Žena i sin u sobi. Muž silazi sa tavana vukući nešto veliko. Žena se okreće:
- Jao, kakav lep kofer... kožni. Otkud nam to?
Muž spusti kofer na sto i othukne:
- Nije kožni: samo presovan karton sa mustrom krokodila. Pa lakiran. Znam kad ga je ćale lakirao, bio sam mali ali se sećam...
Žena se približava koferu. Sin podiže glavu. Ima 12 godina. Žena kuhinjskom krpom briše ruke:
- Hoćeš da ga otvoriš?
Muž gleda ženu, gleda kofer, gleda sina. Mali mu namigne. I muž škljocne zaponcima.
- Ju, šta je to unutra?!
Muž zna; samo klima glavom i vadi totalno žutu Politiku. Kofer je pun starih novina. Razvija naslovnu stranu sa ogromnom slikom nekih nasmejanih mladih ljudi. Čita:
- Dvanaesti april 1948...
Ženi se otima uzdah:
- Pa to je pre našeg rođenja...
Muž klima glavom, dok se sin primiče, zainteresovan. Muž nastavlja da čita:
- "Naslov: Počela izgradnja Novog Beograda! Podnaslov: Izgradićemo bolji svet!"
Ženi počinje da suzi oko. Sin iskreće novine ka sebi i pokušava da prepozna gde je fotografija napravljena, pa on svaki dan tera bicikl i skejt po Novaku, tu je rođen. Ne uspeva ništa da prepozna, svud je samo pesak. Muž spušta novine na sto:
- Ćale je tamo baš rintao, sećam se tih priča...
Žena se okreće i pravi se da meša jelo na šporetu.
- Tja, bolji svet, kaže muž.
Sin nikako da prepozna pejzaž. A tako bi to voleo.
..........................
- Bleksi, video sam juče Mariju u parku. Mislim da se grlila sa onim plavim, sa četvrte godine...
- Raskinuli smo, Marija i ja. Prekjuče...
- Pa nakjuče si mi pričao da se mnogo gotivite, ono, kao, da je rekla kako po prvi put razmišlja o uređenju stana, spominjao si neke zavese koje je videla...
- Prekjuče bilo, Duksi... a onda smo se probudili.

Sin: Što sam sanjao neke gluposti sinoć...
Majka: Šta si sanjao?
Sin: Pa idem ja ulicom, i svetlo zeleni pegaz pretrčava ulicu...naiđe Hamer H3 i pregazi ga, šiklja krv na sve strane, odvedu ga kod veterinara al' on ipak skvikne i onda vidim ćaleta nešto tužan...
Majka: Auuu, crno dete to ništa ne valja, to prema sanovniku koji sam nasledila od babe po ocu znači da će najstariji član porodice iz ove kuće da premine u bolnici!
Baba beše najstarija u kući i brzo je majka ubaci u kola i odveze u bolnicu uz povremene babine povike "Ali dobro se osećam" i "Ne fali mi ništa". Tamo krknuše babi lekove na koje je bila alergična što im je i napomenula ali su mislili da bunca od povišene temperature koju inače nije imala. I te večeri baba se naduje od alergije i rikne.
Na kraju majka tužno zaključi: Eto vidiš sine, sanovnik nikada ne greši...

Hodam tako ja dvorištem posle ručka, omastili mi se brci, kaplje ulje, znoj se skuplja na čelu, sunce propržilo, al' ne da baba da skinem vunene gaće pre juna pa to ti je. A ne da ni u kuću da udjem dok se dvorište ne pokosi... Čujem dedin glas sa strane, u njegovo vreme se to sve ručno, kosom, a ne ovim pederskim mašinama. Okrenem se ka motornoj kosilici, gledam, u pravu deda, zeleno - narandžasti "stihl" sa ručicama, prstohvatima, točkićima... Sve je to jednostavnije bilo u njihovo vreme, sirova snaga, mislim se ja. A sad, da mi nisu rekli da je ovo kosilica, mislio bih da su kolica za bebe. BEBE?!
Ja: Gde se pali ovo čudo?
Kosilica: Crveno dugme, moronu. I ne guraj prejako, nisam podmazana.

U to se budim i ugledam diKapria kako iskače kroz prozor. Pored mene na krevetu leži moja žena. Prebacim ruku preko nje, i iz najniže fioke noćnog stočića vadim vibrator i lomim ga o zid. Ona se budi, i ja se bacam na posao.

-E, Sale, moram ti reći šta sam sanjao. Nećeš verovati koliko je bilo ekstra i uzbudljivo, pazi ovako. Dešava se negde ispred Miladinove kuće, samo što to uopšte i nije njegova kuća, već nešto kao neka šupa, ali dobro sad. Izlazi tvoj ćale, a jebote tvoj ćale ličio tad na onog fudbalera iz Zambije, znaš onog što smo se zezali onda, hahaha. I ovaj, on tu nešto meni kao, eee Laki, jel ideš na pecanje, a nikad me nije zvao Laki, ne znam šta mu bi odjednom, kao povedi i moju ćerku Mariju ako ideš. Ja tu kao "pa važi čućemo se", a uopšte i nemaš sestru kol'ko znam. Mislim rođenu. Kasnije odem ja sam na pecanje i tu se umalo udavim, a spasla me neka devojka, mislim puca kol'ko je ekstra riba. Tu se mi skontamo i odemo na piće, baš se ekstra bili združili, i na kraju se tu probudim. E, ne dal sam psovao, nego... nego hteo da se zapalim.
-Strašno. E, jel idemo danas na basket?

na primer kada ste veoma nervozni vi imate snove o tome kako vam padaju pantalone u javnosti i slicno,kada ste uplaseni sanjate o tome kako vas to nesto ili neko juri,ubija,napada,ponizava,a kad se drogirate ili pijete pokvareno mleko vi i u toku vremena dok ste budni vidite duge,ponije,drvece od cokolade i govanca.