Универзални назив за регистровање неког спољног утицаја помоћу било ког чула, користи се пречесто уместо глагола осећати.
-Ало мајмуне, затвори врата, видиш како је 'ладно?
-А видиш ти ту теа пећ? Укључи мало, јебем те штекару.
______________________________________________________________________
-Брате, што си ставио оволико папричица у суљпа, видиш како је љуто? Умирем јеботе.
-Не видим, брате, отекле ми очи.
______________________________________________________________________
-Душо, дођи да видиш што сам обријао јаја. Видиш како су глатка к'о транџина брада?
-Видим, али ти туки нешто не видим, требала бих да потражим лупу.
Odraditi neki posao, ili barem pokušati.
-Što nisi iscepao drva čoveče?
-Joj, aj videću sutra.
Najebati.
-E videćeš ti sutra od mene, mamu ti jebem, pa ti sad gledaj.
-Kad da gledam, sad il' sutra?
Čuti se sa nekim radi određenog dogovora ili informacije.
-Koji si ti car, kako bih ja voleo da sam k'o ti!
-Pa pazi mali, mene je krunisao papa, vidi sa njime da ti sredi nešto.
-Ajde bre Šomi, ne zajebavaj klinca. Šali se čika.
______________
-Milane, vidi sa kumom ima li brugiju!
...
-Rekao je da ima opaku, al' da ti se neće svideti.
-Daj ga meni na telefon pizda mu materina! Tako sa detetom...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.