruka u rukavu, druga besciljno mlatara, zatečena situacijom, ne može da se snađe a glava zaglavljena u okovratniku. Dok panično pokušavate da se iščupate iz ove nezavidne situacije i borite se za vazduh, dozivate u pomoć, ceo život najednom, u pravim filmskim fleševima prolazi, zapravo protutnjava, pred očima. Opraštate i najveće grehe i svojim neprijateljima i svojim prijateljima i stignete čak i da se ponadate se u sutrašnjem izdanju Kurira neće da se pojavi slika pod velikim naslovom "Nečuveno" a na kojoj ste vi, zaglavljeni i zarobljeni i pobeđeni od strane omiljenog duksa. Zar po tome da vas pamte? I upravo u trenutku kada ste se već oprostili od života, u sobu uleće vaš spasilac koji je iz druge sobe začuo vapeće samrtne ropce ("Ne mogu da dišem! AAA! KH-KH!"). Laganim pokretom vas oslobađa od okova pakla i već posle par sekundi shvatate koliko je život u stvari divan.
Rakijski kompliment. Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje... ...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?" Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde. "Au, tera voz!"
...Odlazim u "Rupu" u jednom trenutku, u narodu poznatiju kao "Akademiju", mnogi je zovu i "Džamija". Treba da se nađem sa ortacima. Kasnim. Ne zatičem ih sve, srećem druge, i sa njima blejim. Pada ponuda za privatnu žurku i odlazim. Žurka privatna ko žurka, grljenje, ljubljenje i smor na kraju. Izlazim. Krećem peške kući, nije da je blizu, ali prija mi šetnja po snegu koji je prekrio grad. Ubrzo potom srećem džukca na ulici koji mi posle jedno 200 metara prilazi. Pada nepoverenje i strah sa obe strane. Prilazim mu prvi, i oslovljavam ga sa: De si pas. Pada njuškanje i postajemo prijatelji. ... Prati me putem na takvom odstojanju da taksisti koji prolaze pomisle da je moj pas i da nisam pijana budala koja pešači bez keša jer nema isti, već neko ko šeta psa po komšiluku. Počinjem da gotivim psa zbog toga. Prolazimo kroz teritorije zajedno koje nisu naše. Smanjuje odstojanje između nas. U jednom trenutku, pas skreće, odlazi i ja pomislih: Hvala ti psu na društvu, i nastavljam dalje. Stiže me posle dva minuta. Nastavljamo ćutke dalje put. Postaje mi glupo što ga toliko cimam da mi pravi društvo i minut nakon što sam to pomislio on staje i ja mu govorim da ide "kući". Pas staje i okreće, pomišljam u sebi opet hvala ti na društvu. Nepun sekund nakon toga, opet me stiže. Opet ga mazim jer nemam kako drugačije da mu se zahvalim. Stižemo do mog ulaza. Mazim ga poslednji put, osećam gnedlu u grlu i odlazim. Zatvaram vrata ulaza psu pred nosem. Krećem par koraka i zastajem. Stojim tako nepomičan par sekundi i vraćam se i otvaram ulazna vrata. Pas, koji do tog trenutka bio ispred isti se pomera par metara. Pokušavam opet da ga pomazim, kao da želim da se izvinim i zahvalim u isto vreme. Pas se sklanja, bukvalno kao da mi govori: Izdao si me i ako to ničim nisam zaslužio. Sve fekalije, govna i prolivi Univerzuma slivaju se po meni. Pokiso, ponovo zatvaram vrata ulaza.
Čovek je davno shvatio da mu je pas najbolji prijatelj. Shvatio je to zato što nijedan čovek na svetu ne može ukazati drugom tako bezkompromisno poverenje, koje i ako je stečeno za minut do smrti neće biti dovedeno u pitanje.
Ocigledno su to psi koji dolaze sami teleportacijom iz zemlje besnih pasa !
Sve ih treba pohvatati i poubijati , jer pobogu oni raznose djubre i ujedaju sve redom....REKOSE SAVESNI LJUDI KOJI SVAKE GODINE IZBACE 1000 STENACA NA ULICU.
Jedna od iritantnijih pesama dragog nam Bajage ,obicno cete je cuti na skupovima tipa 10 godina mature,decijim rodjendanima,ili u sitnim satima neke raspale zurkice .Prati je nezaobilazan fenomen VOZICA koji ume jos vise da nervira.
