Čačanska urbana legenda o dobrim bekovima koji su potekli iz KK Borac ili KK Železničar, još je Krešo onomad govorio da mu date beka iz Čačka i centra iz lepe naše Dalmacije i tri grabova panja i on će osvojiti prvenstvo Jugoslavije, ali one prave.
Sve je počelo od neumornih neimara koji su pokaraj svete reke Morave, u ovom slučaju zapadne, pazi podvlačim, sagradili halu koja važi za jednu od najnesigurnijih za gostujući tim, uz konstantu represiju čačanskih šutera koji ubacuju loptu u koš kao u kacu. Mnogi su dolazili da umoče ruku u Moravu, čak je i Čovke, slučajno, uzeo Borac za svoju filijalu, da pokuša svog patuljka da umače u Moravu, kao oni Grci u svojim mitovima, ali malo je omanuo, izgleda da je sina držao za ruke dok ga je umakao u vodu i ispade da se njegova igra svodi na trčanje i ništa više. No, kada ni to nije pomoglo on je pokušao da umoči svoju glavu u Moravu, ali ne ide pa ne ide, to je očigledno samo kriminalcu Želimiru uspelo.
Još se priča da je Radmilo Mišović prilikom skok šuta bio 3- 4 sekunde u vazduhu, protivnik pada, a Radmilo sipa ko za ogradu. Kolonada šutera je izgleda redovno umakala ruku u Moravu i trpala na ovim prostorima, čak se govori da su neki tražili pelcer ruke od pojedinaca.
Sin: Jao, pa čime se drogira ovaj mali Tripković, mora da koristi nešto?
Otac: Šta se drogira, pelverašu glupavi, pa on je izdanak čačanske šuterske škole. E moj glupane. pojma ti nemaš.
Sin: Ma kakve škole stari, daj ne seri, čačanska škola, čuj ti njega? Gde je to?!
(Udarac u predelu potiljka otvorenom šakom)Otac: E moj magarče, a Kićan, a Radmilo više puta najbolji strelac Juge, čačanski Viljem Tel, a Žele Obradović, a Radošević... e moj zelembaću, pa oni su umakali ruku u Moravu.
Sin: Šta su radili, ma daj, ovo stvarno nema smisla... joj opet ovaj Tripković, ma koristi nešto 100%.
Otac: Slušaj magare, bolje bi ti bilo da sam odeš i umočiš ruku u Moravu možda nešto i napraviš, vidi šta radi Savan i ona ja mali mutavi Teodosić kako dade Špancima s pola livade koš. Još je Krešo Ćosić...
Sin: Ma ne opet ta priča...
Ово је већ легендарна анегдота, све што је написано у дефиницији је тачно, мислим конкретно на причу о шутерима који су наводно умакали руку у Мораву, па као настала прича о узроку добре шутерске школе из Чачка.
Веруј ми постоји добар разлог зашто сам то поменуо, јер је он стопирао напредак неких играча који су били много бољи него ови из ФМП- а. Не кажем, довео је он у Борац и играче који сада играју по Европи у јаким клубовима, али довео их је на каљење и они су имали увек предност у односу на неке клинце из Чачка, сада прпоале таленте, који су били бољи од 60- 70% играча из хегемоније ФМП-а. На крају крајева није он мутав што је баш чачанску школу кошарке узео као филијалу.
http://majstorbasketa.rs/reprezentativci.html За оне којима није баш јасно о чему се овде ради, неки од представника чачанске школе кошарке.
Ja sam, inače, prvi put čuo ovaj izraz u kontekstu Radoševića, ili možda Milosavljevića. Neko od njih dvojice. Realno prosečni igrači kad ih pogledaš, ali uvek preko 20 poena po tekmi, ma gde da su igrali, a šut fazon uvek oko 70%.
A stvarno je masa bolesno dobrih šutera na ovom linku par postova iznad.
Истинита провала за Радмила Мишовића пре него што је постао познат у старој Југи:
Играла се утакмица у Скопљу, на полувремену нерешено. Тесна утакмица. У другом полувремену улази један клинац, чупав, спада му дрес, судија га опомиње да се упаше и веже десну патику. Публика умире од смеха на саму појаву овог клинца.
Е, па тај клинац им је за полувреме убацио 48 поена, Борац убедљиво победио.
- Што га не убацисте од почетка?
- Био пијан, напио се синоћ. Малопре се пробудио, пред крај првог полувремена.
