Narodski izraz da se sve ono što je neophodno u kući, ne sme davati drugima na korišćenje. Najčešće se to odnosi na neku stvar iz kuće, mada u prenešenom značenju može da označava bilo šta ne bi trebalo deliti sa drugima već zadržati za sebe.
- Eeee, Slavomire... Eto, prođe i ta tvoja svadba, najzad te oženismo. Vidim, tast i tašta te tetošu k'o svoje dete, ti k'o da si se prizetio, tamo si kod ženinih više nego kod svoje kuće, iako ste se ti i tvoja Jovanka preselili u zasebnu kuću. Nego ja bi' da te pitam za onu njenu sestru, Lenku. Mnogo je lepa. Zgodna, bre, mnogo zgodna. Gledah je kod tebe na svadbi, bogme, kad krene da ljulja kukovima i zemlja se ljulja... I ja se ljuljam kad god je vidim da šetka u miniću.
- Jeste, Živorade, dobra je. Dobra mi je svastika! Ponekad ne znam da l' sam pravu sestru oženio. Dobro da me ne čuje Jovanka.
- Pa, bre, što ne kažeš neku lepu reč za mene, mog'o bi' ja malo da se umuvam kod tvoje svastike. Možda se i orodimo.
- Eeeeee, prika, ne može. Što treba za kuću, selu se ne daje.
