Kad te ukućani oteraju od televizora da bi gledali sapunicu
Kompozicija na koju gitarista-početnik potroši dragocene dane/mesece/godine vežbanja kako bi na pitanje „Znaš li turski marš?“ bio u stanju da netačno odsvira njen prvi deo.
Putovanje u Kušadasi fotogeničnim autobusom, koji uživo nimalo ne liči na onaj iz prospekta turističke agencije, niti mu klima radi.
Ostavivši decu kod jataka (tašte i tasta) s nervoznom ženom krećeš na put u bespuće od dan ipo.
Prolazeći pored livada i pašnjaka s buljavim kravama koje unezvereno gledaju izdrkani autobus, imaš osećaj da bi ti srednji prst pokazale, samo kad bi mogle.
Žena već kod Osečine traži piš pauzu, gunđa i šuška po kesi tražeći sendvič sa čajnom. Al' džaba, majstor oteko k'o pčelarski pripravnik od vrućine, s peškirom oko vrata pre Bugarske granice ne jebe da stane.
-Jel' sam ti rekla da idemo avionom, jeb'o te strah od visine!
-Jes, ću dižem kredit za svaki oblak i glupu ptičurinu koju preteknemo?! NE!
Mocartovo najpoznatije klavirsko delo koje svako želi da zna da odsvira i svako pokušava da odsvira prvih par taktova čak i kad ne zna. I uopšte je bilo kakvo merilo da li znaš da sviraš klavir jer svako zna tu kompoziciju i svakog možeš lako oduševiti.
- Umeš li da sviraš neki instrument?
- Klavir.
- Jao, divno! Je l' znaš "Turski marš".
- Ne.
- Pih, pa šta znaš onda ako to ne znaš?
