Kao što si i napomenuo, ne mora da se sprda i da tera šegu da bi bio kul,ja sam recimo u srednjoj a i sad na fakultetu je slična situacija, cenio kada vidim da profesor poseduje zaista odlično znanje iz svog predmeta, ali i iz ostalih životnih oblasti. Pored toga, bitno je kakav stav ima, kako se ponaša i kakve manire, da se vidi da je veličina, baš profesor i čovek na kojeg se možeš ugledati, i naravno, izvrstan vokabular.
Meni su u srednjoj kul bili oni koje je odlikovala jednostavnost i želja da prenesu znanje na nas, kretene koji smo samo htjeli da pobjegnemo sa časa. Arogantne kretene ne volim, nisam ih volio ni u osnovnoj, ni u srednjoj, ni na faksu. Neki ljudi nisu za predavača i gotovo. Imam sreću da je kod mene većina profesora, a pogotovo asistenata, spremna da dubi na glavi da bi mi studenti nešto shvatili. Kod takvih ljudi nikad neću izaći na ispit ako nisam spreman. Mislim da je glavno to neko poštovanje, predavač - učenik. Kad vidim da mene profa poštuje, onda i ja promijenim svoj stav o njemu.
Ja sam smatrao kulovima one koji su pismeni. A takvih je, nažalost, bilo malo. Izuzimajući profesore srpskog, naravno.
Kad napišu na tabli "predpostavka", dođi mi da se samogagujem.
Kul su oni koji poseduju veliko znanje, a pritom ne glume Boga. Maksimalno spuštaju loptu u razgovoru i gledaju da budu što više opušteni, ali što je najvažnije od svega, izlaze u susret kad ti treba pomoć oko nečega.
odlicno pitanje
ni slucajno ne znaci da strogi nastavnici ne mogu biti kul...ja sam imao nekoliko strasno strogih profesora koje i dan danas gotivim, npr u osnovnoj sam bio prvi na opstinskom iz matematike a profesorica mi je zakljucila 4 jer sam imao jednog keca, a po nekom matorom zakonu cim imas jednog keca u dnevniku nemogucve je da ti zakljuce 5, kod nje nije smela muva da se cuje na casu, a bila je kul, hladna kao spricer :) i duhovitija od 90% profesora
po meni da bi neko bio kul profesor mora da bude savrseno objektivan, da nikom ne popusta i nikog ne nagradjuje...da pezire ulizice i ume da izadje na kraj na mangupima
Najkulji su oni koji ti izadju u susret kada nisi spreman. Imam profesora koji je "mnogo strog za ocenu" ostavlja po njih petnaestak da polazu, ali je krajnje korektan. Na njegovom casu se ne cuje ni muva. Svi ga postuju iako nije strog, daje po 2 izvinjenja po polugodistu i kontrolni nam odlozi. Kad ga pitaju kada moze da se popravi ocena, on im kaze da kad god nauce nek se jave i spreman je bilo koga da pita iako je nameravao taj cas da predaje. Posto su svi ista grupa na kontolnomi ako vidi da neko prepisuje nece da pocne da histerise sa: " Napolje! predaj rad i ostala sranja" vec na neki drugi nacin skrene paznju da ga je video. Tipa: " Jel mu ti to kontrolises i na kraju samo da udaris pecat ako je dobro" ili tako nesto. Kada mu neko pobegne sa casa nikada nikom nije uzeo za zlo niti se ganjao sa njima i da ih je pozdravljao preko drugih ucenika. Na primer neki lik kada je pobego sa njegovog casa, a kasnije ga ovaj video u hodniku nije ga nista ispitivao nego mu je samo pruzio ruku i recima " Oooo pa gde si ti komsija" stavio do znanja da ne bi trebalo da se cima oko toga. Dok predaj obraca nam se sa: " Drustvo gledaj ovamo" i jednostavno samim svojim stavom te natera da te jednostavno bude sramota ako nisi naucio. I ima odlican smisao za humor. Na prvom casu nam je rekao da sedimo kako nam se sedi, da pisemo cime ocemo, samo trazi mir i znanje. Ako smatras da si znao za vecu ocenu uvek mozes da se argumentujes sa njim i do detalja ce da obrazlozi ocenu. Gospodin covek. Ali slepci neki ga ne gotive zato sto ih ostavlja da polazu ali im on kaze da mu nisu dali drugog izbora. I uvek napominje da ako ne naucimo sada da cemo da se druzimo preko leta, ako ni tada onda do godine...
Мора да је необичан на неки начин. И, није битно да ли је и колико строг, битно је да има смисла за хумор. Али не онај површни, дебилни, церекање над глупостима, већ у смислу погледа на свакодневницу. И мора да се придржава онога да "не постоји глупо питање, већ само глупи одговор", тако да свако може да пита шта му је воља. Им'о сам професора Српског језика и књижевности у Гимназији кога ћу памтити док сам жив. Колко је тај човек био кул, то се не може описати. И прави боем. Риби која никад у животу није добила мање од 4, он је лупао кечеве на писменом(није готивио она кићење мисли којекавим пичкастим формама, на шта је ова ватала све професоре углавном). Знао је и мамуран да дође на први час па нам онда филозофира о животу.
