Vrlo zaebana stvar, pogotovo ako ste komentator.
Švajnštajger, Švajnštajger prolazi po strani, ubacujee.. loptu prima Hiclšperger, povratna do Badštubera, Badštuber vraća do Švajnštajgera, Švajnštajger ubacuje, Hiclšperger glavom i goooll!! Pa dodaj jednom i Klozeu, slomih jezik, ebem vam mater nenormalnu.
Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.
Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.
E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.
Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).
I onda u nastavku - sve ispočetka!
Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Ne.
-Oćeš primer?
-C.
Kad si zlatan.
Ispred ulaza u zgradu stoji bakica i koprca se sa dva puna cegera.
-Dajte bako da Vam pomognem, poneću Vam cegere.
-Jao sine, baš si Ibrahimović.
Konstatacija osobe koja je dežurna u firmi, za vreme praznika.
Nesvestan pokušaj relativno pismene osobe da bude duplo nepismena.
Usklik izlečenog kockara.
-Tebra, mogli bismo da zavrtimo točak ovih dana ili ako si raspoložen za slot mašineriju.
-A ne, ne, ne! Nema toga više, kocka je bačena! Kocka je bačenaaa! Alea iacta est!
-Dobro je, dobro je, što urlaš? Vidim od kocke si se izlečio, al' sad te druge muke muče.
Pesma iz Prvog svetskog rata nastala u čast srpskih vojnika koji su se povlačili preko Albanije. Kompozitor je izgleda ili imao izrazen osećaj za sarkazam ili je stvarno verovao da je njima, gladnim, promrzlim i žednima baš bilo do neprijateljskog austrougarskog valcera.
Ja nemam ništa protiv valcera, bio je veoma popularan u to vreme. Samo mi je čudna ideja da se jedna vojska povlači uz muziku vojske koja je progoni. Osim ako su ih Austrougari jurili igrajući moravac. To bi bilo fer, ali i pogubno po srpsku vojsku jer moravac može da se igra pravolinijski u jasno određenom smeru i njime i možeš nekoga da stigneš a valcer ide levo-napred-desno-nazad pa bi se vrteli u krug, tačnije u kvadrat.
Kada cepaš isto i sa džojstikom i sa tastaturom.
Ortodoksna vrsta kafane. Ko u ovakvu kafanu nije kročio, taj kao da u kafani nije ni bio. Osnovna boja ovih stolnjaka je bela, a boja koja čini sa njom kariranost je narandžasta, crvena, zelena, dakle varira.
Ono što krasi ovaj stolnjak jeste plastična piksla (najčešće narandžasta ili crvena), a na ivicama stola je plasticna napravica koja onemogućuje da umrtvljeni stalni gost prilikom pada sa stolice u poslednjem stadijumu alkoholisanosti sa sobom povuće stolnjak i sve što se na stolu nalazi.
U ovakvim kafanama je najjeftinije pivo, rakija i celokupam alkoholni repertoar, a što se tiče muzičko-astalnog repertoara, na astalu obično nastupa lokalka radodajka.
Ukoliko kafana ima ogledala, najčešće su umrljana ili zamagljena.
Kafana ima svoje stalne goste, koje najviše pogađa ako im neko dira pevaljku, na koju su svi naprženi, zato to nije preporučljivo činiti.
Slovo u crvenom kružiću koje se pojavljuje prilikom emitovanja filma koji svi smeju da gledaju.
-Šta znači ovo G što stoji ovde sve vreme?
-Govno od filma!
