Народски израз да се све оно што је неопходно у кући, не сме давати другима на коришћење. Најчешће се то односи на неку ствар из куће, мада у пренешеном значењу може да означава било шта не би требало делити са другима већ задржати за себе.
- Ееее, Славомире... Ето, прође и та твоја свадба, најзад те оженисмо. Видим, таст и ташта те тетошу к'о своје дете, ти к'о да си се призетио, тамо си код жениних више него код своје куће, иако сте се ти и твоја Јованка преселили у засебну кућу. Него ја би' да те питам за ону њену сестру, Ленку. Много је лепа. Згодна, бре, много згодна. Гледах је код тебе на свадби, богме, кад крене да љуља куковима и земља се љуља... И ја се љуљам кад год је видим да шетка у минићу.
- Јесте, Живораде, добра је. Добра ми је свастика! Понекад не знам да л' сам праву сестру оженио. Добро да ме не чује Јованка.
- Па, бре, што не кажеш неку лепу реч за мене, мог'о би' ја мало да се умувам код твоје свастике. Можда се и ородимо.
- Ееееее, прика, не може. Што треба за кућу, селу се не даје.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
De, ukloni onu tačku iz naslova. +++