Nisam ćitao.
Čitala. Čitala. Čitala...
spremam se da pročitam lovca na zmajeve..pojede me ovaj faks.
evo zapata cu ti poklonim lovca i ovako nemam nesto zivaca za knjigu
Zapata preporučujem. Knjiga koja ostavlja utisak zaista.
I "Hiljadu čudesnih sunaca" je odlično delo, međutim, verujem da su ga jače doživele osobe ženskog pola zbog same priče.
ma pajko imam nego vremena nemam ahah
Mislim da Lovac na zmajeve više pogodi muški deo...a Hiljade čudesnih sunaca ženski. Mada su obe odlične.
eto ko nije procitao nemora da kupi poklanjam
Mene je "Lovac" zaista onako pogodio. Kroz knjigu osećao sam melanholiju, bes, sreću tugu, sve se smenjivalo.
Posebno mi se menjalo mišljenje prema Amiru, trebalo mi je da stignem do kraja knjiga da bi ga razumeo. Zgotivio sam ga na kraju.
Pročitala sam obe, "Lovac na zmajeve" me je uzdrmao do srži, plakala sam na svakoj petoj strani, od nekih scena me je boleo želudac, čitala sam i malo-malo skakala na Google Earth, da vidim baš gde li je to mesto u kome se trenutno radnja dešava, visila sam nad enciklopedijama i guglala neke podatke nad kojima sam ostala zabezeknuta.
Svaki pasus je nabijen emocijama do tačke eksplozije, sve je tako realno, toliko sam bila uvučena u priču da sam do danas ubeđena da je Haled sve to proživeo i da je nemoguće o nekim stvarima pisati tako kristalno jasno i snažno a da ti se nije dogodilo...
"Sunca" me nisu toliko takla sve do nekih delova i događaja koji su se preplitali sa "Lovcem" i možda poslednje petine knjige, tu mi se grlo steglo par puta.
Mislim da oni koji ih nisu pročitali, ne znaju šta su propustili u životu!
Kabul, Pešavar, Herat, Islamabad itd. Zaista puno lokacija i jako lepo opisan život u tim sredinama. Sada kad čujem "Avganistan" na TVu najčešće u kontekstu rata protiv Talibana prođe mi sve ono kroz glavu.
Da, da, na sve te vesti gledam potpuno drugačije, kao da sam do ove knjige bila potpuni slepac...
Potpuno nova konotacija, to je istina.
Amir je jako zanimljiva ličnost. On je toliko visoko a u isto vreme i toliko nisko u mojim očima.
Ne verujem da neko može da bude tolika kukavica da čak ni onoj situaciji ne reaguje. Da čak ni to što je gledao nije mu moglo uliti hrabrost da bilo šta učini. Mrzeo sam ga zbog toga sve do pred kraj knjige.
Ja Amiru nikada nisam oprostila, banalno govoreći ispao je neviđena sisa i to što je posle preživljavao bila je zaslužena kazna. Mogu da ga razumem o nekim trenucima ljubomore, ispostavilo se kasnije da je imao tada neobjašnjivi i podsvesni predosećaj zbog koga se tako osećao, ali to ne opravdava njegov najgori postupak. To što je malog spasio je jedina pravedna i značajna stvar koju je uradio u celom svom životu.
Tako sam i ja gledao, ali vidi, on jednostavno nije rođen da bude hrabar. To je činjenica.
Njegova najgora osobina je kukavičluk. Uzmi u obzir da je Amir imao koliko beše 10 godina tada? Hasan je potpuno druga priča. Amir je intelektualac. Hasan je taj koji predodređen da šljaka, radi prljave poslove. Ne kažem ja da sam oprostio potpuno, međutim to što zaista nije kriv što je kukavica po prirodi i što je bio dete su mu olakšavajuće okolnosti.
Sada ste me podsetili na Lovca. Citala sam bas davno. Ne bih knjigu ni pisca svrstala u omiljene jer sam citala i Hiljadu sunaca, i nije mi se dopala, a moji omiljeni pisci su oni cije knjige sve volim, pre svega zbog stila pisanja. Preporucila bih Lovca samo kao dobru informaciju o dogadjanjima u Avganistanu, jer je stil pisanja zaista realistican, ume da te natera da prozivis ono sto se likovima desava.
Nisu lose objasnjeni ni karakteri, pored dozivljavanja njihove patnje, sticemo i jasan uvid u njihov psiholoske profile. Opet, ni to nije po mom ukusu jer vise volim nedorecenost nego jasnu analizu od strane pisca. Najjaci lik mi je Amirov otac, zaboravila sam kako se zove, i njegova potreba da se ceo zivot iskupljuje jer nije bio u stanju sebi da oprosti.
Sto se Amira tice, koliko se secam on je sve greske pocinio u detinjstvu. Pa zasto ste tako surovi? :)
Pa nije baš bio naivan dok je odlučivao šta da uradi, nije se on samo uplašio i pobegao, svašta mu je prolazilo kroz glavu. Jeste olakšavajuća okolnost što je bio dete, ali on je Hasana u nekim momentima mrzeo, dok je Hasan prema njemu osećao uvek bratsku i bezuslovnu ljubav. Možda sve to ima veze i sa emocionalnom inteligencijom , ali opet - pokazalo se da je neobrazovano dete, a posle čovek, imao više srca nego što bi Amir mogao da ima da je živeo tri života.
Da, ali zato mu je patnja najjaca, koliko se secam pripovedanje je iz njegovog ugla. Imam utisak da je sam sebi najstoze sudio u mnogim situacijama kasnije. Tu pokazuje slicnost sa ocem. Deluje melanholicno, i njegov motiv da se ozeni onom (opet, ne mogu da se setim imena) proizilazi iz njegovog osecanja krivice. Kao da svaki njegov gest govori citaocu "Kakav sam ja bednik".
"Lovac na zmajeve" i "Hiljadu čudesnih sunaca".
Da li ste pročitali dela, kako vam se dopadaju, da li mislite da Haled poseduje "dikensovski osećaj" kako su neki ocenjivali njegova dela?