- Матори, не знам како си планирао да сакријеш то топче. Једино да га залепиш на под, па ранац преко. У супротном си најеб'о к'о жути.

-Sneg do kolena, kafić u centru grada-

-E, jel danas sreda?
-Mhm...
-A kad Mrki ide u nabavku, jel beše sredom?
-Ma pusti bre, njega su da sad pojeli vuci, čovek koga žena nagovori da proda stan u centru i kupi kuću na Pičkovom brdu i ne zaslužuje bolje... Oooo Mrkela, evo mi baš o tebi... Ej sanke ostaju napolju!
-Ostaju kurac, tu su mi zalihe za nedelju dana a ulice su pune gladnih!
-Dobro ajd znamo se, al otresi sneg. Pa kakva je situacija na, kako se beše zove ono gde ti stanuješ, beše Miletinačuka? Ahahahahaha...
-E nije samo sam te čekao da kažeš tu sranje od fore, jutros baš dok sam prokopavao put da izadjem mislim o tome, zvao sam dedu iz Niša, pazi sad , Kod držmikurovaćki potok, gde se zapalila Miletinasiba, gde...
-I ja sam jutros čistio sneg. Skuvao sam kafu, otvorio prozor na terasi, prdnuo, i oduvao sve sa prozora. Bila je i jedna mala ledenica, ali sam je ostavio, mislim da ne pretstavlja opasnost po pešake...
-Ako i treba da me jebete. Jebao me i prostor, i veliko dvorište i Labrador Retriver u njemu, i žena i kad sam je poslušao. Auto neću moći do Marta da isteram, jel znate da sam izračunao da ću idući samo na posao svaki dan, napraviti nadmorsku visinu kao da sam triput popeo Everest?
-Ma boli te, dobićeš sportsku penziju...
-Imam ja rešenje za tebe, pošto imaš te sanke. Sednete ti i žena na topče, ti odozgo i pravo pod šleper... U zadnjem momentu se baciš, to se sve vodi kao nesreć...
-Ako jebi magare dok su mu noge u blatu.
-Misliš u snegu? Ajde Rudolfe, popi nesto pa polako... Kao da čujem tvoju ženu kako ti jodluje da podješ kući...