Али и мамуран, човек је драо, сипао као да гађа лоптицом за стони тенис у стандардни обруч.
И опет, само један од чачанских шутера. Има их ту још много. Нађе се и по који центар који је учио овде (Дејан Томашевић, Саша Ћурчић...), по неки који је перфектно радио двокорак, да ниси могао да га зауставиш (Харис Бркић,...)...
Просто, град кошарке.
Генерално Чачани добро шутирају, мајку им гребићку. Овде играм стално са неким клинцима што тренирају у Борцу, јебу нам мајку. Да баци фрижидер убацио би у обруч.
Ма да... Борац је тамо 70' драо све живе, мада нису били константни толико, на пример он изгубе од неког последњег на табели, а зато после дође Цибона и Андројић убаци 40 поена, причао мени отац да је Борац увек био кобан за веће тимове.
Има исто једна прича то сам хтео да убацим у дефиницију, али би била сувишна, више је везана за Чачак као град кошарке, него за сам контекст описаног израза. Ради се о Преласку Драгана Кићановића у Партизан и када је дошао да игра против Борца читава хала му певала: ,, Кићо, Кићане продао си Чачане!'' Човек није могао а игра од толиког притиска, плакао и играо, јер је био млад. Тако плачући убацио не знам колико поена. Причао мени отац, публика неумољива, плаче Кићан, плачемо ми што је отишао. Углавном је Партизан узимао децу из Борца.
YeahBatch морамо играти некада баскет да ти демонстрирам те шутерске гене.
Samo što Kićan nije otišao u Partizan iz Borca nego iz Žela.
Ali tih godina, sve igrače i sve klubove Čačani su gledali kao svoje.
A baš su Borac i Žele imali veliku razmenu igrača, prelazili su često u oba smera.
Poznati o Borcu i kosarkasima iz Cacka:
-Kresimir Cosic: Dajte mi centre iz Dalmacije,bekove iz Cacka,a ostalo cemo skupiti nekako
-Ranko Zeravica: Izuzetno respektujem Cacansku skolu kosarke,pokazala se kao najbolja u SFRJ
-Aca Nikolic(profesor): Zavrsiti 4-ti na tabeli u Onoj Jugoslaviji odmah iza Partizana,
Zvezde i Jugoplastike,ti decaci sa Morave su carobnjaci kosarke...
-Bozidar Maljkovic: Klub koji je uz Partizan najvise doprineo popularizaciji kosarke u Srbiji i tadasnjoj Jugoslaviji
Na vecnoj listi svih klubova u Jugoslaviji KK Borac Cacak se nalazi na 10-om mestu.
Legenda kluba,Radmilo Misovic-Pet puta najbolji strelac lige(1968, 1969, 1971, 1972, 1974)
На Желовом, са тих терена су кренули неки од великана чачанске кошарке, мислим на прве кораке, то што је Златан помињао горе у коментарима.
Iz Žela je Saša Ćurčić, čovek je igrao u NBA u Dalasu pre Divca. Prvi naš igrač ''sa one strane bare''. Samo što je Divac postao popilarniji od njega a Saśa se vratio, odigrao još nekoliko sezona u Evropi i završio karijeru. Željko Obradović i Kićan i Radmilo Mišović su prvo počeli u Želu, sa tim što se Radmilo ubrzo zamenio sa bratom koji je iz Borca otišao u Žele a Radmilo u Borac i u legendu. Žele i dan danas nema svoju halu, a dao je barem 3 puta više talenata i asova od Borca. Jugoplastika je nudila da sagradi Želu halu za transfer Kićana ali to su odbili, da bi ovaj kasnije otišao u Partizan.
Videh sada tekst o Aleksi Avramoviću i neke statistike. Momentalno sam se setio ove presjajne definicije.
Igrao sam s njim basket kada je imao 13- 14 godina i tada je bio opasan šuter i potencijal. Nisam odavno pratio Borac u hali kraj Morave, ali sam upratio priče da je ove godine odlična ekipa. Bez laži i prevare čačnska košarkaška škola uz partizanovu dominantna bila i ostala. Sećam se neke emisije s youtuba u vezi sa Mišovićem kada su govorili o prijateljstvu i duelima sa Splićanima. Sjajna priča.
Odabrao
Agilni
2013-12-16 16:06:14 +0000
Dobar izraz, mada ga prvi put čujem. Plus.