
Право на које се гост позива у тренутку кад наиђе на негостољубивог/немарног/расејаног домаћина, декларисано амандманом о 'чојству, васпитању и поштењу, зачињено одредбама о сујеверју и гостопримству, које се с колена на колено преноси кроз наш народ.
Ово право каже да гост без стида и срама сме да се позове на своје две ноге и тражи репете за послужење, а све само због жеље да нешто касније одбауља напоље на све четири.
- 'Ајде Свето, идемо, неће се она дрва сама исцепат'.
- 'Ће идемо, ал' сипај пре тога још једну, па уш'о сам на две ноге мајку му.
- Изиђи ти прво на две, па кад обавимо пос'о добићеш још.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ups, siđe mi u onu istu nogu +++
Тако је, сад можеш и да линкујеш оно "на двије си ноге дошао" :)
ne mogu da vjerujem da sam definisao odgovor a zaboravio original :)
Dopada mi se.+++
Толико пута чуо...! Добра! :-)
+++
sto upta cuo i svaki put se nasmejem, a evo sad i citam :D +