hm..
Ja sam opasni HardCore zavisnik od neta..
vise sam naucio od gugla nego od skole..
Kad nema neta u slobodno vreme uzmem neku knjigu
ili sta god...
ali uvek cu odvojiti vremena da izadjem sa devojkom,u kupovinu itd..
Svaka čast za temu, ovu temu sam ja htio da otvorim, ali konto sam "sačekaću još par dana" da mi ne bi opet prigovarali zbog otvaranja teme.
Inače ja nisam zavisnik od neta u smislu da žudim za netom kad sam offline, da sam opsjednut njime, ili da imam neki apstinencijski sindrom. Takođe nije mi previše bitno ni da provjeravam mejlove, forume i ostalo. Dakle, nemam POTREBU za netom, a kad nisam na netu NE NEDOSTAJE MI. Šta god da radim offline ispunjava me jedno 100 puta više nego bilo šta online.
No međutim...
Ako ne učim, nisam na faksu, ili nisam negdje u gradu sa ortacima, ja sam PO PRAVILU na internetu.
Dešavalo se u nekoliko navrata, da ako određenog dana nemam šta da radim, dakle nema faksa, nemam šta da učim, a svi ortaci penzija i niko neće u grad - da BUKVALNO CIJELI DAN PROVEDEM NA INTERNETU.
Idiot, šta drugo reći. Cirka 16 sati, odbij jelo, povremeno šetuckanje po kući i zadovoljavanje fizioloških potreba.
Problem sa internetom po meni nije zavisnost u smislu potrebe, već navika.
A ta navika nastaje ne zato što nas internet mami ne-znam-ti-ni-ja-čime, već zato što su ljudi po prirodi lijeni. Dakle, probudiš se i najbrži i najlakši način da dođeš do neke informacije ili da se zabaviš je da izađeš na net. Ne moraš ama baš ni malo da se potrudiš. Sve ti je servirano i svaku radoznalost ili glad za informacijom možeš zadovoljiti u par klikova miša. A onda nakon toga dolazi SLUČAJNO uletanje u neku raspravu na forumu, SLUČAJNI čet sa nekim na fejsu, SLUČAJNO čitanje nekog zanimljivog članka, pa još nekog, pa još nekog, pa još nekog, pa onda o tome što piše u članku malo provikipedišeš, pa onda otvoriš jedno 20 drugih članaka u vikipediji kliktanjem na jebene linkove u člancima, i tako bi mogao nabrajati do sutra, uglavnom na kraju skontaš da si cijeli dan proveo na netu. Fora je u tome što je net JAKO INTERESANTAN. Za razliku od TV-a, ovdje si stalno aktivan, stalno nešto klikćeš, kuckaš, angažovan si, a još uz to GLEDAŠ ISKLJUČIVO ONO ŠTO TE ZANIMA. I logično je onda da vrijeme leti.
Međutim to uopšte nije dobro. Na kraju dana se sve te jebene informacije pomiješaju i nemaš pojma u šta si cijeli dan zvjernjo. Nema sistema. Uz to, informacije su površne, a čak i te površne uglavnom ne pročitamo do kraja (Ko je još uspio pročitati neki dugačak članak iz Vikipedije u cjelosti?). Još veći problem je taj što gledamo samo ono što nas zanima. - Time se naše obrazovanje STRAAAAŠNO sužava, jer stalno forsiramo - iste teme, ista područja - naša omiljena - a SVE OSTALO IGNORIŠEMO.
Dakle, na netu se ustvari obrazovanje SUŽAVA, a ne proširuje.
A u offline svijetu smo PRINUĐENI baviti se i onim što nas interesuje i onim što nas ne interesuje, pa samim tim naše obrazovanje RASTE jer se često susrećemo i sa onim stvarima koje nam nisu previše bliske niti drage. Ali ih je ipak dobro znati!
Dakle, što se mene tiče - tačno je, batalio sam čitanje knjiga, batalio sam TV, batalio filmove (osim onih koje skinem s neta), batalio sam čak i novine (ima i to na netu) - novine doduše čitam na faksu ili kad sam u nekoj kafani.
Da li je to dobro? Naravno da ne!
Zašto je teško promijeniti tu ružnu naviku i posvetiti više vremena offline aktivnostima?
Opet zbog ljenosti i neorganizovanosti, a ne zbog zavisnosti !!!
Gotovo sve u offline svijetu zahtijeva daleko veći NAPOR i STRPLJENJE nego bilo šta na internetu. A mi naviknuti na instant informacije sa neta izgubili smo strpljenje, a takođe i malo šta nam može dugo držati pažnju. A što se tiče napora, naprežemo se samo oko onoga što moramo, (faks na primjer). Zlo i naopako!!!
Evo nekih primjera:
Knjigu kad čitaš moraš se strpiti bar do 50-60. stranice dok dođe do nekog zapleta i postane interesantno. To je par sati čitanja. A nas mrzi. Zato idemo na net.
