Osoba koja zivi posebnim stilom (ne kaze se bzvz 'rock n roll je nacin zivota'). Odlikuje ga hedonizam, opustenost, spontanost...
U isti kontekst sa rokerima se cesto stavaljaju i mnoge negativne pojave - narkomanija, alkoholizam, nasilnistvo...
Nazivaju ih kosijanerima, cupavcima...
To su obicne predrasude koje prosipaju ljudi kojima se takva muzika i stil zivota ne svidja (jer je 'zapadnjacki' itd, itd).
Nije svako ko slusa rock muziku i roker. Tu postoji mnogo vise od muzike...
Mnogi rokeri su bili i jedni od najvecih umetnika i idola 20. veka (Jimi Hendrix, Janis Joplin, Elvis Presley, John Lennon...)
U današnje vreme, svaka osoba koja zna jednu pesmu (dve u vr' glave) od takozvanih "rok" bendova, tipa Bon Jovi, Whitesnake, Gnr...
Đuro: - Kafana je moja sudbinaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa! Pero pa šta ti je bre Pero? Hajde veseli se malo!
Pero: - Ma beži, pored takve muzike da se veselim! Daj nešto žešće, Bon Jovi, Metalika i to.
Ja sam bre roker.
Đuro (pušta pesmu)
Pero: - Tooo brateeeeeeee. Rokaaaaaaaaj! OOOOOOOOOOOOOO SVIT ČAJLD O MAAAAAAAJN!
Студент којег на факсу можеш видети само током испитног рока.
Nesofisticirani izraz kojim se koriste neemancipirane osobe monotonog muzičkog ukusa kako bi definisali slušaoca rock/metal muzike, čiji je generalizovan naziv poznat i kao ''metalac''.
Karakteristično za reč je da ju najčešće koriste osobe starosnog doba 40-60 godina, koje su uglavnom odrasle na selu, izolirane od mogućnosti podučavanja o stereotipima i više muzičke edukacije od one koju je pružao tv i radio, pa su mladost proživljavale uz muziku Bore Drljače i Arsena Dedića.
Još jedna (čak i možda češća) mogućnost je da ćete naleteti na nekog isušenog, dosadnog i neisticajnog starca pod utecajem depresije stalnog konfrontiranja o sopstvenoj smrtnosti koji se bavi ribolovom i sluša mejnstrim sastave poput: AC/DC, The Rolling Stones i Deep Purple, i sebe lično definiše ''rokerom'', a u tom slučaju biste trebali biti svesni da nije apsolutno ništa učeniji o muzici od prethodno pomenutih selundrija, i također što brže nastojati se od njega odaljiti, jer će vas ubrzo čvrsto ukrojiti u jedan od svojih nostalgičnih razgovora, u kojem će konstantno pominjati činjenicu da je nekad imao dugu i bujnu kosu, i troklasno znao svirati gitaru, ali to navodno ''vremenom zaboravio'', te posle toga na duži trenutak ostaviti konverzaciju u zastojanje tog odvratnog awkward momenta da bi vas kasnije upitao nekoliko pitanja poput ''Kako ti roditelji?'', i oko 22h otišli nazad kući živeti svoj bedni mediokritetski život u kojem mu jedinu eventualnu promenu zna koja sažvakana rock pesma na radiju, ili bolji mesni obrok predstavljati.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.