Lik koji se kladi samo na Četvrtu islandsku Be diviziju (sever), Drugu ligu Severne Samoe, trke pasa, snuker, azijsku odbojku i slično.
1: E, je l' znaš možda kako su igrali Sparta Sarpsborg-Valerenga?
2: Si lud? 'de znam...
1: A kojom nogom je Guđmundor Kristijansen dao gol protiv Breiđablika?
Rečenica momka posle falširanja kožne frule od strane devojke.
- Mala, šta radiš to!
- Vidiš valjda!
- Što ga bre diraš kad ne znaš da sviraš!
Opis mestašceta čije stanovništvo čini mizeran broj ljudi, koji verovatno nose isto prezime, a da pritom rodbinske veze ne prelaze drugo koleno...
X:"Odakle ti ideš nesrećniče tako kaljav, jel si or'o negde!?"
Y:"Ma pusti me u kurac, išli u Lučane na utakmicu, majko mila, šta je ono... Jedna zgrada, dve kuće i prodavnica. Staju svi na jednu sliku. A oko stadiona, 10 'ektara zemlje, do kolena sam u blatu bio!"
X:''Rajfajzen...''
Najbolji odjeb-odgovor kada se naduvan vratis kuci,pa te tvoji pitaju zasto su ti crvene oci.
Drugim rečima: ješću, piću, pušiću i jebaću šta hoću. Lešiću se tečnim šoderom, trezniću se špiritusom. Ako mi se baš prijede, surduknuću u ždrelo i sveže zamešani cement (jerbo isti do sada nisam probao). Svinjsku mas' sprovodiću direkt u venu, mazaću se puterom 'mesto Pavlovićeve. Spavaću dva sata posle ručka (zaprška), tri posle doručka (zaprška). Večeraću u 4h ujutru. Pušiću 'Winston' bez filtera, 'Drinu' bez DRINE. Gledaću TV preblizu, stavljaću laptop u krilo (pa makar za decu imao golmane), držaću jebeni mobilni telefon uz jebeno telo. Svoj polni organ stavljaću u svaku rupu na koju naiđem, bez obzira na starost, poreklo i zagađenost iste. Može koji put i da mi se omakne neki voluminizirani. S ovim svim u vezi, jebe mi se i za holesterol, i za jetru, i za pluća, i za sidu. Zaboleše me oba uva i dupe za reumu, proširene vene, vodu u jebenom kolenu, staračko slepilo, upaljenu prostatu, rak, leukemiju, infrakt, aneurizmu i ostale similarne boleštine. Puca mi kurac za živce, obaška za pritisak. Sisaj ga, bre, Dr. Feelgood-e. Hoću da živim dok sam živ.
Veoma stari izraz za radnju koju baš i ne volimo da izvodimo, a dolazi tako iznenada.
Pasti na dupe ili leđa. Složiti se onako lepo da ti izbije vazduh iz pluća.
- Kako volim ovaj prvi sneg kada padne. Onako još je tanak sloj i sve se lepo zabeli.
- Ma Jedi bre govna, tri puta sam već bubnuo na leđa koliko je klizavo. Jeb'o te sneg.
Ma jok, moje je!
Baš bi neko to ostavio da bleji naokolo da ga baš vi pokupite. A i vi naivni k'o dvomesečna lisica ne znate šta je to i čemu služi! I mojne da mi prodajete one fore da se ne razumete u te stvari! Nit' ste vi Marica nit' je to tvrd kurac!
Nego sad lepo da čujem istinu da vam ne odigram čizmino kolo po facama!
- I baš ti, tako naivan, s dosijeom debelim k'o pola pandura u stanici, da prolaziš i pokupiš pištolj s kojim je malopre opljačkana trafika niz ulicu!
Osoba koju ne razumemo čak ni kada nam nacrta.
Uplašiti nekoga tako da bukvalno pusti piš u gaće. Najčešće se to radi iznenadnim iskakanjem iz šteka ka zamišljenom čoveku, mada može da se desi i kada pržiš nekoga da nešto nije u redu, a on se u trenutku primi k'o mlad majmun.
- Šomi čekam Anderleht keca za maksimalu i ne smem da pogledam u teletekst. Koji je rezultat?
- Gube tri nula brate.
- Šta!?
