Duša

Fiktivni organ, koji se nalazi, po verovanju, odmah do dušnika. E sad, u zavisnosti od situacije, može da siđe u pete(u slučaju kad je subjekt uplašen), a može da dođe do nosa(u slučaju iscrpljenosti)...
Duša je, ustvari, izuzetno stanje duha koje se ne može najtačnije opisati rečima.
Kažu, ako je imaš, da si čovek koji zna da ceni tuđe i svoje moralne vrednosti, voliš da voliš, da pomogneš, da praštaš, da se družiš. Pa iz tog razloga nekog bližeg, voljenog, dragog nazivamo svojom dušom(mada to sve više prelazi u kurac).
Kad zaboli, veoma je nezgodno. Hladan bol koji izjeda u grudima i protiv koga ne možeš ništa, ali baš ništa.
Duša ne može biti loše stanje duha, kome je stanje duha loše, taj dušu nema.
I povrh svega, ona je izuzetno mirišljava stvar, jer miriše na čisto.

- Izleteo neki narkoman, u pet ujutru, ej! Zamisli traži nam cigare! Ma idi bre, duša mi sišla u pete...
----------------------------
- Brate, kakve pripreme smo odradili, koja suva trčanja, koje vežbe, samo da se vratim kući da se odmorim kao čovek, duša mi u nosu!
----------------------------
- Dušo, srce, ljubavi, dođi pored mene!
- Zilj, zilj, mva, mva! Teraj se u pičku lepu materinu!
----------------------------
- Brate, ostavih Jelicu, duša me boli!
- Ma puca tebi kurac, čim je ne zoveš... Ti dušu nemaš!
----------------------------
- Jao Ana, kako si ti lepa devojka! A tek kako mirišeš, kao duša!