Živim kao Tesla

Veliki broj ljudi (svako) koji žive u poslednjih 20 godina u zgradi starijoj od Titoističkog pravca u arhitekturi mogli su u nekom trenutku da se pohvale da "žive kao Tesla".

Naime, stare višespratnice u gradovima imaju same po sebi prirodno uzemljenje u metalnim (najčešće gvozdenim) vodovodnim cevima. Uzemljenje u podrumu na prelazu u vodovodnu mrežu sprečava struju da preko vode slobodno kruži zgradom i jebava boga oca stanarima u pokušaju da operu sebe, sudove, bilo šta pa i da vrše malu nuždu, što bi rek'o narod, pišaju.

U priču tada ulazi novopridošli Kuronja. Kuronja se u arhitekturu razume kao vulkanizer u embriologiju. Treba spomenuti da, ako biste želeli da dobijete titulu Kuronje morali biste da nahranite i napojite pola Stambenog kako bi ih bolelo uvo za noseće zidove, struju, cevi i sve ostale sitnice. Kuronji se dopada vaša naseobina ali ne i rustična nota u njenim stanovima. On reši, pošto mu Bog dade vreće novaca, da od toga napravi neomodernističko proseravanje sa baroknim nijansama i on dovede nekoliko isto toliko pametnih Kuronja, ali sa titulom Majstora. Ruku na srce, majstorima je samo dokurčio Kuronja i žele da ga skinu sa kičme, i slušajući njegove naredbe čiste savesti prave pičvajz, osiguravajući sebi dodatni posao i, naravno, dodatnu finansijsku injekciju. Poenta je u zameni metalnih sa plastičnim cevima, što prekida prirodno uzemljenje i dovodi do toga da Kuronjine komšije počnu iznenada da podsećaju na likove iz "Zmajeve kugle". Hiperbolično rečeno.

Da skratim, rezultat je kupanje u struji, pišanje u struju, polomljeni sudovi ispušteni iz ruke zbog iznenadnog strujnog udara iz česme. Krajnji simptom je "beli bljesak" ako vam je lice blizu izvora, kao i šizofrenija strujomera koji, vrteći kao prokleta čigra, povećava dažbinu za čitavih 20-30%

Kuronja iz stana viče komšiji u dvorištu: Poštovanje komšija! Mnogo vam je lepa zgrada! Divna stara fasada!
Komšija: Dobar d...
Kuronja: Nego kako život komšija?
Komšija: Živim kao Tesla od kako si spustio dupe ovde jebem li ti dete skorojevićko...
Kuronja: Šta rekoste?
Komšija: Reko' nije loše, može bolje!
Kuronja: Može može, uvek može!