
Sindrom koji je veoma čest, skoro svakodnevan. Manifestuje se od strane duga koji vikne jao!, vidi!, gol! gle!, koš! poput sportskog komentatora Slobodana Šarenca i obavezno se dešava kada vi niste tu jer kenjate/ pišate/ pijete vodu/ bacate pogled na lajvskor da vidite šta vam radi Hanover/ bacate limenku piva u kantu. Uvek se iscimate, dotrčite, pogledate i uvek reagujete burno u zavisnosti od toga da li se nešto stvarno bitno desilo ili vas samo pale.
-Pišam u WC-u kad čujem dere se drugar GOL!!! Ne zakopčavam šlic, guram ga nazad u gaće, u polu-maribundnom stanju izlećem napolje, stižem do dnevne sobe, i vidim Pantelić dao go Severnim Ircima. Onda se svi deremo GOOOOOOO.
-Derbi. Situacija napeta. Ne propuštam sekund meča, ali oni jebeni Hanover u 66-om minuta igra 1:1 sa Minhengladbahom. Tridest Jevreja ipak nije mala kinta. Op-cup, eto me na računaru u sobi (gde naravno nema TV-a), palim lajvskor i taman da vidim ove nesrećnike..... GOOOOOOOOOOL!! Hatrk nazad, razbijam vrata od sobe, kad ono međutim...
- Hahahaha, al sam te zajebao!
- More mrš u pičku materinu bre, jel znaš!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
izlećem*
Dobra!