Stvar koja udje u vaš život i oduzme vam sve što ste ikada imali
Sedeo sam jedan dan na klupici na kališu, prišao mi je neki star covek i zamolio me da sedne pored mene. Naravno pristao sam i tako smo ušli u razgovor . Samoca je isijavala iz njega, svaka njegova rec odavala je njegovo beznadje. Pogled mu je bio hladan i bled a lice uvek zgrčeno u neku tužnu grimasu, cak i kada je pokušavao da se smeje. Pričao mi je svoju priču. Porodica mu je ostala u Bosni a žena mu je umrla pre dve godine i sada tako pravi svoje poslednje korake bez ikakvog smisla. Ježio sam se na svaki njegov gest. Srtah je zavladao mojim telom i razne misli su počele da mi šetaju po glavi. Pokušavam da zamislim kako je njemu koji svako vece leže u tu praznu postelju, svako se jutro budi bez mogućnosti da nekom svom kaze:Dobro jutro. Kako je to kada ne čuješ prijateljski glas mesecima, tumaraš po praznim ulicama i nemaš nikome ni da se izjadas . Boli te toliko jako da imaš utisak da ces svakog trenutka eksplodirati a niko nema ni najmanju želju da te sasluša, razume. Sam si. Umrećeš sam. Verovatno ćes se ležati mrtav u svom stanu i niko neće primetiti ,nikome nećeš nedostajti. Sve dok prvi komsija ne oseti smrad. Plašim se toga i mislim da je to najgore što može nekome da se desi. Samoća.
Malo testiram ,kako mi idu tekstovi . Pisem neki roman ,pa da vidim kako raja reaguje na moje pisanje.
Ne bih se složila za to da je samoća stvar,pre da je stanje.Čovek se može osećati usamljeno iako je okružen svojim ljudima,i suprotno od toga.Samoća nastaje kada patiš za onim ljudima koji nisu iz nekog razloga u tvom životu više(smrt,daljina,raskidi,razlazi)a ne vidiš one ljude koji su u tvojoj blizini.Koliko shvatam čovek iz tvog primera dobar deo svog života nije proveo u samoći.Imao je ženu,porodicu.U starosti je postao usamljen,što je negde prosto životno breme.Što čovek doživi više godina biće usamljeniji,jer će tokom tog vremena neumitno izgubiti mnogo dragih osoba.Mislim da su istinski usamljeni oni ljudi koji tokom života ne pronadju ljubav i sebe,i ne ispune ono za čim žude.Ljudi koji nešto izgube uvek imaju čega da se sećaju.
Mardz postoje razne vrste samoce , ja u ocom trenutku pticam o starackoj samoci.meni ogroman strah budi njegova situacija , ne znam zasto bi ustajao ujutru ali se takodje slazem sa tobom da da je neispunjenost u yivotu jako teska aili ja to vise smatram nekip promasenim zivotom a ne samocom.Ali u oba slucaja tesko je naci razlog za dalje.
Ja ak dozivim pedesetu, nadam se da cu imati zbog koga da zivim. Ako nista drugo, da zavisi makar od mene. Jer u suprotnom, zivot ne bi imao smisla. A sto je najgore, nisam govno da dozvolim sebi samoubistvo. To deluje nekako previse lak nacin da sve napustis. I onda ostaje da se nadam da ce biti nekoga ko ce mi svaki dan dati razlog da ustanem. :) + za defku
- zbog patetike i zato što kao da je prepisano sa pismenog zadatka. Idu bre više na kurac takve definicije.
LAB-Ok ,mislim da jeste patetika ,ali mislim da se to moze zvati i zivot.
NMF-ne razumem sta hoces da reces?
- zato što više iz principa ne dajem pluseve na ove blog-defke, ma koliko bile (ne)kvalitetne... Ovome jednostavno nije mesto ovde...
U gimnaziji u Sapcu predaje jedan profesor, Bogdanovic, kome su svi u ratu pobijeni. Deca, zena, braca, sestre, roditelji, bliza familija..Svi. On je najbolji profesor i pedagog koji me je poducavao necemu. Legenda.
http://vukajlija.com/tragenda
Odlicno. Skoro sam htela da pisem nesto na ovu temu; posto mi se odjednom pojavilo u zivotu vise ljudi sa slicnim ovakvim pricama: samih i tuznih, depresivnih do zapustenosti; sto je najgore, prvi put uhvatih sebe u sebicnosti; jer te price zapravo toliko bole zato sto ih negde projektujes i kao svoju mogucu buducnost; bas fizicki osetis bol i pozelis da se sklonis. Mada znam i za gori bol (svakom svoj najtezi): biti sam medju ljudima, medju svojima- pritisak koji prosto ne moze da se podnese; uzas! Uf!
I da, plus...
Лепо пишеш, дао сам ти плус. Али ово није за дефку.