TV jebeni kad gledaš, treba par minuta da se čovjek uključi u neku emisiju - na netu imaš sve ODMAH.
I za film treba biti skoncentrisan, sat ipo - dva, a nas mrzi.
Sve je kriva jebena ljenost.
P.S.
Od kako sam uveo ADSL u junu 2008. količina vremena koje provodim na netu se znatno povećala.
P.P.S.
Od 27.1.2008. do 4.4.2008. APSOLUTNO NISAM SVOJIM PRSTIMA DOTAKAO NI RAČUNAR NI INTERNET - time sam sebi dokazao da mogu bez toga i da nisam zavisnik.
Iskustva?
Ovako, internet i kompjuter mi apsolutno nisu nedostajali, jednostavno sam izbrisao te pojmove iz memorije, a život mi je postao sadržajniji jer sam bio prinuđen da tražim zanimacije offline - a one su naravno mnooogo raznovrsnije nego bilo šta online.
Gledao sam više filmova (i to odličnih) i TV-a, više sam se družio sa ukućanima i sl. Čitao sam više novine itd. Knjige ni tad nisam nešto posebno čitao, a što se tiče izlazaka sa rajom izlazio sam isto kao i sad, zato što to da li ću ja izaći ili ne više zavisi od njih. Ja ako nemam obaveza manje-više sam UVIJEK za izlazak, a sad ako imam s kim izaći ja izađem, ako ne ništa.
I dan danas, čim me neko zovne na kafu batalim internet u roku od nanosekunde.
Zaključak:
Internet je sjajna stvar, divno sredstvo za razmjenu informacija, odlično za demokratiju i slobodu govora, ma sve super, ali:
ljudi su stoka i ljenčuge i nemaju discipline, i uglavnom nisu dovoljno zreli da ga koriste kako treba. Vrlo je teško kontrolisati impuls da se klikkne na JOŠ JEDAN JEBENI LINK!!! Ljenost, impulsivnost, neorganizovanost i nedisciplina najveće bolesti!!!
Po meni ovo treba da se prebaci u "Politika i društvo"
Vrlo temeljna analiza, slazem se da je u pitanju lenjost, ali i dostupnost sadrzaja koji nas zanimaju, bez cekanja, bez reklama, bez smaranja. Takodje je bitan faktor to sto se internet po svojoj dinamici uklapa u furiozan tempo kojim vecina nas zivi. Umesto da taj tempo presecemo knjigama, sekvencionisemo vreme na drugi nacin, usporimo ga bar ponekad - ili bar pokusamo, prepustamo se brzoj struji da nas nosi. Znaci opet lenjost i linija manjeg otpora. Ja sam primetio da nemam vremena da razmisljam, i to me dosta muci. Opet ista lenjost, naravno. Ali to je malo kompleksnija tema od ove, mada se naslanja na iste faktore.
Nisam znao da li tamo da ga metnem, ili ovde gde govorimo o sebi. Verovatno pre pripada tamo, ali mi je malo muka od spem tema "drustveni parazit...." od kojih ne moze ni da se pise nista ozbiljno.
kako bi vam ovo najbolje objasnio, kako je kod mene...
recimo,
http://vukajlija.com/jutarnja-rutina-vlasnika-laptopa/150672
Au Jovičiću, svaka čast! Pronađoh se. Idem sad da učim, sramota me pred samom sobom. :)
Понекад када ми недостаје нет, када га немам по дан или два, рецимо, или више, хвата ме криза и потребан ми је само на буквално 20 секунди, да отворим Вукајлију и Фејс и то је то. Кад ту све добро прозверам (а треба ми тих 20 секунди) могу да будем миран цео дан. Зато често прекардашим преко мобилног.
Само је једна ствар ствар која нас од овога може ограничити, а то је самоконтрола. Треба свако од нас да има окачену цедуљицу (праву или софтверску) која ће да нас подсећа да смо отишли преко границе и да је се строго придржавамо. Дакле, нет је сјајна ствар у ограниченим количинама, као и много шта, уосталом.
За хардкор зависнике (а био сам и ја један) мислим да би било добро да себи бар једном недељно одвоје неколико сати које иначе припадају времену на нету и искористе за било какав вид живе социјалне забаве (фудбал, шетња, музеј, џа, бу) и да се то исто време сваке недеље повећаве све више. Хардкор зависник ће се подсетити колико му је било добро у лајв социјалном окружењу и више ће тежити њему.
Ja nisam zavisna od interneta, ali jesam zavisna od društva ljudi zbog kojih dolazim na internet. :) Tako da me nekad dotični primoravaju (samim svojim virtuelnim prisustvom) da surfujem ceo dan, a nekad danima ni po minut.
