“Rodila se bez duše pa zavodi momke”

Депресивни кафански народњачки поджанр песама.

Радња истих је милијарду пута разрађена и почиње главним јунаком песме који је одлепио од момента сусрета са безименом famme fatal, пошандрцао после прве (и једине) ноћи кад му је мистериозна подала цупи, а потпуно изгубио мало преостале памети кад је дотична инстант турбо нестала из његовог живота, баш као што се и појавила (евентуално оставивши му чарапу, ћега или маскару за фетиш и дуго сећање).

После овакве животне мегатрагедије, главни лик се упушта у филозофску контемплацију са циљем откривања крајње Истине - и долази до закључка да се његова опсесија родила без душе и да зато момцима отима исте, на једну ноћ, баш као њему.
Иде,
даје се,
обеспамећује
и нестаје.

После “реке алкохола”, “безброј дана” и “стотина кафана” на крају песме испражњени главни лик се враћа у Босну маторој кеви - која му сере како је ништарија, алкос и како од њега никад неће дочекати унуке...