- Zajebavam se, nula-nula je još.
- Ma idi bre u kurac budalo, ala si me ispresecao.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ej brateeee!
- Au jesi ti normalan bre, kako si me ispresecao. Šta koji kurac radiš tu iza kontejnera i što si tako beo k'o sir? Jel se sunčaš u kapeli svaki dan?
Nisi ti više dete, ne. Davno si to prestao da budeš. Završio si srednju školu i rešio da se osamostališ. Nećeš da studiraš, jebeš to, trebaju ti pare sad i odmah. Bole te brige ko će šta da kaže. Rešio si, gotova stvar. Puna ti je kapa ćaletovog alkoholisanja i kevinih pokušaja da te „izvede na pravi put“. Šta tebe ima ko da usmerava?! Valjda sam znaš za svojih 20 godina šta valja a šta ne! „Kevo bre, prekini da zvocaš, ne mogu da čujem ni sopstvene misli od tvog čantranja!“ Muka ti je od sveta oko tebe, od toga što su baš na tebi svi našli da ispravljaju krivu Drinu. Ideš u drugi grad, bolji i veći, da pomogneš sebi i urediš svoj život. Da sve zaboraviš i kreneš ispočetka. Ne veruješ više nikome i ne obazireš se na kevine suze. „E kevo, mojne mi cmizdriš tu, nisam balavac. ’Ajde prekini, nemoj da me nerviraš. Čujemo se, odoh ja sad.“ A onda...
... Dođeš u novi grad, u „džunglu“ i izgubiš se. Manji si od makovog zrna. Još uvek si uplašeni dečak čiji tužni pogled ledi ljude koji se sa njim susretnu. Nisi još uvek sve prošao, osećaš da ti fali još nešto. Ne možeš da se izboriš sam. Zaboga tek ti je 20 godina, mlad si, treba ti vremena! Mislio si da ga imaš na pretek tad kad si odlazio. Ali nemaš, zajebao si se. Moraš brzo da se snađeš, ako hoćeš da opstaneš sam, tvrdoglav i bez tuđe pomoći. Potreban ti je neko kome možeš da veruješ. Onako kao što su klinci iz kraja verovali tebi. Sećaš se, bio si glavna faca u kraju, onaj kojeg su obožavali svi klinci. Sad od te face nije ostalo ništa. Sećaš se mame kako plače dok te prati na autobusku stanicu. Staje ti knedla u grlu. Šta bi dao da je sada vidiš! Svoju kevu, koju bi sada nazvao „mama“. Čudnu bi snagu dobio. Da ti opet dosađuje kao nekad i tera te da popiješ šolju mleka. Sve bi opet bilo dobro.
Prenosivi komad nameštaja. Nenadjebivi višenamenski stočić.
Mobilni telefon, daljinski od televizora, ključevi od auta, piksla, cigare, daljinski od klime, pivo, čips, sin, kikiriki, tiketi, ćerka, novine, olovke, cvikeri, pičke materine...
Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.
Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.
Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.
Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.
- Je li, kolega, oće li biti ovog rata?
- Ma boli nas uvo. A znaš što? Mi smo Srbi! Uvek sve zajebemo i izjebemo!
- A šta ako nam uzmu još neki deo zemlje?
- Neka. Srbin je najpametniji i sve ce nadmudriti! Ko zna zašto je to dobro...
- Ali...
- Nema ali. Mi smo Srbi! Aj živeli!
- Živeli!
Najniža i najperfidnija prozivka koju jedna žena može da uputi drugoj, pod uslovom da razlika u godinama između dve suprotstavljene strane nije veća od 14-15 godina.
- Čula sam da se jebeš sa mojim mužem! Jel' istina to?
- Daj Mico, smiri se! To se neko sigurno neukusno našalio!
- Našalio, a? Mogu ti reći da je meni zvučalo jako ozbiljno kad su mi rekli!
- Ma daj! Nije istina!
- Ko me terao da se udajem za klinca! Svi su mi govorili da ne tražim piletinu a ja navalila! Logično da će sad da juri mlađe ...
- Koliko si ti ono beše starija od njega?
- Trinaest godina, vas dvoje ste vršnjaci!
