Žarko Laušević

Највећа глумчина какву земља још не памти са ових постора. Такав таленат се не рађа двапут. Ако је Зоран Радмиловић и Данило Бата Стојковић темељ, Лаушевић је кров модерне југословенске кинематографије. А без крова кућа не може.
Глумац који је своју најпознатију улогу одиграо у једном подгоричком кафићу. Био је врло убедљив. Убитачан. И по томе је познатији народу него по свим својим осталим улогама.

Гњида. Ето шта је. Глумио је Обилића а на крају испао Бранковић. Ајде да је то све стоички прихватио, убијеш двоје људи на чистака, случајно како је сам тврдио, и после одеш у затвор и одрадиш те године, покајеш се и више не сереш ништа по медијима о себи од срамоте и стида. Али не, мора цео свет да зна кроз шта је и он прошао. Не би то био Жарко да није тако, та глумачка стена, ''Официр с ружом'', да не мора касније да се хвали по медијима како је њему тешко, те силне 4 године проведене по тим проклетим ћузама.

Пизда. Наиме, тог 31. јула, Жарко није ни знао да је понео пиштољ са собом. Неки душмани су почели да га зајебавају и он се изнервирао, његов сензибилитет то није поднео, извадио тај ЦЗ-99 и раставио двојицу са душом а трећег тешко ранио. И то све са 13 хитаца. Случајно је л? Он то није прихватио. Као нека пичкица и задњи Циган, правдао се како се само мало занео и како није имао сочива, те није гледао где пуца. Његове жртве су на месту биле мртве, који ће ти курац сочива Жаре кад ти немаш проблема са диоптријом.

Сиса. Када се покајеш, довољно је да само искрено урадиш то и само ти знаш за то, није фора да свима причаш и хвалиш се тиме, да истичеш стално своју ненаклоњену судбину. Побегао је у Њу Јорк и одатле наставио да сере. Жарко је оборио неколико рекорада по броју продатих књига у Новостима. Много њих је чуло његову причу и поверовали су му. То срање намерно не треба објављивати, није поштено ни одлежао, а увелико популише и плаче над собом. Е па није то, него је жељан пажње. Хоћеш опет да глумиш а? Е па нећеш пичка ти материна.

Али највише ми се кења од ових његових колега глумаца када се сете Жарка. ''Највећи човек, најбољи друг, просто, то је морало да се деси, али он је изашао јачи него што је био. Има моју пуну подршку, Жарко волимо те, врати се да глумимо опет као некад''... Није ми добро када чујем та срања по вестима и новинама. Он је једно обично срање које је себи дало много за право, и сада му је жао. Хоће поново да буде главни шмекер. Не иде то више.

Убица. Исти као и сви други. Само што је јавна личност. И само што је написао ту накарадну књигу. И одма у старту, његов положај је повлашћен. Јебени Тадић га је помиловао. Зашто? Да није можда зато што је у тучи песницама и флашама, он фино извадио пиштољ и започео крвави пир и одиграо Риголето успут? '' Случајно, нисам хтео. Убили би они нас.'' Море мурш!