Jedan čovjek našao je orlovsko jaje i stavio ga pod kokošku.
Orlić se izlegao kad i pilići i odrastao je sa njima.
Čitavog života orao je radio isto što i kokoške u dvorištu, misleći da je jedan od njih. Kljucao je naokolo u potrazi za bubama i glistama, kokodakao je i lepršao krilima, uzdižući se koji pedalj iznad tla.
Prošle su godine i orao je ostario.
Jednog dana ugledao je u visini, na vedrom nebu, čudesnu pticu moćnih raširenih krila, kako lebdi na vjetru.
Stari orao je zapanjeno gledao uvis. "Šta je to?" pitao je.
"To je orao, kralj ptica", rekla mu je jedna kokoš. "On pripada nebu, dok mi, kokoši, pripadamo zemlji."
I tako je orao umro među kokošima, neznajući ko je.
Zaključak:
"Nesjvestan život nije vrijedan da bude proživljen. Kada odbacite svoje iluzije i postanete svjesni sebe i svijeta oko vas, otkrićete svu ljepotu života na Zemlji."
Samo sam kopirao tekst jer nisam mogao da kucam, tako da ako ima pravopisnih grešaka, nisam kriv :)
ovo sam prvi put sad vidio, i sviđa mi se :)
Divna je prica ! Hvala ;)
http://vukajlija.com/forum/teme/1785?strana=1#post_62239
Običan komentar, ali jako poučan
Ne mogu sada da čitam, ali pohvale za temu.
I ja mnogo volim poučne priče, pa ću se posvetiti čitanju ovog što ste napisali, čima završim ne ljuti se čoveče.
Mnogo dobre, kumara, vjeruj mi :) a ovaj komentar je prstov, i baš mi se sviđa, i poučniji je od bilo kakve priče jer je istinit.
Tnx. Munjo :)
Mare super je ;)
Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"
Jedna direktorska :)
Sedi vrana na drvetu i po ceo dan ne radi ama bas nista.
kada je mali zeka ugledao vranu, upita je:"Mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista?"
vrana odgovori: "Naravno, zasto da ne."
I tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i ne radi nista.
Nakon nekog vremena, iznenada se pojavi lisica, skoci na zeca i pojede ga!
poenta price: da bi sedeo i ne radio nista, moras da sedis jako, jako visoko!
Reci ranije . . .
On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.
hahahahhah :D ova direktorska je dobra !! :D
Oćeš ovim pričama da me naćeraš da idem sad 100 kilometara i da radim razne stvari... Taman se smirim malo, i ovako nešto vidim, i...... auh...
Napisaću vam i ja nekad jednu moju poučnu priču... Nadam se..
Priče su dugačke, da ne kažem opširne, pa ne mogu sad da ih čitam. Ali zato ću vam ispričati jednu zanimljivu priču (upravo je izmišljam).
On je vozio kamion, devojka je stopirala, povezao ju je i.... ne znam šta je dalje bilo, ali Srbin ih je sve nadmudrio! ;)
Zar nije predivna Marko ? :)
Pa napisi vidis kako je zezator vec kreno` covek da pise ;) :D ... svaka cast ;)
Dobra! nema sta ...
Ja znam strašne i misteriozne priče ako nekoga to zanima :)
Hm... mogao bi otvoris tu temu .. znam i ja strasne price za plasljivu decu :D :/
Smara me da otvaram novu temu u 2 sata.
.............................................................
.............................................................
I............aj pa tako! Vidimo se sutra!!!!! :D
Naravno :) lepo spavaj hahahahah :D
Evo priče - to je ustvari neka defka sa Vuke koja je već prijavljena za brisanje (na čemu li je ovaj bio kad je pisao?)
Priča se zove: "Šta je danas do sutrašnje juče"
Danas - šta je uopšte Bog? Da li on predstavlja.... mislim da li je on i stvarno "on", ili je Bog izvan klasifi....mislim izvan, kako može biti izvan necega što u stvari jeste, što sa sobom povlaci pitanje......
Pre 2000 godina - Bog zahteva veću kozu.
Hahahaa :)
dobra ali ne vidim nikakvu pouku u njoj :D
Ali sta je ovaj hteo da kazeeee ?! Ahahahahahah
Otvaram ovu temu, hm.. ne znam zasto ...:) Volim da citam poucne price :) sigurno je zbog toga !!! :D Da predjemo na stvar... volela bih da podelite sa mnom neke vase zanimljive poucne price koje znate ;)
Eh, evo jedne divne za pocetak :
...Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."
Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.
Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.
Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:
"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.
I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:
"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje....