konačni trijumf gravitacije
Mesto gde, kao za pakost, često dobiješ želju da pukneš od smeha, samo zato što znaš da ne bi trebalo.
mesto na kome,nakon mnogo godina,napokon upoznas svu svoju rodbinu
Negativna komparacija žurki.
-Kako je bilo na žurci?
-Sahrana.
To je kad neko umre i kad se okupi familija i prijatelji da pricaju kako je neko bio lep i dobar,a u sebi mu jebu kevu,jer im nije nista ostavio
Deo života onih koji ostanu...
mesto na kome ljudi cesto mesto da izjave saucesce oni cestitaju,a posle rucka i popijene neke obavezno se nekom omakne i da zapeva!
nesto jako bitno u tvom zivotu, sto tvoji najblizi obelezavaju , a ti nisi prisutan...
ili MOZDA jesi ...
nas obicaj da se za sahranu sprema k'o za slavu polako uzima maha u humanitarnim svrhama,naime,dolazak na sahranu vise ne znaci doci da bi se odala pocast preminulom vec da bi se najelo i napilo...na sahranu ce doci i oni koji su se prijateljstva setili tek onda kad su culi da je u subotu u 3 sata sahrana(sa sve menijom od pecenja prsute,do ladnog pivca i rakijice)
.....necete verovati al ovo je istinit primer iz moje okoline....
plakanje pored sannduka,,,svi tuzni,dolazi covek(daveci se prsutom i pivom,jedva izusti)
-JAO KAKVA TRAGEDIJA,TAKO MLAD COVEK...CCC,STVARNO,MARKO JE BIO IZUZETAN COVEK,PRAVI PRIJATELJ
-zena pokojnog-ALI GOSPODINE,moj pokojni suprug se zvao DARKO
provaljen covek u sebi..(E JEBO ME ONAJ PESKIR NA KRSTACI POMESAH D I M)
Mjesto na koje stariji ljudi chesto idu da isposhtuju ljude koje nikad u zivotu nisu upoznali
1: Ko je to umro ?
2: Znas brata od tetke mog brata od strica ?
1: Ne znam !?
2: E pa njegove snahe sestra .
1: Aha ...
Sahrane se prave zbog živih. Mrtvi su prilično nezainteresovani.
Jedna od retkih situacija kada nešto zasadimo i zaista ne očekujemo da će da izraste!
Skup raznih ljudi na kojem bi svima rekao nešto onako iz srca. Svakom po zasluzi, a naročito onoj gomili licemera koji čekaju tvoje nasledstvo i jedva čekaju da počnu sa računanjem.
Tako imaš želju sve da im kažeš... al' samo kad još ne bi bio mrtav.
Vreme kad se pokojniku da više hrane kad je mrtav nego za života...
Događaj na kojem je neuporedivo bolje biti u sporednoj ulozi nego u glavnoj.
Svaka sličnost sa venčanjem je slučajna.
Tragedija koja se u nekim slucajevima pretvara u zabavu nakon vecere.Tacnije tragedija za porodicu,pored toga sto je izgubila nekog dragog,zapada i u finansijsku krizu,jer mora da nahrani i napoji komsije i neke navodne prijatelje,pa ako je starije lice preminulo bojim se da neko moze i zapevati...
Najčešće:Sastajalište tužnih prijatelja i srećne porodice.
Sahrana drage osobe isto sto i trenutak kad shvatamo da deo nas tog trenutka nestaje zatrpavanjem sanduka.....
Jos jedna prilika da se familija okupi i ozdere.
Olicenje izraza "Radujes se tudjoj nesreci"
Odes i zderes (ko) prase dok babe i rodbina kukaju.
Svi kao tužni,a njega boli dupe za sve.
Boli me dupe za Irak i Iran,
Oni se kokaju a ja sam miran.
