Zapreminska diskriminacija

Rafovi u marketu su suviše blizu, jedva prođeš. Obavezno nešto potkačiš i srušiš (i, naravno, oboriš još dva artikla u pokušaju da podigneš onaj prvi).
Ne izlaziš više strahujući od stolica (da se ne desi što i poslednjeg puta: da poneseš stolicu sa sobom).
Isto tako, loža na 2. galeriji u Narodnom pozorištu je tako uska da su ti se kolena izlizala prošlog puta (osim što si iskrivio vrat), pa više ni tamo ne ideš.
Kad se zaduvaš jer si se popeo na 3. sprat, bez lifta, podsmevaju ti se zbog kilaže; kad se iz istog razloga zaduva tvoj mlađi brat, zabrinu se za njegovu krvnu sliku.
U buticima za ,,elegantno popunjene" prodaju kreacije pobesnelog klovna (kragna do vakcine, modeli iz ,,Burde" za jesen/zimu 1966).
Dolaskom Kineza na Balkan, ova pojava dobija interkontinentalni kontekst (čitaj: nijedne pantalone ti nisu taman, pa makar da su s one strane sveta).
U društvu si često jedinica zapremine (-Znaš kol'ka je ogromna - pa, bar dve tebe! - Kakav je motor kupio, i tebe bi bez problema mogao da provoza!).