О чему се ради?
По важећим законима и прописима, данас је у Србији највећа могућа казна затвора 40 година.

Да ли је то мало за нека дела? Да ли је то морално и исправно?

Да ли су "људски живот и достојанство" толико "неприкосновени", да ми који живимо поштено и без икаквих мрља треба да имамо иста људска права која смо рођењем добили, као и неки други људи, који су такође добили та права рођењем али су сами одлучили да чине злодела и друштвено неприхватљиве ствари?

Ја лично сматрам, да су сви људи рођени једнаки, и са једнаким правима, али да за одлуке које доносимо морамо сносити одговорност.
По мени, некада, у неким случајевима те одлуке могу бити толико погрешне да једноставно није реално да такви људи имају иста права као и остали.

Те особе су својим одлукама одлучили да нису исти као и остали и да они имају нека виша права од остали и да могу да раде то што раде.И све време се крију иза уставне одредбе по којој су "људски животи и достојанство неприкосновени" те због тога "...у Србији нема смртне казне"

Како моје људско достојанство, може бити исто као и достојанство тих особа? Зашто они имају иста људска права, као и ми који ништа нисмо учинили?
Да ли је стварно то "достојанство и право на живот" толико велико, да иза њега могу да се крију сви они који су чинили злочине коју заслужују, ако не смртну, бар доживотну казну?

(у примеру који сам дао, можда и може да се човек позове на болест и психичке проблеме, али ја свакако сматрам да 40 година није довољно, али цела тема није само због њега, него и због оних злочинаца и криминалаца који нису "неурачунљиви")

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=06&dd=27&nav_category=16&nav_id=441581

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/195729/Uhapsen-osumnjiceni-za-silovanje-i-ubistvo-devojcice

Шта ви мислите о свему овоме?

Ех, да је сигурно то да ће он добити 40 година, ја би био срећан. Сумњам да ће добити толико, добиће 20 и нешто и то ће још да му смање.

Није ствар у томе да овом психопати дају 40 година, ствар је томе да је потребно да се мнооооого поради на реформи правосудног система. Толико причају о томе, а нигде промена.

Хтео сам и то да кажем, али рекох нећу, доста је и ово за први пост. :)

Можда због притиска јавности (срамота да на основу тога судство одлучује) и добије 40 година. Али, гужва у затворима, претрпани... Он ће да се жали па ће да му смање на неких двадесетак година, па ће онда добро да се понаша и пустиће га напоље за неких 15 година сто посто.

40 година је мало. Мислим да треба да се уведе доживотна, ипак нисам за смртну казну. Али као што је Пеки рекао, док не дође до неке реформе правосуђа и док се закони не буду спроводили, не вреди онда ништа ово увођење доживотне казне.

40 godina je pola života...
Ljudi se menjaju za 40 godina...Taj neće, ali je već potrošio pola života, tako da ne verujem da će biti od neke štete kad ga budu pustili iz zatvora.
A ne mislim da smo izjednačeni sa njima ako ne postoji smrtna kazna. Ne verujem da je toliko zanimljivo u zatvoru.
U suštini, smrtna kazna je najblaži način ako želiš nekoga da kazniš.
A i ne mogu svi ljudi da budu normalni, uvek postoje neke falinke u sistemu, za to postoje zatvori.
To što su psihopate ne znači da ne zaslužuju da žive, pošto su jednostavno takvi stvoreni, ali samo znači da ne treba da budu u okolini normalnih ljudi i da ih ugrožavaju.

Таквима већи проблем представљају други робијаши, него дужина казне.
А што се тиче тога да је 40 година мало... рецимо да неко направи неко срање чим постане одговоран за своје поступке, 40 година ће му значити скоро па ко доживотна, с обзиром да ће изаћи са 60 година на слободу.

Ja sam protiv smrtne kazne. Život je veća kazna od smrti.

Besmisleno je uvesti smrtnu kaznu. Pa šta mislite, zašto se često posle zločina izvršava samoubistvo? Zato što neće da ceo život trune u zatvoru. A to je veća i gora kazna.

A što se tiče monstruoznog zločina, ja ne shvatam kakav to može da bude čovek (ako sebe može tako da nazove) koji tako nešto može da uradi?! Stvarno strašno kakvih ima, postidim se, stvarno...

Пре мислим да би требало увести физички рад на робију. И то тежак физички рад. Показало се,наиме,да поједине психопате по изласку из затвора наставе да чине иста,или још гора дела. Физичка активност је оно што би стварно могло да их одврати од помисли на злодела.
Након 40 година релативног мировања у затвору,робијаш само још више размишља о томе како једва чека да изађе(па још ако му смање казну,онда милина). Али,након истог тог периода проведеног рмбачећи,верујем да му не би било до живота,а не до било каквих злодела.

Сад су поставили неку терапију да од педофила направе педера...
Ја се залажем за кастрацију - и волео бих онај Јанковићев "Стаљинов приступ", све то у гулаге да копају камење и граде путеве...

Стварно,требало би за робијаше поново увести баш такве радне логоре. И то са што мање одмора,да не би имали на шта да мисле.

