Po celom svetu veoma raširena profesionalna orijentacija. Pošto je poznato da se muške poznate osobe uglavnom žene ne toliko poznatim devojkama (mada ima izuzetaka), dolazi do situacije da te ženske osobe uživaju u slavi koju su stekle uz svog selebriti muža. Onog trenutka kada se dogodi da slavni muž umre, treba nekako sačuvati sve te silne prihode, koji se brzo tope uprkos testamentu u kome uglavnom sve ostavljaju njima. Stoga, ukoliko su imale ikakvu drugu profesionalnu orijentaciju, udovice slavnih je napuštaju kako bi postale slavne udovice. Kada god su neka okupljanja, koja imaju iole veze sa pokojnim selebritijem, one su tu, čisto da se slikaju, da citiraju svog blaženopočivšeg slavnog muža, da puste koju suzu, da istaknu kako bi svet bio bolji da su njihovi dragi još sa nama i da kažu kako bi bili ponosni na taj skup.
Joko Ono
(udovica Džona Lenona)
Zvanično konceptualna umetnica. Posle muževljeve smrti je objavila svega jedan koncept-album i održala svega 2-3 izložbe. Ipak, ne može da se požali kako loše živi (što li to?). Gotovo redovno je prisutna na otvaranju olimpijskih igara, na raznim mirovnim konferencijama, manifestacijama i sl.
Jovanka Broz
(da li treba uopšte reći čija je udovica)
Živi u vili na Dedinju, a žali se kako joj to nije dovoljno. Naravno, insistira na tome čija je ona supruga, a od smrti svoga Muža, nije radila ništa (iako je u trenutku smrti imala tek pedeset i nešto). Na neki način, nastoji da se izbori za to da je javnost što više sažaljeva, ne bi li joj došao Rasim i ponudio rekonstrukciju vile o trošku socijalnog fonda
Žaklina Onazis Kenedi Buvije
(dvostruka udovica Džona Kenedija i Aristotela Onazisa)
Uz dvostruko sažaljevanje, išle u i dvostruke privilegije: dva otvaranja testamenta, dvostruko bogatstvo, dvostruke privilegije. Ruku na srce, ona je nastojala nešto da radi posle svih "udaraca".
Ružica Đinđić
(ahm...)
Po zanimanju domaćica, pa ipak nema gostovanja makar i jedne značajne strane zvanice, a da ona nije prisutna makar da se rukuje i prozbori koju reč. Uvek je prisutna na nekim demokratskim panelima, sastancima, uvek otvara skupove, a ako pusti još koju suzu, sva publika se razneži, a blicevi sevaju, televizije to obavezno emituju, a novine prenose.
...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Вратија се Даст :)
И то на велика врата. +
Vratija se :D