Eh ... da. Zaboravih da kazem cika Tom Morello iz RATMa.
Steva iz kraja, znaš kako lik svira xD
Pingvi nabavio orkestar!
David Gilmour iz Pink Floyda. Bogotac. Njegove solo deonice bacaju u trans. Comfortably Numb sa PULSE turneje je lagano najbolji solo. Po meni. Echoes, Time, Money, Sorrow... Pored obicne gitare majstor je i na lap steel gitari (High Hopes zavrsni solo). Gitare mu se provlace kroz milion efekata i pedala.
Svira na stratokasteru. Najpoznatiji je crni strat, takodje svira i na crvenom. Vlasnik je i strata sa serijskim brojem #0001 (beli).
Jako ga cenim i kao muzicara uopste jer je odlican tekstopisac i pevac. A svira i bas, bubnjeve, klavir, klavijature, saksofon.
Hendriks, Točak, Klepton, Vlatko, Pejdž, Blekmur, šta znam. Sila matorih bluzera koje ne mogu sve da nabrajam, al najpre Blind Lemon Jefferson, Robert Johnson i Lightnin Hopkins.
Od džezista, pored ostalih, tu su Stochelo Rosenberg (koji je kopija Djanga, ali retko dobra kopija) i Bireli Lagrene, koji je neuporediv, posebna priča i naročito kida.
Pako nije džezista, al zaslužuje pomen.
Ljubitelji klasike bi voleli na jutjubu da potraže ime Ana Vidović, ako im je slučajno promaklo. Mlada, lepa, i istinski majstor.
lil wayne
John Frusciante, Josh Klinghofer, Danilo Pavićević.
Мени лично је он на првом месту. Мислим да је сваки риф који је смислио на неки начин обележио и усмерио музику (ту га можда шије само Јоми. Опет, сваки његов соло је и технички изванредан и притом сваки тон има неки смисао (примера ради, иако су Ван Халенови можда и захтевнији, често су ми бесмислени), и ту је раме уз раме са Пејџом, једноставно, нисам сигуран који је бољи. Мом уху више прија Ричи. Човек је једно са гитаром. И буквално делује да је живео за то што је радио. Притом, он је креативна снага и Дееп Пурпле-а и Раинбоња. Уз све то, дефинитивно је један од најутицајнијих гитариста икада.
Јебига, тешко ми је да поредим Блекмура, Пејџа и Јомија, пре свега зато што су сви дали немерљив допринос музици. Иако је Стервејс ту хевн можда и најбољи соло икада, некако нема константност коју је имао Ричи. Притом морам да кажем да Цепелини нису имали ту разноликост и ту креативност у музици коју је Прпл имао. То јест', јако често су знали да одраде и просечну песму и тако то. Што га ставља на милиметар испод Ричија.
Краљ рифова. Легенда. Вероватно најутицајнији рок/метал гитариста свих времена. Сваки риф који је одсвирао је савршен. Раме уз раме са горе наведеним дуом.
Не знам шта да кажем о овом човеку. Да могу рекао бих да буквално није свирао гитару, него је водио љубав са њом. Али то не могу да кажем јер су он и гитара били једно. Сваки коментар је сувишан.
По мени, већи гитариста од Клептона. Технички је бољи, а ни на који начин не заостаје за овим. Савршен склад тонова, савршена мелодија, душа и техника у једном.
Уф, можда и најпотцењенији гитариста свих времена. Доста саундтрака је заправо његово, од познатијих филмова, тренутно ми падају на памет Кросроудс, Стритс оф Фајр, Коктел... Генијалан музичар.
Још један сурови техничар. Знам да доста људи не воли његов звук, али мени лежи, можда делом и зато што сам одрастао на Дире Страитс-има.
Опет, не знам шта да кажем о овом човеку што није већ речено на овој теми.
