Говор након уметничког догађаја или културног манифеста.
Вештина празног али дугог беседништва.
У проблемској равни једне могуће теме, заправо тврдње дефинисне као ’критика на маргини’, или, ’систем без критике’, одн. ’критика без система’ могуће је у форми теза поставити неколико оквирних поља унутар којих ћемо се са доста великом сигурношћу кретати под другачије формулисаним насловом – Расап уметности, расап критике: критика уметности деведесетих који је логичан наставака једног другог текста писаног за прилике у уметничкој критици током девете деценије и обљављеног у Зборнику ’Уметност на крају века I. Наслов у тој књизи био је Обнова уметности, обнова критке: критика уметности осамдесетих, па се актуелна тема може и значењски и садржински и временски разумети као парадоксални и, судећи према диференцијама у насловима, контрадикторни наставак јединственог текста.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kakav primer. Plus
ova defka je istina.