Da li su ova dva aspekta ljudskog mišljenja u nepomirljivom sukobu pred istinom? Ako jesu, na koga se vi kladite? Da li je naučna slika sveta pomirljiva sa religijskom? Da li se sa svestranim savremenim prihvatanjem modela života koji je nametnut od strane nauke, bog pojavljuje kao "god of the gaps", kao suvereni vladar onog jaza koji nauka još uvek nije sposobna da objasni? Koliko je i na sam savremeni pojam o bogu uticala nauka, koliko ga je korigovala? Da li mislite da se religija lukavo izbavlja iz neprilika potezanjem karata nesaznatljivosti boga i ograničenosti ljudskog uma? Da li mislite da religija eliminiše ljubopitljivost? Da li mislite da nauka nema ni osnovu, ni cilj, i da je ona samo pogrešna ljudska ilustracija nesaznatljivog univerzuma? Da li mislite da nauka i naučno znanje mogu da ugroze čoveka i da se stoga moraju uzeti sa rezervom?

Da li uopšte želite da učestvujete u ovom, neko bi rekao uzaludnom trošenju vremena?

Svačije mišljenje je dobrodošlo, a žučna diskusija je više nego poželjna.

Mislim da ne moraju biti, zavisi koliko doslovno prihvatate religiju.
Ako bih morala da se kladim na nauku. Ateista sam. Ali to ne znaci da nemam neko svoje shvatanje sveta, koje naravno iskljucuje Boga.
Mislim da se upravo na taj nacin mogu ukomponovati nauka i religija.
Mnogo. Ljudi su poceli da razmisljaju, da se pitaju... Mnogo. Rasprsene su mnoge iluzije.
Mislim da religija ume itekako biti beg od stvarnosti ljudi. Jednostavno je lakse ljudima da veruju u neciji tudji plan nego u sebe.
Mislim da religija dozvoljava ljubopitljivost samo u okvirima fizickog izgleda Boga.
Definitivno ne mislim to. Ima cilj da objasni, jer ljudima je potrebno objasnjenje.
Ugroze u smislu otrezne ga. To je jedini nacin, po mom misljenju.

Мислим да су и једно и друго иста говна....има глупости и у религији и у науци...мада опет, и једно и друго нас може научити корисним стварима. Тако да гласам за обоје.

Nauka,nauka i samo nauka!!! :D Mada u potpunosti razumem ljude koji veruju i slazem se sa Majom da je to jedna vrsta bega od stvarnosti...ljudi od davnina sve stvari koje ne mogu da shvate ili objasne pripisuju bogovima...Naravno da ne treba uzimati sve zdravo za gotovo i prihvatiti sve sto nam serviraju i u nauci i religiji...Sve u svemu, svet ne bi mogao da funkcionise bez oba aspekta i ova rasprava nikada nece imati kraja...Jedino sto mi mozemo je da kazemo svoje misljenje!!! :D

Mislim da su i nauka i religija bitne za razumijevanje svijeta i one se međusobno ne isključuju, već dopunjuju.

Neke od stvari kojima se one bave su im zajedničke, neke pak su isključivo u domenu naučnog ili religijskog.

Mislim da bi njima trebalo dodati i filozofiju, koja nije puko pišanje u vjetar, već logično razumsko zalaženje u neka najfundamentalnija pitanja svijeta.

Filozofija takođe u nekim stvarima može da pomiri nauku i religiju, dokazujući da su naučne i religijske tvrdnje o istim pojavama obe logične i moguće, uprkos tome što se nekada razikuju, ili su čak suprotne.

Ја бих додао и историју. Учитељицу живота...мислим да услед непознавања историје људи понављају грешке. Такође у историји могу да се пронађу многи одговори на данас актуелна друштвена и политичка питања. :Д

Svaka cast za filozofiju,mada se razna filozofska shvatanja svrstavaju u religije (prvenstveno mislim na budizam)...

Slazem se da je potrebno dodati i filosofiju.

CITAT

Any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic. Arthur C. Clarke,
"Profiles of The Future", 1961 (Clarke's third law)
English physicist & science fiction author (1917 - )

TACIT

Na koji nacin to povezujes sa religijom? Meni to bas ide u prilog nauci, kao da kazuje da se sve moze objasniti njome.

Све што наука није објаснила ту је магија (религија). Мого тога је некада била магија (религија), па је наука објаснила - ватра, талси, муње и громови, блаблабла...

Што би реко галилеј:

Докле год је нешто тајна за науку ту је религија да нам објасни на други, "лакши" начин. Свака тајна је приписана богу или божанствима. Међутим права наука никада неће оспорити постојање бога или божанстава, јер по природи наука није искључива. Између осталог, наука је произишла из магије и религије.
Ко су били алхемичари, врачеви, свештеници, монаси него најученији људи тих времена (можда и сада). Исти ти људи из религије су чували древне научне списе и неки докони монаси и/или свештеници су то проверавали и покушали и да објасне.