Napišeš definiciju na Vukajliji. Znaš da si se ukinuo od smijeha kad se to sve dešavalo. Poželiš da to podijeliš sa drugim ljudima. Nakon 2 sata vidiš da ljudi nisu skapirali fazon i da ti je slab skor. Tužan trenutak kada brišeš svoju definiciju i šalješ je na groblje, smiješ se, a plakao bi.
Povorka penzionisanih chatera sa mIRCa koji ispracaju banovanog chatera.
Uvek se nađe neka budala da pita:
Kako ste se proveli na sahrani?
A odgovor bude otprilike ovako:
Ma bilo super, svi bili veseli osim slavljenika.
premijera bez mogucnosti reprize
Unuka: "Deda, gde je baba?"
Deda: "Otide na probu."
Unuka: "Na kakvu probu??"
Deda: "Pa umre onaj Stojanka, njojzina si drugaricka, pa otide sas Jelku da vezbav na naricav, nemoj se obrukav na saranu, toj si je s'm jednom"
Prilika da se davno posvađani članovi familije pomire.
Događaj na kome nažalost upoznaš rodbinu za koju nisi nikad ni znao da postoji
Događaj posle koga sledi daća.
- Dokle će bre više ovo, kad će više daća, umreh od gladi?
- Tiše malo, jebote.
Skup nenaoružane rodbine.
Dogadjaj na koji ljudi iz okolnih sela dolaze da popiju rakiju,redje zato sto poznaju pokojnika...
poslovni ručak za više osoba
Tužna svečanost koju ljudi u Srbiji tretiraju kao Svadbu.
Svi jedu, piju, samo im još muzika fali.
Sve češći način obeležavanja prvog dana penzije.
- Dragi naš Danilo, otišao si sa ovozemaljskog sveta onda kada si na njemu trebao da počneš da ubireš plodove svog mukotrpnog rada koji te je na kraju i otresao kao što grad otrese maline. Ali dobro, bio si štedljiv čovek. Verujem, kao i svi prisutni ovde danas, da ni sam ne bi bolje isplanirao da o istom trošku obeležiš odlazak u penziju i odlazak sa ovog sveta. Tolike krize si preživeo i uvek si mislio kako da uštediš da imaš za unuke kad ti dođu iz Beograda, za sina koji i dalje nema posao, i za mnogobrojnu rodbinu koja iz opravdanih razloga nije mogla da dođe danas da te isprati. Kao što rekoh, štedeo si. I za crne dane da imaš. Ali nisi mogao znati da će prokletnici promeniti zakon i da ćeš moći u penziju tek sa 84 godine života ili sa 58 godina radnog staža. Nisu ti dali ni crne dane da doživiš, bezbožnici. Zadesilo se, eto, da ti je i rođendan danas, pa ti želim da ga proslaviš tamo, s one strane, kako dolikuje. Nadam se da gore isplate ne kasne, jer da si kojim nesrećnim slučajem ostao živ, ko zna kad bi ti legla prva penzija. Ja sam čekao dobrih sedam meseci i hvala Bogu milosnom te mi se prva isplata poklopila sa tvojom sahranom, pa se ne osramotih već sam ti kupio ovaj venac kao mali znak pažnje. Eto toliko od mene, a ako bude sreće i pameti, videćemo se uskoro gore. Neka ti je laka penzija. Ovaj, zemlja.
- Jooooj kukuuu Dančoooo što mi bar jednu penziju ne ostavi, joooj kuku mene jadnooooj!!!
Jedini trend koji je istovremeno mejnstrim i andergraund.
Jedini događaj u životu poznanika, kada se ne mučiš oko izbora poklona.
Svadba, ali iz ugla onih koji 'gube' nekoga. Najčešće izgovaraju muškarci kada im se drug ženi, pa su svesni da imaju jednog manje u ekipi za glupiranje, ili kad se udaje lokalna radodajka, pa neće više imati koga da zovu da im puši u 04:15, kad im je dosadno u kraju.
A: Ženi nam se Šomi! Jesi čuo?
B: A sereš? Kad je sahrana?