S obzirom kako se u ovoj zemlji kažnjavaju silovatelji, ne bi me čudilo da dobije pešes godina - i to zbog ubistva, ne silovanja - i tri uslovno. Ali ono što znam je da, koliko god da dobije, biće to duge, DUUUUUUGE godine za njega. Poželeće da umre.

Слажем се са Инсолент. Кад буде отишао тамо биће само питање времена кад ће нови другари да провале што је ту. Они такве баш нешто не воле...

Gledala sam ispovest jednog takvog. Hteo čovek da se ubije, nije imao čime.

Смртна казна је дебилна идеја, од ње нема никакве користи. Што рекоше Јанковић и Триша, увалиш им неку шљаку, то је вин-вин комбинација. Они сачувају какав-такав живот, а држава има бесплатну радну снагу. Колики год психопата неко био, није га тешко обучити да обавља неки посао, тежак или лак, од кога ће друштво имати неке користи. Нек праве сувенире које ћемо после да уваљујемо странцима као народну радиност. Капирам да за четрес година просечан робијаш може да направи пола милиона шајкача.

Mislim da je, od pitanja same kazne, mnogo bitnije pitanje uzroka. Adekvatnom kaznom možemo dobiti pozitivan ishod jednog slučaja, otkrivanjem uzroka možemo preduprediti bezbroj negativnih ishoda.

Citiraću Branka Dragaša: "Najopasniji je socijalni kriminal, jer nije pod kontrolom. Organizovani kriminal je pod kontrolom tajnih službi i političara i on se brzo rešava. Promenite režim, pohapsite političare vezane za kriminalna poslovanja i smenite pripadnike tajnih službi i izbacite ih iz državne službe. To se sve uradi za nekoliko dana. I uključite medije i javnost u sve te kriminalne kombinacije. Organizovanog kriminala nema, ako ga nema u vrhu države. Međutim, najveću opasnost predstavlja socijalni kriminal koga više niko ne može kontrolisati. To je dobilo ozbiljne razmere. To ugrožava bit države, društva, porodice i pojedinca. Kako izaći iz toga? Ne može na silu. Ne može preko noći. Mora ubrzanim razvojem demokratije, privrednim razvojem, rastom životnog standarda i boljim životom. Kad su ljudi zaokupljeni stvaranjem i kad im je dobro, onnda nemaju crne misli. Dakle, celokupnim preporodom društva i otvorenim razgovorima u javnosti pobeđuje se socijalni kriminal.
EU nam tu može pomoći da otvori svoje tržiste za naše proizvode i da nam da svoje stručnjake u tužilastvu, policiji i sudstvu, kako bi što pre proradile institucije. Tako se socijalni kriminal smanjuje na pojedinačne patološke slučajeve, dok organizovanog kriminala nema."

I svestan sam da i mnogo naprednija društva imaju izvestan procenat devijacije u uzorku, tako nalažu prirodni zakoni, ali na nama je da se zapitamo da li smo učinili sve da taj procenat svedemo na minimum; naravno da nismo. Smatram, da u društvu, u kome nisu rešena brojna primarna pitanja, nije realno očekivati da se neko ozbiljno bavi marginalnim pitanjima (što po procentu ovakve stvari ipak jesu).

I još bih u vezi sa ovom temom rekao da je, za civilizovano društvo, od same kazne možda bitnije pitanje resocijalizacije, jer je kod nas praksa da se ovakve jedinke vraćaju još pogubnije po društvo. Gledao sam dokumentarac o zatvorenicima u poluotvorenom odeljenju u Lepoglavi, ti ljudi tamo imaju obavezno radno vreme, proizvode školski nameštaj, a u slobodno vreme su aktivni u amaterskoj dramskoj sekciji, što i jeste cilj, uključiti ljude koji svoju kaznu odsluže u normalne životne tokove. Jedino bih ostavio nauci (psihijatriji) da se izjasni da li postoje takve jedinke (i takva dela) za koje je besmislena resocijalizacija, ja nisam kompetentan to da kažem, ali takve bih doživotno slao na težak rad.

Izvinjavam se svima na opširnosti, ali mislim da me težina teme delom opravdava.

Kolko god se trudili, u zakonu necemo nikada dobiti crno-belu situaciju gde ce jedno resenje da pasuje svim problemima. Licno sam u principu za davanje druge sanse ako covek moze vratiti svoj dug drustvu ili ostecenome.
Doduse, u pojedinim slucajevima, kao sto je ovaj, ponekad se mislim da je najhumanija smrtna kazna, i za pocinioca, i za drzavu i za drustvo...
Kucice uspavljauju kada pobesne, pod izgovorom da se ne muce.

E, ja nisam za kastraciju, šta ako "kastratuju" nekog nakrivo osuđenog, a toga ima.

Да то је мана, нпр. један познат лик из историје је био грешком кастриран због неке лажне оптужбе. Само немам појма ко... питај за то ЈТУ-а.

Pjer Abelar je bio fizicki ustrojen. Alan Turing - hemijski, posle cega se ubio.
Sto se tice tih metoda posle kojih nema nazad, mislim isto sto i Vlajko, samo bih dodao i to da, na primer, postupak sprovodjenja smrtne kazne (osudjivanje, zalbe...) ume mnogo da se otegne, i kontam da na kraju ispadne skuplje nego dozivotna robija.