Погледај Кину. Сваки манастир је био центар науке. Ако хоћеш да не гледаш Кину, већ Хришћанство био једном један Мендел и објаснио наслеђивање. Иако је гледао најпростији вид наслеђивања особина (доминантно-рецесивно), исти тај духовник је дао основу генетици као науци.

Да не помињем следеће који ће ми неки можда и оспорити: "Ако нам је Бог дао памет, мудрост и интелигенцију, зар није грех не искористити је?"

Ниједан прави научник неће довести у конфликт религију, магију и науку, већ ће тражити или везан одговор на неко питање или ће корстити идеје из прве две поменуте сфре објашњавања света око нас.

Не заборавите да без религије не би било ни науке. Да ли Бог постоји или не није битно у овом случају, али сама идеја о Богу и објањавању Бога нас је довела до науке, тј. разумевања света око нас и тежње изједначавању са Богом. Док не знаш свет као што га Бог зна, нећеш моћи њиме да управљаш.

A po meni najnaučniji dokaz o postojanju Boga je slijedeći, a zasniva se na logici i fizici.

Dakle ovako: Još je i Dekart uočio da su ljudi do spoznaje o svim zakonima fizike došli empiriskim putem, dakle, posmatranjem, mjerenjem i eksperimentima. Kroz stalno ponavljanje ogleda i mjerenja uočili su određene zakonitosti - zakone fizike - koje su naknadno i matematički objasnili. Međutim stalno odvijanje određenih fizičkih pojava na identičan način nije logički nužno. Na primjer - čista je logika da je 1+1=2 (u dekadnom sistemu). To je logički nužno i tako je u svim mogućim svjetovima. Dakle matematika je logički nužna. Međutim fizika nije. Kada ja ispustim olovku nije logički nužno da ona padne na Zemlju. Logički bi bilo potpuno moguće da ona i ostane da lebdi u vazduhu. Sa stanovišta logike, stalno odvijanje fizičkih događaja na isti način ekvivalento je stalnom izvlačenju kuglica iz vreće - mi stalno ponavljamo eksperimente i opažanja, i fizički događaji se stalno odvijaju na isti način - to je isto kao kad bismo stalno vadili kuglice i stalno izvlačili bijele kuglice - međutim, ne postoji ništa u samoj logici što bi onemogućilo da jednom izvučemo crnu kuglicu - odnosno - ne postoji ništa u samoj logici što bi onemogućilo da se nekada određene fizičke pojave dese na drugi način (npr. da olovka ostane u vazduhu).
Dakle do fizičkih zakona se došlo induktivnim putem a ne deduktivnim, a induktivni metod nije logički nužan niti je 100% pouzdan.

Međutim, upravo to što svugdje važe isti fizički zakoni i što se fizičke pojave svuda i uvijek odvijaju po istim principima upućuje na postojanje Boga. Pošto takvo ponašanje materije u svemiru nije nužno, da nema Boga, svaki dan bi mogli da se mijenjaju fizički zakoni haotično. To se ne dešava zato što postoji određeni vrhovni Tvorac i Zakonodavac koji je naredio kompletnoj prirodi i vasioni da se ponaša po njegovim principima (izuzeti su ljudi kojima je data slobodna volja, ali i oni su podložni fizičkim zakonima). Beslovesna priroda uvijek i slijepo poštuje Božje fizičke zakone i upravo zbog toga će olovka uvijek pasti kada je ispustimo (osim ako nismo u bestežinskom prostoru); iako njen pad uopšte nije logički nužan. Njen pad je nužan samo zato što ona slijepo ispunjava Božju volju.

Pojava određenih čuda (od kojih je velika većina prevara i šuplja priča, ali za neka se može tvrditi da su se zaista zbila sa poprilično velikom vjerovatnoćom) takođe ukazuje na postojanje Boga i natprirodnog svijeta. Čuda dokazuju da poštovanje fizičkih zakona zaista nije logički nužno (jer da jeste takvi izuzeci ne bi mogli da se javljaju) - pa se stoga mogu smatrati izuzecima u kojima je Bog dozvolio kršenje fizičkih zakona iz određenog razloga - ponekad i radi sopstvene samoobjave čovječanstvu. (Isusova čuda i sl.)

Ovaj dokaz se može koristiti za dokazivanje postojanja bilo kog Boga, ne samo hrišćanskog. Moje hrišćansko opredjeljenje zasnovano je na dodatnim dokazima iz Biblije kao i na vlastitom "osjećaju".

Tacno je da je tu religija da nam objasni na laksi nacin. Nauka to dopusta, nije iskljuciva, ali to je samo zato sto jos uvek nije moguce objasniti sve stvari.
Samo mi se ne svidja ovo- ti kazes da je sama ideja o Bogu dovela do nauke, zasto? Nije istina. Covek je trazio objasnjenje sveta oko nas i nije mogao da nadje i za to je dosla religija kao najlaksi izbor. Nije iz religije nastala nauka, vec iz covekove potrebe za nekim odgovorima.
I ti mislis zaista da ne mozemo bez religije?

