Seta obuzme čoveka kad :
-vidi slike svoje dece dok su bili bebe: šteta što sad ne mogu da ih uzmem i stavim na krilo, uspavam sa pričicom, držim za rukice dok se šetamo, nosim ih u naručju... hvala Bogu, porasli su...
-ženu kad nađe komad garderobe koji je nosila pre najmanje 20 godina: uh, kako mi je to onda stajalo...
-bračni par sredovečnih ljudi kad se sete prvih letovanja : ni ručkova po restoranima, ni 20m od plaže, ni deca u zasebnoj spavaćoj sobi...a bilo je lepo.
Seta nije osećaj zašto nečeg nema više zato što postoje druga osećanja i uživanja. Ta, "druga osećanja", su jednako lepa i podjednako prisutna.
Seta je sećanje na neponovljivo lep događaj.
Viši stepen tuge. Tužan je pogled vozača alfe dok stoji kraj servisa. Tužan je krajolik Kosova bez trobojke. Tužna je i duša čoveka koji posle dve godine barenja ribe svog života konačno dobivši priliku za meć pognuto gleda u još pognutije koplje nedovoljno prokrvljeno zbog godina uništavanja kardiovaskularnog sistema alkoholom, cigaretama i gledanjem u izlizani poster Ane Bekute iz osamdesetreće. Tužni su to osećaji, pretužni, ali seta, seta je nešto veće.
A: Šta si se zgurio bre, gledaš u tu pljesku kao Srbija Prizren.
B: Moj život je rat bez ijedne dobijene bitke.
A: Zaboravila kečap, a?
B: Kurva, primljena preko veze.
Kada otvoriš jogurt u tetrapaku i setiš se srećnih vremena kada si bio klinac i obožavao roze trougao.Kada ti je vrhunac uživanja u doručku bilo cedjenje poslednje kapi jogurta...
Kad shvatiš da su Tom & Jerry istorijske ličnosti, kad se setiš svog dečijeg osmeha, kad osetiš da si zajedno sam. Seta je kad shvatiš da ne možeš da se setiš.
Jovana : Sećaš li se kad je Mileni ušla buba u uvo, pa je njen tata,onako hladno, dok je ona vrištala, usisivačem, nogom na njenoj glavi i cigarom u ustima pokušavao da izvuče istu dok smo mi vrišteći od smeha sve to gledali kroz njihov prozor?
Ja: Da... :)
Parče tuge.
