Ultimativna replika kojom se staje na kraj svakoj prepirci ako sagovornik odigra na kartu poznatih ličnosti ili naroda u korist svoje odbrane, opravdavajući time neko svoje delo ili postupak. Jedini kontraargument na ovo je stari, dobri inat ali su posledice obično kontraproduktivne po sagovornika.
Primer 1.
Otac: - Alo, sine, nemoj da jedeš ležeći, ugušićeš se.
Sin: - Eeee moj ćale, znaš li ti da je za Rimljane vrhunac zadovoljstva bio da se na gozbama opruže na divanu, ovako baš k'o ja sad, i onda natenane da uživaju u hrani i piću k'o gospoda, a ne to obedovanje za stolom što vi praktikujete, k'o neki varvari.
Otac: - Pa, zato su i propali, a ti da si smesta dovuk'o to lezilebovićko dupe za sto da te ne bih, onako varvarski, naterao.
Sin: - E baš neću!... Varvarine!
Upotrebom mašte shvatićete o kakvim je posledicama reč.
Primer 2.
Otac: - Ajd' uzmi malo prasetine da vidiš što je dobra, doneo stric malopre iz sela, sveže ispečena, prste da poližeš.
Sin: - Ćale, je l' ti to mene malo poprckuješ? Skloni to, bre, znaš da sam vegeterijanac.
Otac: - Eee, fenseru, a za Uskrs ti je prijala jagnjetina. Dobro, dobro. A, ko te natera na to tako iznebuha, 'leba ti?
Sin: - Jeee, ćale, al' si ti zabagreo. Pa svi poznati ljudi su bili vegeterijanci.
Otac: - Koji to?
Sin: - Pa između ostalih: Sokrat, Seneka, Ciceron, Roza Luksemburg, Franz Kafka, Hitler, Mahatma Gandi, Bob Marli, Džon Lenon itd.
Otac: - Zato su i propali. Il' su otrovani, il' posečeni, il' upucani, il' ih neka bolest pokosila. Svi redom što si ih nabrojao.
Sin: - Dobro bre, ćale, daj ti, ipak, meni tu prasetinu da probam. Nešto sam ogladneo posle ovolike priče.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.