Dva najveća zla za Srbe posle vampira i promaje. Ova dva naroda nas jebu još od davnina (Amerikanac je kriv još dok nije ni postojao) i u tome ni danas ne oklevaju.
Još za vreme naseljavanja na Balkan, Srbi su pobegli od Amerikanca i Švabe iz Bele Srbije, jer su nam bili blizu, i tada su došli u Crnu Srbiju (samo nisu znali kako se zova ova gde su došli, danas znaju). Kroz istoriju, do danas, Amerikanac i Švaba su bili glavni organizatori sistematskog sabotiranja Srba. Oni su nam se približavali kroz istoriju, jer su se plašili da se Srbi slučajno ne slože.
Svaku novotariju štetnu po Srbe, izmislili su Amerikanac i Švaba. To što ti misliš da je nešto izmislio Englez ili Šveđanin nije tačno, to su podmetnuli masoni da ljudi misle da nisu Amerikanac i Švaba. Ali mi znamo. Mi smo naučili da prepoznamo kad su nešto Amerikanac i Švaba napravili i od toga se držimo podalje.
Naravno, i pored sveg zla, tu je nastao i porok. Kola, pre svega. Opšte je poznato da je najbolji auto onaj koji Švaba napravi (Amerikanac tu zaostaje, barem po merilu Srba). To možda izgleda licemerno, da govorimo kako su oni naši najveći zlotvori a onda da uzimamo njihovu tehnologiju. Zapravo, mi namerno uzimamo njihovo da bismo se približili neprijatelju, da bismo koristili njihovo oružje. Štaviše, posebni agenti Srbije (poznati kao gastarbajteri) odlaze da žive među Švabom da bi naučili njegove običaje i saznali njihove tajne, doći do njih iznutra. Posle dolaze u svoju otadžbinu da pripovedaju šta to ima Švaba.
Amerikanac i Švaba su izmislili masone, narkomane, gejeve (homo sapiens homo - homo germanum et americanum; slično našem buljašu homo sapiens homo - homo serbicus), Vatikan, metalike...
-Eee moj, sine. Ne znaš ti šta je to država. Kad je bio Tito, to je bila prava stvar, a ne ova pizdarija sada... Država - to je Tito!
-Deda, taj Tito je najveći kreten naših naroda i narodnosti, on nam je i uvalio do balčaka.
-Ćuti, đubre omladinsko, ti znaš šta je Tito bio! Nije Tito kriv. To su nama Amerikanac i Švaba namestili, jebo i' otac nji'ov!
Ову особину да неко нема изграђену личност ако нема непријатеља лепо је описао Сартр путем свог ''рођака Жила (мислим да се тако звао)'' чија основна бит живота је то што мрзи Енглезе јер, боже мој, они су вековни ривали; још је лакше тако нешто приметити у нашем друштву где се већи део живота одвија на измишљању и ''борби'' против непријатеља- а највећи непријатељ је онај унутра којег нико не уме или не жели да препозна.
Плус са задовољством.
Хвала, Јанковићу, на овако опширном коментару. :) Ово за Сартра се слажем. Мислим, поента ове дефке је исмевање нашег схватања реалности. Јебали су нас разни народи, што јес' јес', али смо увек сами себи чинили највећу штету.
Хахаха, паметно зборуваш Цоле.. паметно! +