Da komšiji crkne krava

Odvratan osjećaj koji mi Srbi posedujemo još od kako smo počeli da se pominjemo u zapisima, od kako je svetska istorija čula za nas i od kako postojimo kao narod. Odvratan osjećaj kojeg se svi stidimo i koji ne pominjemo, osjećaj koji ne želimo da priznamo ni sami sebi.

Dobijemo ga najčešće u sitacijama kad gadno najebemo, nije bitno zbog čega, ali jedina uteha nam je što nismo jedini koji su jebali ježa u leđa. Uvek možemo da se očešemo o nekog drugog i da pomislimo u sebi "uh, dobro je ima neko ko je gore proš'o od mene!"

Naravno to nije lepo i ne zaslužuje reči hvale, ali je valjda to u našem mentalitetu kao naroda koji se uvek međusobno jebavao. Ipak naši stari kažu da smo mi sebi sami najveći dušmani.

- E, u pičku materinu, dobio sam keca iz Matematike, kurac će sad ćale da mi da Pasata i kurac ću da dobijem keš. Ostaću na polaganju i dok svi moji drugovi budu jebali na moru, ja ću morati da učim jebene razlomke i jebene sisteme jednačina. U kurac! I da se nosi u kurac ovaj kreten odvratni koji mi je pomagao na kontrolnom. Služi mi samo da me smara čitav moj jebeni život! I to da mi je neki drug...

- Profesor: Markoviću, evo i tebi jedinica, pravićeš društvo Stefanu u avgustu, pa bolje uči sledeće godine.

- Hvala kurcu da je i ovog kretena ostavio za polaganja, barem znam da nisam jedini koji je najebao. Bog je živ i Niče je... :smeška se:

- Drugarica: Stefane, šta se smeješ koju pičku materinu , ispušio si ga za Pasata ?

Pogledam je, pogleda ona mene. Kapiram da je shvatila da mi je drago jer je i Marković sa mnom na polaganju. Al', šta ću - ne kaže se džabe u narodu "Da komšiji crkne krava, da nam svima prazna štala". Takvi smo mi... Nažalost.