Једном је на табли нацртао велики аутомобил и огромним словима написао "ОВО ЈЕ АУТО", згрожен тиме колико неки људи због своје неписмености иду у детаље баналних ствари, као што је писање једне најобичније молбе.
Код њега се могло добити пет за само један једини одговор, али исто тако и кец, због само једне једине омашке(друг који је иначе прејаки есеј о Његушу сјебо тврдњом да овај није сам врх светске књижевности).
Увек је говорио да није грех украсти књигу, и цела јебена школа га је волела.
Ето, такав мора да буде!
Meni nastavnik muzičkog, čovek iz pripreme izvadi džitru i pojačalo pa cepa ceo čas, a mi uživamo:)
Pomenuti oksimoron koristim uglavnom za onaj tip pogubljenih likova kod kojih su svi imali visoke ocene, i eventualno za one koji su mi baš gotivni ljudi, ali čak i oni su pritom morali da imaju makar normalne kriterijume. Ovakav stav najviše su uzrokovali ljudi iz razreda svojim obožavanjaem "strogih-ali-pravičnih" egzibicionista koji te maltretiraju gradivom ali zato izvaljuju vatromete glupih fora i kao glume neke drugarčine pa ih zbog toga deca mazohistički obožavaju... Pa nije mi on drugar pa da ga prema tome ocenjujem, već jebeni profesor! Prema takvim profesorima uvek samo kao prema pandurima, distancirano ali korektno i koliko je moguće bez cinizma :)
Slažem se sa ovim. Takav je moj profesor likovnog.
Eh, da je kod mene tako. :( Moja profesorka ne svira ništa osim klasike na klaviru, dok je moj prošli profesor (penzionisan) uradio Karminu Buranu u tehno stilu. :)
Ja se uglavnom slažem sa onim što su rekli Dub i Argo.
Mislim i da je potrebno da profesor bude duhovit, ma koliko strog bio, da bi dobio epitet "kul", često se dešava da su upravo ti strogi profesori zapravo najduhovitiji. Ali pod ovim strogi mislim na one koji zahtevaju znanje, ali i znaju da ga prenesu, koji su objektivni koliko je to moguće, kod kojih je disciplina prisutna zbog poštovanja prema profesoru. Isto tako, profesori kod kojih učenici imaju apsolutnu slobodu su automatski kul prema mišljenju većine učenika, ali tu poštovanja nema uopšte. Meni, lično, najviše idu na k oni što ne znaju šta hoće, hoće li da budu strogi ili ne, najčešće su to mladi profesori koji su tek počeli da rade i najćešće nemaju pojma kako da se postave, retko kad znaju da predaju a ako ne nabiflaš gradivo napamet ko da nisi ni naučio.
Uglavnom, ako profesor uspe u tome da ga ceni učenik koji vuče keca iz njegovog predmeta cele godine, mora da je uradio nešto kako treba.
Ово је обаснило. :)
Džimi, jesi li imao pedagošku psihologiju kao izborni kod nas na faksu?
Хвала на доприносу свима који досад одговорише. :)
Имао. Код Љиљане Миочиновић. По Жиропађиној књизи радили.
Aha... Ja sam kod njega, ali nismo učili iz klasičnog udžbenika, već smo dobili neke članke o pedagoškim istraživanjima, pa tu, između ostalog, ima deo o poželjnim osobinama nastavnika... Mada, tebe verovatno zanima da čuješ iz prve ruke šta đaci/ studenti misle :)
Је л' знаш аутора тог чланка и наслов можда? :)
Интересантно је да ми те ствари уопште нисмо радили из педагошке, већ из методике наставе.
Из педагошке психологије смо проучавали мајмуне и Торндајкове мачке.
Taj rad.
Mi smo to iz razvojne psihologije radili :)
Evo ovako... Najlakše ti je da odeš na njegov sajt, tamo su svi tekstovi... Ovaj konkretno je ovde: http://www.freewebs.com/ziropadja/Osobinenastavnika.pdf
Potrebno je da bude pravičan, da ne histeriše, da uvek da šansu učeniku da odgovara, da se kod njega tačno zna kad se zeza, a kad se ozbiljno radi. Da u isto vreme bude i autoritet i "lik".
Meni je bio idealan profesor fizike u srednjoj. Bio sam društveni smer, on je znao da nam to neće trebati u životu i kod njega je bilo maksimalno zezanje i popuštanje. ALI! Ponekad kad je velika nedisciplina na času i neki zloupotrebljavali njegovu popustljivost, debelo im je sankcionisao.
Спроводим неко истраживање, па бих поставио пар питања свим школарцима са сајта, а и онима који су своје школе завршили, али их још памте...
Дакле, сви сте имали гомиле наставника, што у основној, што у средњој школи, што асистената и професора на факултетима. Наравно, нису се сви исто опходили према вама, многе сте мрзели, али сте неке и волели. Дакле, које су то особине које су поједини наставници поседовали, а због којих сте их волели, тј. због којих бисте им дали епитет ''кул''? Да ли наставник нужно мора да буде попустљив и склон зезању, да би био кул и омиљен ученицима, а с друге стране су сви строги и захтевни наставници ''некул''? Или постоје неки други критеријуми?
Које су, дакле, то особине које имају/су имали ваши омиљени наставници у школи?