Али мораш признати да на одабир религије много утиче и околина....да си рођен у Кини да ли би био хришћанин? :Д

KanameTosen- da, naravno, ti se radjas i odgajas kao pripadnik jedne vere ili ne, ali inteligentni ljudi nece prihvatiti sve servirano na tacni i sazvakano, vec ce se pitati. I ako osete nesto drugo od onoga kako su rodjeni- bice nesto drugo.

Ne slazem se sa Jovicicem, smatram da se svako od tih izuzetaka moze objasniti. Mozda ne sada, ali moci ce...

Religija i nauka!!! Samo zajedno mogu doprineti da se spozna istina, ukoliko je to nama kao ljudskim bićima uopšte moguće.

Да додам нешто само. Сликовито објашњење спајања науке и религије како би ме свако разумео ако није бандоглав (надам се да ћу успети).

Посматрајмо воду, али посматрајмо је из три перспективе - обичан паор, хемичар и физичар.

Карактеристике воде:

-Обичан паор-
Мокра је, пијем је да утолим жећ, не могу без ње да жањем и стоку да гајим. Треба ми једом у по године да се бањам, и сваки дан да се умијем како бих се разбудио. Неопходна ми је за спремање чорби, супа и које каквих шега на рачун комшије.

-Хемичар-
Састоји се из два атома водоника и једног атома кисеоника. Везе граде приближни тетраедарски облик са малим одступањем због постојања два слободна електронска пара на кисеонику. Универзалан растварач, рН неутрална и амфотерна, али прилично инертна у реакцијама. У присуству једносмерне струје се разлаже на саставне компоненте (кисеоник и водоник). Реагује бурно са алкалним металима и њиховим оксидима, док мање бурно са земноалкалним, са осталима готово да не реагује... бла бла бла...

-Физичар-

На собној температури представља супстанцију у течном агрегатном стању без боје укуса и мириса. На температури од 0ºC кристализује и прави равнотежу између течног и чврстог агрегатног стања, док на нижим потпуно кристализује. Поседује аномалију специфичне густине - на 4ºC је најгушћа док се на вишим и нижим температурама смањује и самим тим чврсто агрегатно стање остаје на површини течне фазе. Кључа на 100ºC при нормалним условима. Фазни прелази могу бити глатки, али такође вода може да сублимира и да директно прелази из чврсте у гасовиту фазу.
Вода је дипол по природи (наелектрисана је), али не проводи струју. Међутим у присуству јона постаје добар проводник.
Вискозност воде је једнака јединици и користи се као модел за мерење вискозности других течности.
Светлост спортије путује кроз воду него кроз вакуум. Индекс преламања светлости је.... бла блабла

Хоћете ли ми рећи да је неко погрешио од њих тројице иако воду објањавају на три потпуно различита начина?

Neke su stvari dobro dokumentovane Majo. Ali taman i kad bi se sve i jedno čudo naučno objasnilo i dalje je potpuno tačno to da poštovanje zakona fizike nije logički nužno.

Jedino su matematički i logički zakoni nužni, a fizički nisu.
Njihovo stalno važenje uprkos tome što nisu logički nužni upućuje na postojanje Boga ili na nešto drugo van same nauke i prorode.

Fizičari su došli do matematičkih formula za fizičke zakone i oni su objasnili KAKO svijet funkcioniše, KOJI fizički zakoni važe i NA KOJI NAČIN se odvijaju fizičke pojave.

Ali fizika nikada neće moći da objasni ZAŠTO važe baš ti zakoni koji važe, a ne neki drugi i ZAŠTO uopšte fizički zakoni važe.

Evo ti najbanalniji primjer.

PITANJE: Zašto tijela padaju?

ODGOVOR: Postoji gravitacija, tj. gravitaciono polje.

PITANJE: Šta je to uopšte gravitacija i gravitaciono polje - znamo - međusobno privlačenje tijela sa masom, ali KAKO i ZAŠTO se tijela sa masom uopšte privlače?

ODGOVOR: Jedno od objašnjenja za gravitaqciju su "gravitoni" - čestice za koje se sugeriše da bi mogle da prenose gravitacionu interakciju, ali njihovo postojanje nije dokazano, a i ako se dokaže, teško će biti da se utvrdi njihova priroda kao i mehanizam na osnovu koga oni učestvuju u međusobnom privlačenju tijela.

Не слажем се са тобом Јовичићу што се тиче тог доказа. Пре свега ово није малињак ово је купињак. Бог се не доказује и нема потребе да се доказује. Бог је заснован на вери, а вера се не доказује, да не помињем да је Бог једино биће које не мора ни да постоји да би владало светом. Зашто бих ја себе питао да ли Бог постоји или не. То се не пита нити доказује у то се верује или не. Сваки покушај доказивања Бога има барем једну логичку грешку, као и овај твој (или чији већ).
Рецимо ту је еррор фундаменталис, јер крећеш са пре мисом шббкбб, тј. претпоставка да би сваким тренутком сваки закон могао бити насумично промењен. То не можеш знати јер не знаш да ли Бог постоји или не, а и да постоји како можеш знати да ли их он одржава или их константно мења, а док их мења мења и нас како би се прилагодили тим законима и самим тим ми остајемо слепи за те промене.

А рече један паментан чика:

Dzonatan Svift.