Voćna rakija - najprefinjenije vrsta rakije, magični napitak koji se dobija destilacijom odabranih plodova voća.
Pod voćnim rakijama se obično ne misli na lozovaču ili šljivovicu, iako su i one voćne, već na: dunjevaču, kajsijevaču, kruškovaču, jabukovaču, višnjevaču, ili skraćeno dunju, kajsiju, krušku, jabuku, višnju.
Dok je pre par godina bilo nezamislivo u finim restoranima ili kaficima naručiti voćnu rakiju, danas su, hvala Bogu, ove rakije sve popularnije i većina lokala u svom asortimanu nudi neki od ovih magičnih napitaka. Neki lokali su čak postali i poznati po istim rakijama.
Živeli!
Konobar: "Izvolite?"
Ekipa: "Daj nam tri dunje i dve kajsije."
ili
Ortak 1: "Ajmo do Opere na dunju?"
Ortak 2: "Ajd..."
ili
Lik 1: "Da vidiš što sam uzeo dobru kruškovaču, kao da jedeš svežu krušku! Nego skuplja od viskija!"
Lik 2: "Gde si uzeo?"
Lik 1: "Od čoveka! Ajd posle posla kod mene da probaš?"
Tipičan primer najgore brlje. Obično se konzumira kada je društvo kadro i mnogobrojno jer bi neka bolja u tom slučaju samo značila gubitak vremena.
Rakija nepoznatog sastava i nepoznatih proizvodnih sirovina pa sam kreator takve tvorevine usled nedostatka adekvatnog imena naziva je voćna rakija.
Ej! Daj neke rakije ako imaš pa da zalijemo.
Oma stiže. Evo probaj.
Auuu brate ova venca ne bi imala ni da sipas deterdzenta u nju. Kakva je ovo otrovština? Mislim da sam osetio svaku krivinu u crevima. S`ovom ne bih ni fergusona mog prao posle berbe. Đubre trovačko!!! `sovo prao šupak u njoj kad je vako mutna?
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.