Prijava

Eto, videh da se javila potreba i za ovom temom.

Kako biste vaspitali svoje dete? Šta biste mu govorili da je za primer? Kakvim stavovima o životu biste ga naučili? Šta biste uradili ako vas ne sluša?

I na kraju, koje eventualne greške vaših roditelja u vaspitanju vas biste ispravili na svom detetu?

Да бих био родитељ мораћу да јебем. ЈЕБАЋУ!!!!!!!

Чекам Џимија на пенал :Д

En_Dotter,odgovor za poslednji post na onoj temi...Pa bas zato sto znam kakvih manijaka ima,kakvi su moji ortaci,i sta sam ja sve ranije radio,ne zelim da ona prolazi kroz to...Naravno da je ne bi jebeno drzao zakljucanu u sobi,ali bi se ponasao malo opustenije prema sinu nego prema njoj...

Jel ne može to roditeljstvo bez jebanja?

Дотер мудросер:
Ко да ви никад нисте јебали ничије ћерке

Јесте, али ја сам фин дечко.
Нисам тамо неки из твог друштва што разбија излоге. :Д

kizo

Jel ne može to roditeljstvo bez jebanja?

Može ako usvojiš dete.

Ја бих своју васпитала идентично као што су мене моји. Дакле, без ограничења, без казни, са много разумевања и простора да доноси самосталне одлуке. А уосталом, видећу му по хороскопу чему је склон и шта ће да постане. :)
Нећу дете да уписујем на балет, карате, гимнастику, музичку и срања само да бих лечила личне фрустрације и пропуштене прилике. Иако сам дуго била убеђена да бих волела да се дете исфорсира у нечему, прихвати се нечег конкретног. Али, онда бих ја одлучивала уместо њега и видела сам гомилу деце око себе који постижу успех ради својих родитеља, а не ради себе.
Осим ако не покаже склоност ка томе.

Može ako usvojiš dete.

Па, то му дође као да перем ноге у лавору, а да не скинем чарапе...
Него, Џими, није на теби да судиш о себи. Пусти то те фине и нефине девоке да кажу. Тај који би ти јебо ћерку, за кога би ти сматрао да је говно највеће, је можда баш фин за ту твоју ћерку. Битан је рефентни систем, а нико не може да тврди да је твој видик исправан сем тебе самог. Ако би био у стању да то тврдиш мислим да ћу стварно пресерати у следећем посту...

Нећу дете да уписујем на балет, карате, гимнастику, музичку и срања само да бих лечила личне фрустрације и пропуштене прилике. Иако сам дуго била убеђена да бих волела да се дете исфорсира у нечему, прихвати се нечег конкретног. Али, онда бих ја одлучивала уместо њега и видела сам гомилу деце око себе који постижу успех ради својих родитеља, а не ради себе.
Осим ако не покаже склоност ка томе.

To! Nek dijete bude dijete.

Ни ја нећу децу да учим тим бесмисленим стварима, него ћу у сарадњи са другим људима да их учим искључиво корисним стварима.

Нпр. како да обију браву.

И шта кад обију? Мора да зна шта после!

Пустиш га да се учи на споственим грешкама. Овако ем си се саломио да му нацрташ и објасниш шта сме шта не, ем се окренуо и заборавио. Наравно не за све, рецимо не можеш да пустиш дете да гура прсте у утичницу само да би сконтало да не треба то да ради. За такве ствари постоје казне и батине.

Е, да, једно питање, да ли бисте и колико тукли своју децу? Да ли сматрате да је казна боље решење?

Пусти то те фине и нефине девоке да кажу. Тај који би ти јебо ћерку, за кога би ти сматрао да је говно највеће, је можда баш фин за ту твоју ћерку. Битан је рефентни систем, а нико не може да тврди да је твој видик исправан сем тебе самог. Ако би био у стању да то тврдиш мислим да ћу стварно пресерати у следећем посту...

Ма немој! Шта ако ми ћерка буде зиљавуша без два грама мозга, нпр. као неке које знам, а које су се ложиле на наркомане и делинквенте?
Кад се осамостали, стане на своје ноге и сазри, онда нек' се удаје за кога хоће. Дотад, има да консултује мене и мајку своју.

Ako budem imala sina, sto ne bih volela, ali ajde, ako se omakne muzijaku mom pa me oplodi tako, volela bih trenira vaterpolo. Ali necu insistirati. Nego cu mu stalno trurati pod nos slike razvijenih vaterpolista, pa ce valjda sam skontati. A jedino cu traziti da uce strane jezike. Sto se cerke tice, nikakva manekenstva i to ne dolazi u obzir.

Батина је из раја изашла. Док не престане да буде табула раза ту је онај добри "иди и убери себи прут" метод. Тући по потреби ради васпитнодисциплинских мера.

Ма немој! Шта ако ми ћерка буде зиљавуша без два грама мозга, нпр. као неке које знам, а које су се ложиле на наркомане и делинквенте?
Кад се осамостали, стане на своје ноге и сазри, онда нек' се удаје за кога хоће. Дотад, има да консултује мене и мајку своју.

Болес' не бира... Таква џаба леба једе. Сачмара и правац Морава или нека река близу тебе.

Na stranu sve to, šta uraditi ako ti je sin/ćerka nastran/a?

И шта кад обију? Мора да зна шта после!

Онда мора да зна како да упали мотор без кључева.

Е, да, једно питање, да ли бисте и колико тукли своју децу? Да ли сматрате да је казна боље решење?

Не бих никад тукао децу. Кажњавао бих их психолошки. Типа: ''Зашто си то урадио? Хоћеш сад да позовем оног чику с ТВ-а што га ти не волиш (Исидора Бјелица). Знаш ли шта он ради неваљалим дечацима попут тебе?'' Онда дете каже ''Ааааааааааааа!'' и ја му само кажем ''Немој да се понови''

Дотад, има да консултује мене и мајку своју.

ХАХАХАХА....тата, тата, је л' смем да се јебем са оним Маретом из насеља, мислим знам да дува али веће су шансе да ме не оплоди пошто му пропадају сперматозоиди. :)

Ni ja nikad ne bih tukao dete. Ako BAŠ BAŠ BAŠ bude napravio neko sranje, šamar i to baš ako me iznervira ili napravi tešku glupost. Da shvati da taj jedan udarac ima značenje veće nego sva lemanja ovog sveta.

Ali inače, nikad.