Muka mi je od same sebe:ne kriziram baš kad nisam u mogućnosti da internetišem,ali je prvo što uradim čim sam solo,ili imam slobodnog vremena-da uključim komp.
Dalje,nekad sama sebe zavaravam tipa:samo još ovo,ono..pa kao sebi dam još pola sata za kompom-tu mi je sat,na videlu..onda se zablejim,pa ispadne mnogo više...
Dakle,kad sam u mogućnosti,izgubim se za kompom.
Ali,s druge strane,umem sebi da kažem"Nećeš ni uključiti kompjuter,jer nemaš mere."
Pogotovo ako tog dana imam sijaset stvari da uradim(kao danas).... :)
Шта знам... Не, мислим да нисам зависник. Јесте да понекад цео дан блејим на нету кад нигде не изађем или немам ништа паметно да радим. Понекад блејим на интернету чак и кад имам шта паметно да радим, рецимо да учим. Али нисам зависник. Последњи пут сам био 12 дана без интернета кад сам био на мору и уопште ми није недостајао.
А гледам тамо оне туристе како се набијају у оне интернет-кафее и како дркају фејзбук... Мислим, јеботе, дошао си ваљда на море да уживаш и да се одмориш од буљења у монитор свих срања... Те људе не капирам. ТО су зависници.
Ja sam dokazao i sebi i Džimiju danisam zavisnik. Tri meseca nisam uključio komp, a kamoli otiš'o na net.
E, sad, to što sam za poslednjih 72 sata vršio malu nuždu u flašu od mleka da se ne bih odvojio od njega, to je druga stvar :)))))))
Jebem li ga, valjda nisam. Mada provodim dosta vremena na netu, al' šta drugo da radim, koju moju đoku, kad je ovako šlj vreme.
Eto, za to mi i sluzi, za mlaćenje vremena.
Pre jednom davno sam bio bez stalnog pristupa netu oko godinu i po dana, i bio sam živ i zdrav.
Idi spavaj Tulume, celu si noć visio na Vuki :P
Лажеш, курво. Знам да си гледао милфаче на Порнхабу.
Ако без нета можеш, без њих не можеш.
Нисам зависник, јер је једини разлог што користим интернет то што немам ништа паметније да радим. А рецимо, био сам два месеца без нета овог лета и није ми ништа сметало. Уосталом, ово је једини сајт који редовно посећујем, па ми и није много тога недостајало. Кад сам код ортака узмем му комп на пар минута да проверим пвт и то...
Nisam, života mi! Gledao sam na Youjizz-u :)))))
Džimi kod mene ti je isto. Uopšte mi ne nedostaje internet kad sam s nekom ekipom ili kad imam nešto da radim (osim, ponekad, što ti kažeš - učenja). Na more kad sam god išao, net mi nije ni pao na pamet.
Sve to stoji. Nisam zavisnik i mislim da i većina nas nije.
Ali opet prezirem sebe kad se desi da provedem 16 sati na netu (sa manjim pauzama). A desi se - i to ne baš toliko rijetko.
Mislim da nam Internet mnoooogo krade vrijeme.
Eto, uzmi jedan dan blejanja na netu - nek je 14 sati, ne mora 16.
Jedan dobar film traje oko 2 sata.
Za 14 sati možeš pogledati 7 klasika filmske umjetnosti !!!
I sigurno bi se čovjek proveo bolje nego na netu...
Bi kurac, kad gledaš filmove, ne moš da napadaš ove vrsne kokare kakvih samo na Vukajliji ima. :))
(najpre se izvinjavam sto nisam dodao "drustveni parazit ili samo stereotip" u naslov teme)
Koliko ste zavisni od interneta? Koliko dana mozete da izdrzite bez racunara? Idete li online preko telefona kad Vam racunar nije pri ruci? Osecate li se kao da Vam nesto nedostaje kada ste duze vreme spreceni da surfujete?
Sta uopste mislite o fenomenu zavisnosti od interneta? Ne u smislu nolajferstvo, ili izbegavanje pravog drustvenog zivota, za to neka neko otvori drugu temu, vec koliko nas zavisnost od interneta ometa u drugim, mozda korisnijim aktivnostima - citanju knjiga, casopisa, gledanju filmova i slicno.
Ja licno moram priznati da sam zavisnik, ne hardkor, ali 'nako srednje, svakako veci nego sto bih zeleo. Mada, mogu da izdrzim bez interneta, iako to kasnije nadoknadim. Ali je navika vrlo rdjava, i nezadovoljan sam time sto dozvoljavam da mi internet pojede ono malo slobodnog vremena koje imam, naustrb citanja knjiga na primer (na otvaranje teme me je i podstakla tema o citanju knjiga). Generalno me najvise nervira to sto umesto ubijanja dosade, internet cesto postane cilj sam za sebe, i desava mi se cesto da zateknem sebe kako se dosadjujem na internetu.