Човек је једноставно шеф. Зато што је имао сјебано релативно сјебано детињство и то подигао на виши ниво кроз тонове. Зато што свира оно што јесте блуз. Могу да га слушам сатима. Легенда.
Вероватно један од најбољих џез гитариста. А сваки његов соло је одсвиран са два прста, јер је имао гадну повреду. Но да не причам, све можете прочитати на Википедији. Генијалац.
http://en.wikipedia.org/wiki/Django_Reinhardt
Мислим да је човек наш најбољи техничар. Једина моја замерка је што је можда превише дисциплинован гитариста и као да му фали блага доза оне покварености и недисциплине да буде дефинитивно најбољи. У сваком случају, светски калибар (заправо ово глупо звучи, хоћу да кажем да нема ни на свету пуно таквих гитариста).
Рифџија. И један од најутицајнијих домаћих гитариста.
Лично, прва три албума Чорбе су Библија Ју рока. Једноставно, свака песма са тих албума је јебено савршенство. Да кренем да набрајам неке, списак би био нешто дужи, и тешко да бих неку са та три албума изоставио.
Уф, тог човека обожавам. Од соло каријере до онога што је радио у Гордима, Даху, једноставно невероватан гитариста.
http://www.youtube.com/watch?v=s6zQt2wyH0I
http://www.youtube.com/watch?v=fKIFukF8b5M
http://www.youtube.com/watch?v=yhvZBAvhd2w
Све је већ речено.
Ставио бих га због великог утицаја на рок музику код нас.
Заборавио сам да споменем још пар блузера и Ану Поповић. Пар џез гитариста и тако даље. Али немам сада времена, неком другом приликом, како сам кренуо, ово ће бити листа мојих топ 100 гитариста,
Морело - иноватор, одлични рифови, смисао за компоновање и ложење масе.
Мајкл Глабицки - јако ми се свиђа што човек солира, рифује и све то ради на акустичној гитари, и то јако добро звучи. И добри су му солои јако. Лик је у стању да опише безброј различитих расположења једним инструментом.
Точак - геније. Нема се шта више рећи, невероватно умеће.
Дики Бетс - поред Двејна Алмана мало неприметан, али онако из сенке човек растура. Соло из ''Блу скај'' је најлепши соло који сам икада чуо.
Nofler i Klepton. End of d stori.
Pardon, i Toni Ajomi.
СТАНИША ХЕНДРИКС
https://www.youtube.com/watch?v=1AsRDR_Pg0U
Pardon, i B.B. King.
Al meni se čini da sam ja već pis'o na ovoj temi -.-
Ritchie Blackmore na prvom mestu... pa onda Django, pa svi ostali...
baš naprotiv, dip pArpl (naviko sam na parpl, seljak jbg lolo) nikad nije imao tu raznolikost u muzici kao cepelin. cepelin je svirao, bluz, kantri, rokabili, rokenrol, hard rok, progresiv rok, psihodelični rok, orijentalne zajebancije i još kojekakvi tripovi, bukvalno SVE što im je dopalo šaka. pArpl je uglavnom (pod uglavnom mislim 90% pesama) pržio hard rok. jedine varijacije bile su u periodu sa prvim pevačem, i malo sa gilanom, ali ni blizu raznoliki kolko cepelin. preslušao sam cele diskografije oba benda, više puta. mada što se tiče gitarista, pejdž - riči, mrtva trka. ranije mi je bio draži pejdž, zbog njega sam i počeo da sviram gitaru, mada opet...
a omiljeni gitarista mi varira vremenom, mislim da je moj poslednji post bio da je to rori galager (koji je jedan od najpotcenjenijih, uz raj kudera i druge), sad ne bih znao, ima ih mnogo
Јашта, албум са Џо Лин Тарнером је други Машин Хед, трве седамдесете фазон, мош мислит...
mršavo je to. i dalje ni blizu cepelinu, ako već poredimo po raznolikosti
Džimi Hendriks, Erik Klepton i Vlatko Stefanovski!