...............................
A: E, Mica se udaje za nekog gastosa. Pali preko.
B: E jebi ga. Što smo jebali - jebali smo. Kad je sahrana?
Grozan obred (da ne kažem običaj).
A lepa je namera bila... davnih vremena. Neki se tamo australopitekus setio da oda počast svom sunarodniku i da ga otprati na onaj svet dostojanstveno, ili mu je pak smrdela lešina koja privlači svakojake lešinare i predatore.
Davno je to bilo... Čovek je evoluirao sada, "napredovao". To nije više instikt koji ga nagoni da sakrije tragove iza sebe da ga ne bi pojela neka karakondžula. Ne, čovek je sada razumno biće, kako ono kažu - Homo Sapiens? Sada je u pitanju razum, razum koji se pita: "Šta će reći narod ako ne bude bar 60 kila pečenja? Umro mu ćale, u žalosti je i opet stis'o kesu? Ne, ne može to tako. Dok sam ja gazda sahrani da vidi narod kol'ko tugujem.".
Leglo licemerja ta sahrana. Dolazi ti neki čovek, prvi put ga vidiš u životu, još i bazdi na tvoju prepečenicu: "Dobar čovek bio taj Mile... Ajd' živeli." Pruža ruku masnu od svinjetine (a lepo si postavio tanjire i srebrni pribor samo za ovakve prilike): "Primi moje iskreno saučešće. Hik." Dok pereš ruke razmiljaš se: "Kurac bio dobar čovek... Sećam se, kad se jednom vratio kući pijan, što nije bila retkost, majku je udarao oklagijom po glavi sve dok nije počelo nešto crveno da prska po zidu. Sakrio sam se ispod kreveta kad sam ga video tako besnog i kasno zaspao. Probudio sam se u Domu za nezbrinutu decu. Imao sam samo 4 godine, ali takve slike ostaju urezane u pamćenju." Od tada nisi čuo za njega, sve do pre nedelju dana kad ti je poštar uz račun za struju uručio to čudesno pismo u kom si saznao da je skot koji ti je ubio majku i oduzeo normalno detinjstvo najzad otegao papke. Kaže: "Poštovani Obrade, sa žaljenjem Vas obaveštavamo da je Vaš otac preminuo 11.04.2011 u 16:34h. Molimo Vas da se u što kraćem roku javite u kapelu u Mišarskoj br. 11 kako biste preuzeli leš i izmirili dugovanje za održavanje pokojnika. Vaše JKP". Gnušaš se. Raduješ se. Dođe ti da ne odeš tamo, da staviš tačku na taj deo života, zauvek. Ali... Šta će reći narod? Kako ćeš sutra izaći na ulicu? I eto te tu gde si, sahranjuješ osobu koja ti je jedino dala usrani život (verovatno slučajno) i slušaš lažno sažaljenje nekih tamo neznanaca.
Prilika da se ogrebeš za cigaretu.
-Pogledaj nas, nas četvorica, ne možemo da skupimo za cigarete jeboteee ..
-Ček, ček.. Eno se tamo izjavljuju neka saučešća.. Ajde, pridjite, izljubite se sa kim treba, i sačekajte onoga što prolazi sa kutijama.
-Da obradujem pluća ...
Jedino mesto i događaj gde se o nekome govori sve samo najbolje.
Dan odmora i tišine za roditelje nemirne dece.
- Stevane, koliko sam ti puta rekla da ne igraš fudbal u kući?! Marina ne crtaj po zidovima! Gde je Marko? Ljubavi, gde je Marko nestao?!
- Našao sam ga napolju, u dvorištu je zakopavao sestrine lutke. Uneo je blato opet u kuću.
- Poludeću od njih. Ne sećam se kada smo poslednji put odmorili.
- Ja se sećam, Perina sahrana.
- A da. Bio je to dobar dan...
- Dobar dan... Stevane izlazi napolje sa tom loptom bre!