- Ne vidi se, baš ste lep par! I nemoj da veruješ u te tračeve za mene i tvog dragog, ništa od toga nije istina. Nemoj da se svađamo oko gluposti, ja tebe mnogo volim i poštujem, ipak možeš majka da mi budeš ...
Pogrešan naziv stare dobre bajke... '' Dva parazita i jedno prase'' bi bio adekvatniji naziv, jer se u završnici one dve lenštine bespravno useljavaju kod tupavog vrednog brata, koji, umesto da ih pošalje u tri lepe, ustupa im dve sobe, kuhinju i dnevni boravak da šire svoja debela dupeta i po ceo dan se proseravaju kako im nes kafa nema dovoljno pene...Jebem te glupog!
Rečenica kojom nekome daješ do znanja da zbog nečega što radi, ne treba da mu bude nelagodno, da se stidi, da ga bude sramota. Iako je sve što se dešava u prirodi zapravo prirodno, većina ljudi ima neki svoj stav da je prirodno zapravo ono što oni odobravaju, a sve ostalo nije prirodno, što malo čudno zvuči, jer ako nije poteklo iz neke neprirodne dimenzije iks ili tako nešto, ja stvarno pojma nemam odakle je, kog đavola, moglo doći.
- Milka, dosadilo mi da trpam u džajnu, bi l' mogao da ti ga pristavim u dvojku malo?
- A?!
- Pa mislim, ono, u rč? Da ga metim tamo.
- Iju! Neću... znaš, to nije prirodno!
- Milka, sve je to prirodno...
- Kako, bre, prirodno, jesi li video negde u prirodi da jelen trpa drugog jel...
- E, Milka, mani me tih Balaševićevih fora! Nego lubrikuj to pa da pristavljam.* * *
- Hej, tata, danas mi se prvi put digao u školi...
- Neka sine! Sve je to prirodno.
- Ali tata, digao mi se na Gojka!
- Na G... št... MOLIM?! Jebem li ti Sunce dukatlijsko, Milanka, čuješ li ti ovo?!
Izraz kojim se djevojku obavještava da bi je opalili, ma koliko se to na prvi pogled činilo nemoguće.
Prilazi djevojci.
-1: Mala, za tebe imam samo dva stiha.
-2: Baš lijepo. Reci.
-1: Da si kamen jedan dan, ja bi' bio mač u kamenu.
-2: Joj, to mi je najdraža od Čolića.
-1: Pusti ti pjesmu, aj' se jebemo.
Sleng za svakog starca koji voli da prepričava doživljaje iz rata (sleng dolazi od istoimenog lika iz serije Mućke). Ako mu bilo ko da bilo kakvu asocijaciju počinje da priča o tome kako je 6 kilometara bežao od Nemaca kroz šumu dok su ga oni jurili sa kerovima koji izgledaju kao Kerberova štenad, onda kako je sa jednom puškom pobio više Nemaca nego Bata Živojinović u svim filmovima zajendo. Posle su ga držali Četnici u zarobljeništvu ali je uspeo da pobegne uz pomoć jedne turpije. Ima još milion verzija i ni jedna se ne poklapa. Istina je da je bio u Partizanima ali da je samo jebo čobanku Smiljku dok su se njegovi drugovi klali u šumi sa Četnicima. Lako je prepoznati koji je bio pravi vojnik jer oni ne vole baš da pričaju o ratu, to im je ostavilo ožiljak na psihi, nikada više neće biti isti...a Alberti vole da se kurče i preuveličavaju u srazmeri lovačkih priča.
-Čiča Gorane, prebacićemo Vam Skupštinu, gledamo utakmicu...
-Nemoj, sinko, danas su najavili da će Vučić doneti ženski veš koji je našao kod Čede u kolima...
-Čiča Gorane, biće sutra repriza, sad igramo finale sa Nemcima...
-O ti Nemci...sećam se 42...ili beše 43...ja sam bio sam u šumi a jurilo me 2000 Nemaca. Predvodio ih je neki kapetan Martin Burgen...kako ono beše, nešto Burgenbag-Burgending-Burgenhofer...(nastaje 4 minuta neprijatne tišine) i on je imao tik na mene jer sam im digao u vazduh bazu gde su krili oružje kojim je Hitler hteo da osvoji...
-Dobro je bilo, Alberte, platićemo ti mi jedan vinjak, samo nas pusti da gledamo utakmicu!
